Na ulazu u Žagubicu čeka„Tišina“ (FOTO)

Žagubica

Društvo

Na ulazu u Žagubicu čeka„Tišina“ (FOTO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Izvor vode na obali Mlave kod manastira Gornjak, jedan je od najvećih brendova Homolja. Žitelji okolnih mesta i turisti, decenijama koriste ovu vodu verujući da je lekovita, iako to nikada nije potvrđeno.

Ovaj izvor vode nalazi se na vratima Homolja, odnosno na početku opštine Žagubica kada se ide iz pravca Petrovca na Mlavi. Zato svaki putnik namernik ovde bude dočekan uz gostoprimstvo, po kome je ovaj kraj Srbije i poznat. Uz bistru, hladnu i pitku vodu.

Meštani se više i ne sećaju kada i kako je izvor otkriven.

„Taj izvor je postojao odvajkada, još kada su ljudi išli pešice od Žagubice do Požarevca, tu su pili vodu“, kaže Jugoslav Mirković iz obiližnjeg Krepoljina i dodaje da je izvor godinama bio zanemaren, dok ga jedan radnik nije ponovo slučajno otkrio.

Za sela u blizini, bilo da su iz žagubičke ili petrovačke opštine, izvor kod Gornjaka značajan je pre svega kao izvor pijaće vode.

„Uglavnom je pitka voda, s obzirom na to da su svi bunari u okolnim selima zagađeni, to je redak izvor koji je ostao čist“, objašnjava Jugoslav.

 

Meštani i turisti odnose po 50 i 100 litara vode, koliko god mogu da ponesu

Broj ljudi koji pohode izvor drastično se povećava kada se vreme prolepša. Ima i onih koji su ubeđeni da kupus ima bolji ukus ako ga potope baš sa ovom vodom. Nose po 50, pa i po 100 litara vode odjednom.

Ipak, sve više je onih koji vodu nose za Kragujevac, Svilajnac i druge krajeve Srbije, pa čak i Evrope. Oni često veruju da je voda lekovita, da izbacuje kamen i pesak iz bubrega.

Ljudi decenijama piju ovu vodu iako nikada nije provereno da li je lekovita, pa čak ni ispravna za piće

Međutim, lekovita svojstva nikada nisu dokazana, jer nisu ni analizirana. Nije provereno čak ni da li je hemijski i fiziološki ispravna za piće i pripremanje hrane.

Izvor Tišina, nalazi se na imanju manastira Gornjak, ali monahinje ne razmišljaju o eksploataciji.

"Bog je dao narodu da je pije i da se leči, da se ne prodaje. Za badava primate, za badava dajte", poručuje igumanija manastira Gornjak, mati Veronika.

 

Izvor Tišina nalazi se na magistralnom putu Požarevac - Žagubica na manastirskom imanju Gornjak

Zbog brojnih korisnika i turista, opština je uredila prilaz izvoru i napravila parking preko puta, kako bi povećali bezbednost saobraćaja na tom delu magistralnog  puta Požarevac – Žagubica.

Legende o imenu

Izvor je poznat pod imenom „Tišina“ zbog jedne, još uvek neobjašnjene prirodne pojave. Na jednom delu rečnog toka Mlave, dugom oko sto metara, a samo 30 metara pre izvora, Mlava se u opšte ne čuje.

Ovo mesto meštani zovu „Voda koja ćuti“. I postoji nekoliko legendi koje to objašnjavaju.

Po jednoj priči, glasnik sa Kosova je upravo na ovom mestu narodu i knjeginji Milici javio vest o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo. I ljudi, i gora, šuma i voda. Od tog vremena žubor Mlave se ovde više nije čuo“, pripoveda nam Dragiša Bogdanović iz Turističke organizacije Žagubica i dodaje da to verovanje najviše živi u narodu.

 

Deo Mlave gde voda izvire zove se Tišina, po legendi u kojoj se sreću sv. Grigorije i Knez Lazar

Druga legenda se vezuje za manastir Gornjak.

„Knez Lazar je bio u lovu sa svojom pratnjom po planinama, kada je sreo svetog Grigorija. Knez je želeo da razgovara sa svetim čovekom, ali on nije pristao da pređe na drugu stranu Mlave. Dovikivali su se sa obala, ali reka je bila toliko glasna da nisu mogli da se dogovore kako će isposnik sagraditi manastir. Grigorije Sinait mlađi prekrstio se, klekao i zamolio boga da Mlava zaćuti, kako bi mogli da razgovaraju. I više nikada nije zažuborila“, priča nam Dragiša.

Prema predanju iz 1867. godine, nakon tog razgovora knez Lazar je ispunio želju svetitelju i podigao mu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice u Gornjačkoj klisuri, na levoj obali Mlave.

Istina je da u tom delu korita Mlave nema kamenja, već samo sitan pesak, zbog čega nema ni žubora. Ipak, prilično je neobično da samo u tom delu nema prirodnih uslova za žubor reke duge 158 kilometara.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Mitovi i legende Homolja” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top