Mlava svakim danom sve bezbednija od plavljenja (FOTO)

Braničevo

Društvo

Mlava svakim danom sve bezbednija od plavljenja (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Na uređenju korita Stare Mlave radi se od 2015. godine. Do sada je završeno pet faza, a u toku su radovi na šestoj, na delu reke koji ulazi u naselje Trnjane.

Da li ste znali da se Mlava nakon polovine svog toka račva u više rukavaca, a da je na ušću u Dunav napravila čak osam takvih? To su iskoristili inženjeri pre trideset godina i napravili plan kako da uz pomoć prirodnih rukavaca Mlave zaštite stanovništvo od ove, naizgled tihe, ali često opasne ravničarske reke.

Mlava je u svom toku napravila čak osam rukavaca

Na uređenju korita Stare Mlave radi se od 2015. godine. Do sada je završeno pet faza, a u toku su radovi na šestoj, na delu reke koji ulazi u naselje Trnjane.

U prve dve faze rada na staroj Mlavi spojen je sistem Maljurevac – Bradarac, doveden je do crpne stanice „Srećno“ u blizini sela Drmno.

Sa trećom fazom započeto je uređenje korita Stare Mlave koje je bilo predviđeno da primi unutrašnje vode, odnosno sekundarne vode iz priobalja Mlave, na njenoj desnoj obali od Rašanca do Bratinca.

Četvrta, peta i šesta faza bave se uređenjem tog dela Stare Mlave koji je u sistemu odvođenja unutrašnjih voda do Bubušinca.

Uređenje korita Mlave stiglo je do pete faze

U preduzeću Vodoprivreda, koje je zaduženo za uređenje korita stare Mlave od strane Grada Požarevca i JVP „Srbijavode“, smatraju ga žilom kucavicom za ovaj kraj.

„Cilj današnjih radova na ovom vodotoku je da se vrati u život kako ljudima više ne bi predstavljao problem ni po pitanju poplava, ni po pitanju sanitarne zaštite, niti nekih ustajalih voda, divljih deponija.“, istakao je Dragan Savić, tehnički direktor požarevačke Vodoprivrede i dodao da „to postaje živi tok koji doprinosi kvalitetnom životu i mnogo boljoj zaštiti od podzemnih voda, od nekih budućih poplavnih voda koje će da primi taj sistem.“

To je jako veliki i bitan sistem na kojem su, nažalost, prekinuti radovi osamdesetih godina kad je ukinut fond voda, i pola sistema je ostalo neuređeno. Sistem je urađen do Salakovca, a od tog sela do Bubušinca je urađena regulacija jedino u zoni ušća Mlave do Bratinačkog mosta.

Sistem zaštite od Mlave zapravo je jako nizak. On je od izvora do Malog Crnića na nivou dvadesetpetogodišnjih voda. Čak je predviđeno da se na nekim mestima plavi. Predviđene su i retenzije koje se namenski prave probijanjem nasipa i vrši se plavljenje poljoprivrednih površina da bi se zaštitila naselja.

Zato se sada gradi sistem koji će primiti sve te viškove vode na celoj desnoj obali Mlave, kako bi ih što bezbednije sproveo nizvodno do ušća u Dunav. Do sada, to jest do Trnjana, urađeno je 13,2 kilometra. Sa šestom fazom biće skoro 15 kilometara.

Otkako se korito Mlave održava i čisti redovno, bezbednost od poplava je drastično povećana

Dragan Savić objašnjava da su do zaokruženja sistema ostale još dve ili tri faze. Jedna je na teritoriji opštine Požarevac, do administrativne granice opština Malo Crniće - Požarevac i jedan deo reke koji prolazi kroz Malo Crniće do spajanja sa regulisanim koritom stare Mlave u Salakovcu.

„To će biti mnogo sigurnije, prohodnije. Naročito jer se za održavanje sistema odvajaju jako velika sredstva. Požarevac odvaja više od 20 miliona godišnje za redovno održavanje, kako bi taj sistem nastavio da funkcioniše i da ne doživi sudbinu sličnih sistema koji su napravljeni, ali su dezavuisani višegodišnjim neodržavanjem. Održavanje je mnogo bitnije i mnogo jeftinije nego da se gradi ponovo novi sistem“, ističe Savić.

Kako u stvari funkcioniše staro korito Mlave?

Prilikom izrade projekta regulacije reke Mlave, ocenjena je kao jako opasan vodotok, a do pre deset godina nosila je i oznaku bujičnog potoka. S vremena na vreme, još uvek se ponekad ponaša tako.

Mlava je nosila oznaku bujičnog i opasnog vodotoka

Međutim, zbog izgradnje raznih sistema na samom ušću Mlave u Dunav, kao što je uspor Đerdapa, izrada jalovišta Termoelektrana i kopova Kostolac, pepelišta, jako bitnih elemenata za EPS, pojavila se potreba da se Mlava reguliše, kako bi kontrolisali velike vode.

Mlava je od sredine svog toka, od tog ravničarskog dela negde od sela Kalište, sama sebi napravila nekoliko paralelnih rukavaca, da bi se kod ušća u Dunavac kod sela Drmno raširila čak na osam.

Rukavci su nastali zbog energije vode i zbog jako velike količine nanosa koje Mlava vuče. Uostalom, kostolačko ostrvo nastalo je zbog nanosa Mlave, ne od nanosa Dunava.

Kada se pojavila potreba da se to reguliše, kao optimalno rešenje izabrano je da se Mogila, jedan od rukavaca, pretvori u regulisano korito Mlave i da se izbegavaju naseljena mesta.

Stara Mlava koja je ostala kao sekundarni tok prolazi kroz mnogo naseljenih mesta. Od Malog Crnića, preko Velikog Crnića, Salakovca, Trnjana, Nabrđa, Bratinca, Bubušinca, Maljurevca, pored Drmna. Da bi se izbegao negativan uticaj na naseljena mesta, izabran je taj paralelni tok da bude glavni. I onda je izvršena regulacija Mlave.

Zaštita u zoni ušća je mnogo veća baš zbog objekata elektroenergetskog sistema. Ide i na 500 i hiljadugodišnju vodu. Ali sistem uzvodno, jer je udaljen od naseljenih mesta, dimenzionisan na dvadesetpetogodišnju vodu.

Zbog velikog broja elektroenergetskih objekata na ušću u Dunav, Mlava je obezbeđena od 500 i hiljadugodišnjih voda

Međutim, zbog čestih poplava na teritoriji Petrovca doneta je odluka da se poveća sistem zaštite, jer su tu naselja blizu korita.

Savić podseća da taj paralelni sistem stare Mlave koji je ostao, treba da bude uređen kao kanal.

„Taj drenažni kanal treba da skuplja podzemne vode iz Stiga, neke brdske potoke i hidraulički uticaj podzemnih voda od Mlave koji se pojavljuje proviranjem kroz peskove i zemljište.“

Projekat po kom se sada radi, urađen pre 15 godina. On je tada inoviran, a stari projekat ima bar 30 godina.

Rukavci Mlave koriste se da bi obezbedili zasade, objekte i ljude od nje same

Bezbedna i ukroćena Mlava

Mlava će uskoro biti „ukroćena“. Sada je ostalo pitanje koliko će vremena biti potrebno da se sakupi novac za radove na teritoriji opštine Malo Crniće. Oni su jako mali, samim tim i budžet, a Mlava u ovom delu toka uveliko dominira.

„Oni su jako zainteresovani i već nekoliko godina rade na manjim potezima. Ja se nadam da će to za par godina da bude završeno. Jedna faza radova ne obuhvata godišnji period. Mi za godinu dana možemo i dve faze da uradimo. Ukoliko se reši finansiranje, to može da bude za dve ili tri godine. Ali, to mora da se sredi“, uporan je Savić jer bezbednu Mlavu smatra prioritetom u svojoj, više decenija dugoj karijeri stručnjaka za vodoprivredne objekte.

Kada Mlava bude uređena, tu posao nije završen. Samo sistem koji se redovno održava je bezbedan sistem. To se već pokazalo na delovima reke koje su obuhvaćene prvim fazama. Tu je situacija drastično poboljšana i što se tiče podzemnih voda, ali i velikih voda, kišnih perioda, kada je sistem savršeno funkcionisao i nijedno naselje nije poplavljeno.

Imovinsko-pravni odnosi nisu problem

Da bi se uredilo i očistilo korito Mlave tako da bi služilo meštanima na obalama čak četiri opštine, odnosno, polovini Braničevskog okruga, od velikog značaja je što na samom koritu Mlave nema izgrađenih objekata. Čak i u zoni naselja su to uglavnom ekonomski objekti, pa su izvođači zadovoljni tempom kojim ide rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

„U dogovoru sa nadzorom ako nešto ne možemo da rešimo, tražimo alternativna rešenja- izmene trase, pomeranja korita... Trudimo se da to ne bude skuplje, gledamo da to odradimo ranije, da prilagodimo ceni. Do sada nije skraćeno ni 100 metara zbog povećanja obima, niti smo imali skraćenje deonice zbog takvih izmena. Iako je rađeno nekoliko puta upravo zbog tih stvari. Čak smo radili i jedan prosek kod Mlina u Bratincu. Čovek nas je pustio, jer ovamo nisu hteli da nas puste ni sa jedne strane obale da očistimo reku“, objašnjava Dragan Savić, tehnički direktor u Vodoprivredi Požarevac.

Radovi u petoj (oko 40 miliona dinara) i šestoj fazi (oko 50 miliona dinara),biće skuplji, jer u tom delu Mlava protiče isključivo kroz naseljena mesta. Kad se uređuje deo toka kroz naseljena mesta, onda su pristupni putevi, mehanizacija i manipulacija kompleksniji nego kada teče kroz polja.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top