Nova brana na Busuru gradi se za hiljadugodišnje vode (FOTO)

Petrovac

Društvo

Nova brana na Busuru gradi se za hiljadugodišnje vode (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Brana na reci Busur, koja je u junu 2018. godine poplavila skoro polovinu opštine Petrovac na Mlavi ponovo se gradi.

Ovoga puta sistem će biti drugačiji, kažu stručnjaci, jer je došlo do promena stanja na rekama u odnosu na vreme kada su građeni objekti za zaštitu od poplava.

Kada je pukla brana na reci Busur, poplavila je 10 naselja opštine Petrovac na Mlavi. Bilo je ugroženo celo priobalje Mlave do njenog ušća u Dunav. Reka je stvorila poplavni talas nizvodno kroz opštine Petrovac, Malo Crniće i Požarevac, na nivou vanredne odbrane od poplava.

Kada je pukla brana na Busuru, poplavljeno je 150 domaćinstava u tom selu i skoro polovina opštine Petrovac na Mlavi

Meštani su pretrpeli najveću štetu. „Preko noći je odnela sve poljoprivredne useve,  poplavila domove, pa i cela domaćinstva.“, seća se Predrag Kadić, predsednik MZ Busur.

Tada je nestalo i veštačko jezero nastalo izgradnjom brane, a koje su meštani posmatrali kao izletište i odlično mesto za pecanje.

Zato se ova rečica smatra vrlo značajnim slivom, pa je gradnja nove brane započeta već krajem prošle godine, a završetak radova očekuje se polovinom 2019.

Ovo je nekada bilo Busursko jezero, koje se izlilo nakon pucanja brane

Brana Busur gradi se na istom mestu gde je bila prethodna. Na profilu gde postoji stenski materijal sa leve i desne strane, na koji brana može da se osloni. To je najuže područje doline reke Busur i najpogodnije mesto gde mogu da se spoje stenske mase.

Međutim, nova brana neće biti ista kao prethodna koja je napravljena 1965. godine. Ona je radila po principu akumulacionog jezera, ali se s godinama akumulacioni prostor smanjio zbog sve veće količine nanosa, što je smanjilo i retenzionu moć. Mali prostor za prijem poplavnog talasa doprineo je prelivanju i rušenju brane.

Nova brana biće protočna, ne akumulaciona poput stare

Brana Busur sada se radi drugačijom tehnologijom.

„Brana nije zemljana, nego je kamena sa glinenim vodonepropustivim jezgrom. Na najkritičnijem mestu, u sredini brane, izvodi vodonepropusni armirano-betonski ekran. Preko cele brane ići će kontrolisani preliv, takođe armirano-betonski sa slatištem, koji će usmeriti velike vode da preliju branu bez posledica na samo telo brane.“, objašnjava Dragan Savić, tehnički direktor JP „Vodoprivreda“ Požarevac, i dodaje da bi taj preliv trebalo da spreči neko ponovljeno rušenje brane.

Nova brana propuštaće malu vodu kontrolisanim ispustom. Zadržavaće nailazak veće vode, a one ekstremno velike će se prelivati preko betonskih pregrada.

Da bi naselja bila što sigurnija od nepredvidivih voda, uzvodno od brane Busur gradi se i sistem manjih bujičnih pregrada koje će zadržavati i nanos.

„U bivšoj akumulaciji Busur postojala je ogromna količina nanosa koji je tokom eksploatacije brane i akumulacije  dovučen sa uzvodnog dela sliva. Da bi se sprečila dalja propagacija nanosa, odlučeno je da se urade pregrade, koje će da smanje priliv tog nanosa“, istakao je Savić.

Regulacija se radi i nizvodno od brane Busur. Novi sistem, trebalo bi što bezbednije da evakuiše vodu koja se prelije i prolazi kroz retenziju. Uređuje se i korito kamenim složajem, što treba da spreči deformaciju obala i korita reke kroz naselje.

Završetak radova očekuje se polovinom 2019. godine

„150 domaćinstava više neće biti ugroženo. Meštani se više neće plašiti.“, nada se predsednik MZ Busur.

Novu branu gradi požarevačka Vodoprivreda. Projekat je izradio Institut Jaroslav Černi. Investitor je Javno vodoprivredno peduzeće „Srbijavode“, a sredstva u visini od 190 miliona dinara obezbedila je Kancelarija za javna ulaganja RS.

Sigurni od hiljadugodišnjih voda

Vode koje su se desile u junu 2018. godine ocenjene su kao petstogodišnje vode, pa možda i sa većim povratnim periodom. Zato će brana koja se sada gradi pružati daleko veću sigurnost.

„Nova brana ne može tako lako da se sruši. Biće mnogo stabilnija, kontrolisano će da se preliva, po betonu i po kamenu. To je mnogo stabilnije nego zemljane kosine. Samim tim što će prostor ispred brane biti prazan, neće postojati akumulisana voda. Sa druge strane, mi već imamo jedan veći predprostor za prijem poplavnog talasa“, zadovoljan je Savić i dodaje da će brana sada moći da primi čak i hiljadugodišnje, pa i više od toga.

Veliki posao na malim rekama

Iako mala reka, Busur je pokazao da može da bude opasan i kada nema opasnosti na slivu Mlave i njenim većim pritokama Tisnici i Vitovnici.

Prošlog avgusta izlila se i Tisnica, kada je oštetila 200 domaćinstva u Žagubici.

Slično se dešava na slivu Vitovnice i na Peku. Tu rizik nosi Kučajna koja u poplavnom talasu može da pregradi Pek, pa i da bude veća od njega, zbog čega može da ugrozi i levu i desnu obalu kod Kučeva.

„Ti bujični potoci mogu da budu jako opasni, naročito sa tim izolovanim hidrometeorološkim dešavanjima, sa velikom količinom padavina, u malom području, u kratkom vremenskom periodu. Takav poplavni talas ima i rušilački momenat“, ističe Savić.

Zato su brane na ovim rečicama neophodne.

„U slivu Busura imamo dve brane. Busur i Korenicu koja je visoka brana i prima 10.000- godišnju vodu. Na Tisnici imamo nekoliko pregrada uzvodno, verovatno bi moglo još nešto da se uradi po pitanju sigurnosti, izgradnja, možda ne brane, već sistema pregrada“, razmišlja Savić.

Stručnjaci smatraju i da je vreme za novu analizu sliva Tisnice, Vitovnice, Mlave, jer izgleda da su se uslovi, koji su važili 60-tih godina, kada su rađeni projekti za zaštitu od poplava i kada je podignuta većina objekata, promenili i sada stvaraju drugačije pojave u odnosu na to vreme.

Zapravo, nove studije neophodne su za veliki broj slivova reka u zemlji, poput Tamnave, Kolubare, Drine, Nišave, Peka...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top