E - INTERVJU: Jeromonah Dimitrije, iguman manastira Tumane (FOTO)

Braničevo

Društvo

E - INTERVJU: Jeromonah Dimitrije, iguman manastira Tumane (FOTO)

Foto: Manastir Tumane, arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Tumane je drevni manastir koji ima svoju istoriju, predanje, svetitelje - čudotvorce. Danas se o njemu stara bratstvo i sestrinstvo na čelu sa igumanom Dimitrijem. Sa njim razgovaramo o veri, ljudima, Bogu, isceljenju bolesti i duše, životu manastira...

Vernici svedoče o mnogobrojnim čudima koja su se dogodila molitvama tumanskih svetitelja, ali stvari treba jasno postaviti. Ne čudotvori mesto, već vera. Po našoj veri nam i biva. Nema manje niti veće svetinje. U svakoj obitava Bog, a dom Božiji je veliki i uzvišen. Istina je da je u ovom vremenu Gospod blagoslovio da projavi i proslavi Zosima i Jakova i to je veliko znamenje naših dana, koje treba da nam bude na korist i radost, i naravno duhovno ukrepljenje, kaže za E-Braničevo otac Dimitrije.

Prošla godina bila je posebno značajna za manastir Tumane zbog obeležavanja jubileja - 630 godina postojanja. Ukratko nam recite najznačajnije činjenice o manastiru.

Manastir Tumane je srednjovekovna svetinja, nastala pred sam Kosovski boj. Pripada vlastelinskim zadužbinama toga doba. Kroz svoju istoriju uvek je bila mesto duhovnih sabranja, što se održalo do današnjeg dana. Samo osnivanje manastira narod vezuje za kosovskog junaka Miloša Obilića i nehotično ranjavanje svetog pustinjaka Zosima. "Tu me mani"- rekao je umirući starac. Vojvoda Miloš počinje zadužbinu i pri njenom kraju prekida ga poziv kneza Lazara za boj rečima: "Tu mani zadužbinu". Tuman, iako tri puta rušen i paljen, nadživeo je sve zavojevače i duhovna je gromada kraja u kome se nalazi, sijajući u naše vreme diljem pravoslavlja.

Svake godine obeležavate slave i sabore na kojima prisustvuje mnogo vernika. Koji su najznačajniji datumi koji se ovde obeležavaju i zbog čega su značajni za ovaj manastir?

Tumanska sabranja su nešto što treba doživeti, jer se ni na koji način ne mogu prepričati. To je nezaboravno liturgijsko duhovno iskustvo. Hiljade ljudi na jednom mestu nadahnuti verom u vaskrslog Gospoda uznose molitve, sa nadom na blagoslov i u vremenu i u večnosti. Najznačajniji saborni dani u manastiru su Sabor Svetog arhangela Gavrila, manastirska slava 26. jula i praznik prepodobnih čudotvoraca Zosima i Jakova, 21. avgusta.

Veliki broj vernika na saborima

U crkvi manastira Tumane čuvaju se mošti dvojice svetitelja - Prepodobnog Zosima Sinaita i Prepodobnog Jakova Novog. Ko su oni bili i zašto se Sveti Zosim smatra čudotvorcem?

Prepodobni Zosim je monah Sinait, jedan od mnogobrojnih koji su došli u srednjovekovnu Srbiju, kod svetog kneza Lazara. Podvizavao se strogo u pesteri i zbog njegovog svetog života Bog ga je proslavio darom čudotvorca. Sveti Jakov je gotovo naš savremenik. Reč je o dvostrukom doktoru nauka, čoveku koga je Bogu priveo Sveti vladika Nikolaj. Bio je veliki misionar, strog monah podviznik i na kraju je i stradao za svoju veru na samom kraju Drugog svetskog rata.

Koje muke i problemi ljude navode na put molitve u ovom manastiru i kakve sve molitve postoje?

Ljude ka svakoj svetinji prevashodno dovodi potreba za zajednicom sa Bogom. Ako nije tako, onda je naša vera pod znakom pitanja. Crkva je, dakle, zajednica verujućih ljudi sa Bogom i svima svetima, i upravo naša potreba je i priziv učešće u njoj na istinski i praktičan način - primanjem svetih tajni. Ukratko, to je smisao crkvenog života u vremenu, a zarad večnosti. Upravo iz tog ugla treba posmatrati i svakodnevne životne potrebe čoveka. Kada je loše i kada je dobro, Bog je uz nas i treba mu se kao roditelju obratiti, a u tom našem molitvenom razgovoru Presvetu Bogorodicu i sve svete prizivamo kao zastupnike. Tako narod Božiji u bolesti, ali i u radosti dolazi u Tumane kod svetih čudotvoraca Zosima i Jakova moleći ih da pomognu, uteše, blagoslove i okrepe, darom Duha Svetoga kojim su obasjani.

Da li naš čovek spas u veri nalazi najčešće kad mu je teško, kad drugi izlaz nema?

Mislim da ne, mada svakako ima i takvih. Naš narod ima vekovni istančan odnos prema Bogu i definisan je jasno prema svojoj veri i njenim vrednostima, i dosledan je razlikujući duhove dobra i zla. To nam naša istinski mučenička i osveštana istorija i prilike u njoj govore. Kada je teško, gde ćemo nego u roditeljski dom, a to je crkva Božija.

Vernici svedoče o brojnim čudima i isceljenjima koja se vezuju za manastir Tumane. Koju moć ima ovo mesto i zašto ga zovu "srpski Ostrog"?

Vernici svedoče o mnogobrojnim čudima koja su se dogodila molitvama tumanskih svetitelja, ali stvari treba jasno postaviti. Ne čudotvori mesto, već vera. Po našoj veri nam i biva. Nema manje niti veće svetinje. U svakoj obitava Bog, a dom Božiji je veliki i uzvišen. Istina je da je u ovom vremenu Gospod blagoslovio da projavi i proslavi Zosima i Jakova i to je veliko znamenje naših dana, koje treba da nam bude na korist i radost, i naravno duhovno ukrepljenje.

Kako ljudi reaguju na ta „ čuda“, a koja je vaša poruka?

Kakvu i koliku veru čovek ima takva će mu biti i reakcija. Ljudi koji su verujući uvek sa radošću i blagodarnošću prihvataju svako Božije znamenje, bilo da se tiče njih samih ili drugih. Treba znati da je čudo u crkvi upravo to, znamenje i briga Božija o nama, ali čudo samo za sebe ne predstavlja važnost. Smisleno je samo onda kada je korisno za naše spasenje, a biće tako ukoliko gradimo i iznova obnavljamo odnos sa Bogom i bližnjima.

Broj ljudi koji dolazi u Tumane nesrazmerno je veći u odnosu na druge manastire u Srbiji. Po čemu se vi razlikujete, čime ste i kako privukli vernike?

Ne bih tako olako merio srazmernost poseta ovoj ili onoj svetinji. Važnije je kako ko dolazi i sa kojim motivima. Još je značajnije kakav čovek izađe iz manastira. Da li je bolji, utvrđeniji u veri, ukrepljeniji u borbi sa iskušenjima. Tumane je drevni manastir. Ima svoju istoriju, predanje, svetitelje čudotvorce. Pre svega, bratstvo koje mnogo polaže i trudi se da bude gostoprimljivo, što je od izuzetne važnosti. Pravi efekat se postiže onda kada poklonik ili posetilac ili turista shvati da manastir nije mrtav spomenik kulture, već mesto osvećeno molitvom, gde će u ime Božije sresti žive ljude. Naše malo ljudima mnogo znači. Kafa, posluženje, blagost, osmeh, srdačnost ništa ne koštaju, a mnogo znače. Budimo jedni sa drugima u ime Gospodnje, a ne stranci i tuđini.

Na hiljade vernika posećuje manastir Tumane

Ima i komentara da se manastir komercijalizovao, šta kažete na te opaske?

Manastiri su oduvek bili mesta sabranja, to su i danas. Jako začuđuje stav kod pojedinih o komercijalizaciji. Tumane je hodočasnička svetinja i kao takva mora da ima rešeno pitanje infrastrukture i svega što prati prisustvo većeg broja ljudi i njihov adekvatan prijem. Taj narod je obnovio i uredio manastir upravo svojim prilozima.

Da li je moguće prenoćište u konaku manastira za vernike koji nisu iz ovog kraja Srbije?

U pripremnoj fazi je podizanje velikog gostinskog konaka čija će namena upravo biti prijem gostiju koji žele da prenoće u manastiru. To je sledeći veliki projekat.

U blizini manastira nalazi se gostoprimnica sa pastrmskim ribnjakom u kojoj se služi manastrirska hrana i piće. Jedinstvena je po tome što u njoj nema cenovnika, gosti ostavljaju prilog ukoliko žele i koliko žele. Koju poruku šaljete ovim, čini se, jedinstvenim činom?

Cilj gostoprimnice je dvostruk. Prvi je da se narod može okrepiti u njoj, jer mnogi provedu tu i čitav dan. Drugi je da se ljudi u manastiru osete dobrodošlima i kao u svom domu. Ne postoje cene vec dobrovoljni prilog. Time se razvija svest o brizi vernika za manastir, jer su upravo oni ti koji i obnavljaju i izdržavaju svetinju.

Manastirska gostionica

U manastirskom kompleksu je i zoološki vrt. Kako i zašto se rodila ova ideja?  

Još pre našeg prelaska iz manastira Zaove u Tumane počela je saradnja sa zoo vrtovima u Beogradu i Jagodini. Plod toga je upravo mini zoo vrt, koji sada uređujemo po potrebnim standardima. On je velika radost najmladjim posetiocima.

Zoo vrt u manastirskom kompleksu

Pored Vas, ko još čini bratstvo ovog manastira?

U manastiru živi sedam monaha i pet monahinja.

Kako izgleda jedan dan monaha u Tumanu? Koje su aktivnosti i kako ste organizovani?

Dan je ispunjen bogoslužbenim aktivnostima, poslušanjima bratije i prijemu vernoga naroda. U Tumanu je živo i blagosloveno i uvek kao u košnici.

Nedavno je manastir Opštoj bolnici u Požarevcu donirao četiri dekontaminatora vazduha. Pomažete, ali ne eksponirate se. Koliko često ste u prilici da ono što od vernika dobijete, njima i vratite na ovakve i slične načine?

Pri manastiru je formiran misionarski centar "Sv. Jakov Tumanski". Cilj je da pokažemo da smo hrišćani ne samo rečju, već i delom. Naše malo nekome život znači. Tu smo da tvorimo zajednicu u ime Božije i pomognemo jedni drugima.

Bogosluženje u vreme pandemije

Kako je u manastiru protekao period vanrednog stanja tokom epidemije?

Bilo je uobičajeno. Bogosluženja su bila intenzivna, s obzirom na veliki post. Nije bilo gužvi pa smo uspeli da se posvetimo obavezama koje obično odgodimo za kasnije. Izuzetno pogodno vreme da čovek zastane i oslušne pravac svoga usmerenja.

Jedan deo Sinoda SPC, pa i sveštenih lica, protivio se merama zabrane okupljanja vernika smatrajući da se u crkvi ne može preneti zaraza, te da vera isceljuje. Mnogo se terorija i mišljenja o tome moglo čuti, a kakav je vaš stav?

Svako prema svojoj savesti. Ko se plaši neka sačeka da sve prođe, ko ne, neka u crkvu odlazi sa verom. Hristos je taj od koga nam dolazi isceljenje, pre svega u večnom smislu, ali bez sumnje i u vremenu.

Svedoci smo da ljudi dolaze, ni strah od zaraze ih nije sprečavao. Kako to objašnjavate i šta savetujete vernicima u ovim teškim trenucima?

Ljudi dolaze sa verom i po veri im biva. Savet za sve nas, kratak i jasan glasi -  umnožimo vrline, borimo se protiv greha i dobro će nam biti.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top