RAZGOVOR S POVODOM : Seongmin Seo - šta Požarevcu donosi spalionica opasnog otpada?

Požarevac

Društvo

RAZGOVOR S POVODOM : Seongmin Seo - šta Požarevcu donosi spalionica opasnog otpada?

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Iz koreanske kompanije Elias Eko trvde: Spalionica bezbedna po životnu sredinu i zdravlje ljudi

Vest o izgradnji prve spalionice industrijskog i medicinskog otpada u Požarevcu, koja će zapravo biti prva u Srbiji, o čemu smo pisali ranije, uzburkala je lokalnu  javnost. 
Jedan broj Požarevljana na društvenim mrežama izrazio je zabrinutost jer smatraju da spalionica može predstavljati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Pokret “Jasno i glasno” otišao je korak dalje, uputio je zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja  u vezi sa  investicijom koju je grad najavio.

Njima je dostavljen Memorandum koji je grad potpisao sa koreanskom firmom. Dokument pogledajte OVDE
Portal E-Braničevo vam donosi intervju sa Seongmin Seom, jednim od čelnih ljudi  za finansije u kompaniji Elias Eco. 

U Srbiji ne postoji postrojenje za uništavanje opasnog otpada već se on izvozi iz zemlje. Ali novim zakonima EU to neće biti moguće. Da li je to razlog da dođete u Srbiju?
Imali smo mnogo zabune oko toga kako postaviti takav jedan pionirski projekat u Srbiji koji nije bio predviđen urbanističkim planom. Prvo smo otišli u Privrednu komoru Srbije i tamo smo dobili zabrinjavajuće podatke  da ima 350 hiljada tona kontaminirane zemlje u Srbiji, što znači da ljudi ne tretiraju opasan otpad na adekvatan način. Srbija proizvodi oko 80 do 100 hiljada tona opasnog otpada, a od toga izvozi oko 3,5 hiljade tona.
Zakonodavstvom EU predviđeno da se otpad koji se stvara na teritoriji jedne države mora eliminisati na istoj teritoriji i to stupa na snagu 1.januara 2020.godine. Kao ozbiljna firma videli smo šansu da dođemo u Srbiju, da investiramo i  pomognemo , a ujedno napravimo dobar posao. Mi ne možemo da rešimo ceo problem Srbiji, pošto je naš kapacitet od 6 do 8 hiljada tona. Na početku planiramo da tretiramo region oko Požarevca, ali imamo drugu i  treću fazu projekta u kojoj bismo voleli da sprovedemo našu misiju u celoj Srbiji.
Zašto ste izabrali baš Požarevac?
Tražimo lokaciju od juna 2018.godine. U septembru smo došli do zaljučka da je to pogrešna strategija, da je bolje prvo da dobijemo podršku lokalne samouprave. Istog meseca imali smo sastanak u Ministrastvu zaštite životne sredine sa ministrom Goranom Trivanom i njegovim saradnicima. Sve što smo izneli bilo je pozitivno prihvaćeno i oni su rekli da je na nama da nađemo lokalnu samoupravu koja će da nam da podršku, što se tiče urbanističkog plana. Bilo je više od deset lokacija koje smo uzeli u razmatranje. Gledali smo intenzivno Pančevo, Kragujevac, Lazarevac, Staru Pazovu, Novu Pazovu, Inđiju.Neke lokalne samouprave nisu htele ni da čuju za taj projekat, verovatno zato što ljudi ne razumeju. Što se tiče spremnosti, dobre volje i stručnosti, Požarevac je bio najbliži našem projektu .


Memorandum o saradnji potpisan  je 8.marta. Šta je konkretno definisano tim memorandumom?
Tu je definisano da se grad obavezuje da pomogne kompaniji da realizuje projekat u vezi dozvola i svih priključaka. Potrebna je saglasnost da možemo da dovedemo gas do željene lokacije, vodu, struju…to je ta infrastruktura koja nam je potrebna.
Da li ste već odabrali lokaciju za izgradnju postrojenja?
Gledali smo nekoliko lokacija u Požarevcu. Jedna bi bila najadekvatnija jer je van grada, a po propisu moramo da imamo lokaciju minimum jedan kilometar udaljenu od naseljenog mesta. Razmatramo lokaciju gde se nalaze silosi, to je obilaznica na putu za Veliko Gradište.
Da li je spaljivanje jedina opcija uništavanja opasnog otpada?
To je naša opcija, odlaganje je druga opcija. Značajno je napomenuti da se od jedne tone otpada spaljivanjem dobija  60 kilograma pepela koji može da se odlaže na već postojećim komunalnim deponijama. Ima ukupno pet tehnologija spaljivanja opasnog otpada iz pet zemalja – Francuska, Holandija, Nemačka, Austrija i Amerika, sa kojima trenutno pregovaramo.Najbliži smo Holanđanima ali o tome će odlučiti naš tehnički savet. 


Koji opasni otpad će postrojenje u Požarevcu tretirati?
Postoji evropski katalog opasnog otpada, tu su od hidrouličnih ulja, leševa i lakova do medicinskog otpada. Naša spalionica može sve to da tretira, videćemo šta je problem u gradu.
Kako izgleda taj proces spaljivanja otpada?
Opasan otpad se specijalizovanim vozilima dovozi u spalionicu gde se tretira, odnosno spaljuje. Prva komora spaljuje na 800, a druga na 1.200 stepeni. Kada govorimo o pepelu koji je rezltat sagorevanja u prvoj komori postoje dva puta – jedan je da sve izgori i da nakon ispitivanja nema štetnih ostataka, a drugi put je da ima štetnih ostataka i da se ponovi proces spaljivanja kroz drugu komoru i onda se ponovo ispituje u laboratoriji. Ukoliko nije zadovoljavajući rezultat, odnosno nisu ispunjene dozvoljene norme, pepeo se spaljuje treći put u drugoj komori na 1.200 stepeni.Tek kada se ispoštuju norme pepeo se pakuje u kontejnere.
Dakle, vi tvrdite da pepeo koji se dobija kao nus proizvod spaljivanja otpada nema nikakav štetan uticaj na okolinu?
Nema. Kada se analizom utvrdi da pepeo nije štetan za životnu sredinu pakuje se u kontejnere i onda se odvozi i odlaže na komunalne deponije.
Građani su ipak zabrinuti kako će se sve ovo odraziti na životnu sredinu i zdravlje ljudi.To je jedna od glavnih tema na društvenim mrežama. Da li imate šta da im poručite?
Planiramo da u narednom periodu organizujemo prezentaciju projekta kako bismo pojasnili građanima tehnologiju spaljivanja i odlaganja opasnog otpada, a možda potom i neku javnu debatu. Svesni smo da moramo investirati i u edukaciju građana. “Filip Rozopol” je pre 15 godina otvorio ovakvo postrojenje u Beču, jedno za najopasniji otpad u centru grada i jedno za opasni otpad na tridesetak kilometara od grada. Planiramo da organizujemo putovanje za novinare i čelne ljude grada u Beč, kako bi tamo pogledali postrojenje, upoznali ih sa tehnologijom spaljivanja otpada i tako predstavili javnosti.
Filteri su ključna stvar kako se ne bi zagađivala okolina prilikom spaljivanja opasnog otpada. Da li će ih biti u Požarevcu? 
Imamo najbolje moguće filtere koji sprečavaju oslobađanje opasnih emisija u atmosferu. Štetni ostaci se talože u tim filterima i zato oni moraju da se menjaju.
Da li je za radnike bezbedno da rade u spalionici i koje kvalifikacije su potrebne za zaposlenje?
Imamo sve mere što se tiče starilizacije i dezinfekcije i potpuno je zdravstveno bezbedno okruženje za zaposlene. Najbitnija karika je tehnički direktor, koji mora da bude upoznat sa tehnologijom, potrebno je da ima obrazovanje iz oblasti mašinstva i afinitet prema ekologiji. Potom je potreban zamenik tehničkog direktora, komercijalista, ali i radnici sa nižom kvalifikacijom. 

Da li će vaša firma vršiti transport, odnosno dovoženje otpada i odvoženje nakon spaljivanja?
Moramo  da odredimo da li ćemo da vršimo sopstveni transport ili ćemo za te usluge da angažujemo već postojeće firme. Svesni smo da takve firme, koje se bave transportom otpada u inostranstvo, kad se zatvore granice za izvoz otpada gube posao. Taj ciklus bi trebalo da se zatvori i zato bismo na početku angažovali te firme. 
 
Kako će otvaranje spalionice ekonomski da se odrazi na građane?
Imamo registrovanu firmu u Beogradu i gledamo da je preregistrujemo  da sedište bude u Požarevcu, a to znači da ćemo ovde da plaćamo ekološke takse. U prvoj fazi je planirano ulaganje oko tri miliona evra u izgradnju spalionice i zapošljavanje 10 do 15 radnika. U drugoj fazi u planu je izgradnja transfer stanica, manjih lokacija za skladištenje i tu će broj radnika doći do 25 , i posle toga u trećoj fazi planiramo otvaranje još jednog takvog pogona gde je strateški i ekonomski moguće to pozicionirati.
Gde je vaš interes?
Nama plaćaju ljudi za tretman, imamo ekonomsku računicu.Cena bi bila određena po kilogramu. Prikupljanje otpada ima dva sektora, privatni i javni. Sa privatnim sektorom moramo da idemo na tendere, takva je naša strategija, a što se tiče javnog sektora tu pokušavamo da vidimo kakav je poslovni ambijent, da li možemo neko strateško partnerstvo da napravimo u Srbiji na republičkom nivou, što se tiče bolnica i industrija koje su pod nekim ministarstvima. 
Koliko je vremena potrebno da se izgradi jedno takvo postrojenje?
Za isporuku tehnologije potrebno je oko pola godine. Ukoliko dobijemo podršku i uradimo dobro naš domaći zadatak, gledaćemo da do kraja ove godine krenemo u preliminarnu fazu, odnosno da dobijemo preliminarnu dozvolu.To znači  da dobijemo  ITPS dozvolu, ali prethodno moramo da obavimo 180 dana monetarnog sistema, pošto naš pogon spade u listu 1 ”jaka industrija”.Očekjumo da dobijemo sve dozvole i krenemo u rad sledeće godine.

Continue Reading

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top