Matija Bećković predstavio „100 mojih portreta“

Požarevac

Kultura

Matija Bećković predstavio „100 mojih portreta“

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

„Bilo je u mom životu više šansi da budem u Zabeli nego u Centru za kulturu, ali je to jedan od srećnijih obrta u mom životu“, kazao je Bećković u Požarevcu.

Po rečima Galine Perić, v.d. direktorke Centra za kulturu, knjiga svedoči o osobenosti Bećkovićeve pesničke misije.
Umesto memoarske i biografske književnosti, koja se obično piše u njegovim godinama, dobili smo žive slike ličnosti i fenomena koji su gradili njegovu ljudsku i pesničku sudbinu. Na stranicama ove knjige suočićemo se sa verodostojnim osvetljavanjem fenomena i potreta, sa Ivom Andrićem, Milovanom Đilasom, Duškom Radovićem, Stevanom Raičkovićem i mnogim drugim. Slaveći Matiju, slaveći poeziju, mi se klanjamo lepoti i punoći zvukova i boja, slika i značenja srpskoga jezika.Matija Bećković je vedra spasavajuća objava srpskog jezika, grm pesnički koji više od pola veka gori, ali ne sagorava. Neka tako bude i nadalje“, kazala je Perić.

Akademik Matija Bećković se u knjizi „100 mojih portreta“ stihovima odužuje prijateljima koji su obogatili njegov život – Meši Selimoviću, Dobrici Ćosiću, Desanki Maksimović, Branku Miljkoviću, Dušku Radoviću...
 „Pored onog što su napisali, svaki pisac ima i svoj usmeni opus i on obično biva zaboravljen, a često nije manje značajan od onog pisanog. Ljudi zaboravljaju, a hartija pamti. Ono što zaboravimo, to izgleda nismo mi, nego ono što pamtimo.Po tome šta smo zapamtili mogao bi da se utvrdi naš sopstveni portret. Knjigu sam naslovio „100 mojih portreta“, a ima ih više. Kako je napisao Borhes, sto je najveći broj. Kada se kaže sto, to je beskonačno ili bezbrojno. Umesto da pišem memoare, ja sam napisao portrete ljudi sa kojima sam proveo ceo svoj život. Nisam ništa izmišljao, ali mislim da bi i njima bilo zanimljivo kada bi videli šta sam zapamtio, jer svako pamti nešto drugo. Predrag Dragović, slikar, sve ih je nacrtao. Ne znam da li je takve knjige bilo. To su ustvari portreti mnogih, koji čine jedan jedini, moj portet“, rekao je autor.

Bećkovića raduje što je knjiga imala tako lep prijem kod čitalaca, što su je „Večernje novosti“ štampale u pet hiljada primeraka. To je, po njegovim rečima, tiraž pet zbirki pesama i to onih koje su najprodavanije. 
Taj podatak govori da vreme poezije nije prošlo i da pesnici nisu „otpevali“ svoje. Govori se da su drugi mediji zamenili knjigu, ali ti mediji zastarevaju i zamenjuju ih novi, a knjiga što je starija to je vrednija. Ljudi je čitaju danas kao što su je čitali pre hiljadu godina. Drago mi je što sam u Požarevcu“, zaključio je Bećković. 


U muzičkom delu nastupila je Sofija Perić, učenica Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ uz muzičku pratnju profesora Saše Perića na harmonici.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top