JEREJ MATIĆ O ZABRANI PALJENJA SVEĆA KUPLJENIH VAN CRKVE: „Stojimo iza svake svoje reči, iako znamo da su oštre“

Žabari

Društvo

JEREJ MATIĆ O ZABRANI PALJENJA SVEĆA KUPLJENIH VAN CRKVE: „Stojimo iza svake svoje reči, iako znamo da su oštre“

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Vest o zabrani korišćenja sveća kupljenih van crkve u Aleksandrovcu izazvala je burne reakcije naših čitalaca. Oglasio se i jerej Željko Matić, koji je obrazložio ovu odluku.

Na portalu E-Braničevo juče je objavljena vest o odluci crkvenoopštinskog upravnog odbora o zabrani paljenja sveća kupljenjih van aleksandrovačke crkve, koja je izazvala lavinu komentara.

>>CRKVA U ALEKSANDROVCU: ZABRANJENO PALJENJE SVEĆA KUPLJENIH VAN CRKVE<<

Odluka o nekorišćenju sveća kupljenih van crkve Svetog Nikolaja je lokalnog karaktera i odnosi se isključivo na  parohiju u Aleksandrovcu, kazao je jerej Matić za E-Braničevo i istakao:

„Odluku je doneo crkveni odbor kojim predsedavam, a ne ja sam. Tako se svaka odluka sprovodi u delo. U crkvi postoji hijerarhija, što znači da jedan mora da bude prvi, a to je episkop – u gradu, pa sveštenik – na selu. Svoje račune polažemo episkopu, preko namesnika, od episkopa dobijamo blagoslov ili ne dobijamo“, objašnjava svestenik crkve u Aleksandrovcu.

On smatra da svako ima pravo da misli šta hoće o ovoj odluci, ali da su relevantna samo mišljenja i reakcije aleksandrovačkih parohijana, ostali komentari su suštinski nebitni, sve dok i drugi crkveni odbori ne donesu ovakvu odluku.

„Stojimo iza svake svoje reči, iako znamo da su oštre. Ali, te reči su upućene lokalnoj zajednici. I kao što to nije normalno u drugim crkvama, tako je to u Aleksandrovcu normalno. Ali to definitivno nije normalno, te smo rešili da o tome ne ćutimo više“, naglašava Matić.

On smatra da je ovaj problem star barem 50 godina i da je posledica komunističkog režima. Nažalost, nigde ljudi više ne daju sebi prostora i slobode nego u crkvi, kaže jerej Željko Matić.

„Kad uđete u prodavnicu da pazarite, vi poštujete pravila, jer se zna red. Zna se koliko šta košta i kad dođete na kasu – to sve prođe kroz ruke prodavca, pa onda platite. Samo u crkvi izgleda, svako može da radi šta hoće. Da uzme sveću sam, da uzme i da je ne plati, da uđe na radno mesto prodavca i sam pretura po stvarima, koristi mobilni telefon za vreme bogosluženja, dođe vidno alkoholisan na sopstveno venčanje, galami, priča i smeje se tokom bogosluženja, negoduje i naravno donese svoje sveće da pali u crkvi. Pa toga nigde nema. To se zove anarhija. Može li čovek da zabrani pušenje u svojoj kući? Može li da zabrani parkiranje ispred svoje kapije? Naravno da može. E tako i crkveni odbor može da zabrani da se koriste necrkvene sveće u crkvi. No, crkva nema mere zabrane i izvršnu vlast, te mora da trpi drsku samovolju i bezobzirnost. Ako neko nema da plati sveću, neka dođe i kaže, dobiće je besplatno, i malu i veliku. Nije nam ni prvi ni poslednji put da poklanjamo sveće. I više se radujemo tome što nema – da poklonimo, nego nekome koji ih sam unosi i pali jer: tome ne treba crkva – tome treba samo da upali svoje sveće“, zaključio je naš sagovornik.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top