Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Porodica Životić iz Velikog Laola poznata je u petrovačkom kraju, a i šire, po poslu kojim se bavi više od dve decenije, a to je klanje krupne i sitne stoke, prerada mesa i prodaja proizvoda širom Srbije. Dokaz kvaliteta im je, kako ističu, kada im se zadovoljni kupci vrate.
Živadin Životić iz Velikog Laola, poznatiji kao „Cane“, ceo život radio je u mesnoj industriji. Iskustvo je stekao, između ostalog, u klanici „8. oktobar“ gde je radio kao komercijalni direktor. Bio je izvesno vreme i predstavnik jedne slovenačke firme i često je službeno putovao i sastajao se sa poslovnim saradnicima. Jednom prilikom dobio je savet koji je odlučio da posluša.
„Moj tadašnji direktor rekao mi je da će biti rata i savetovao mi je da otvorim privatnu firmu da bi se koliko toliko obezbedio. Poslušao sam njegov savet i registrovao preduzeće pod imenom „Pertvel“ na svog brata. Plaćao sam uslužno klanje i trgovao mesom. Kasnije sam na njivi koju mi je dao deda kada sam se oženio, odlučio da napravim klanicu jer ja to znam da radim, drugo ne znam“, priseća se Živadin.
Živadin Životić
Klanicu su zidali u vreme bombardovanja i konačno je otvorili u avgustu 2000. godine. Posao je, kaže Živadin, dobro krenuo jer je u to vreme poznavao veliki broj ljudi koji su se time bavili i postojala je neka sigurnost u poslu, vrlo retko se dešavalo da neko ne plati.
„Nekad je opština Petrovac na Mlavi imala od 40 do 50 hiljada grla krupne stoke, bili smo poznati kao stočarski kraj i imali smo kvalitetno meso. Kupovao sam stoku iz susednih sela i klali smo mesečno po 300 komada krupne stoke“, kaže on.
Svoje znanje i iskustvo u ovom poslu Živadin je preneo sinu Nenadu, koji je 1992. godine počeo da radi sa ocem u firmi . Najveći deo posla on je sada preuzeo na sebe, a u tome mu pomažu i njegovi sinovi.
Klanica u Velikom Laolu
U Velikom Laolu se danas nalazi objekat u sklopu koga je klanica, prerada mesa i pušnica, a imaju i laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mesa i prerađevina.
Ovde se utvrđuje kvalitet mesa
Imaju i četiri maloprodajna objekta pod imenom „Mesara Životić“ koji se nalaze u Požarevcu, Velikom Gradištu, Petrovcu i Žagubici.
„Vršimo otkup stoke i klanje, potom meso ide na hlađenje i posle toga deo odlazi u veleprodaju i maloprodaju, a deo u preradu. Sirovinu nabavljamo pretežno iz Braničevskog okruga i Svilajnca, dakle sva stoka je domaćeg porekla. Najzastupljenije nam je klanje krupne stoke, odnosno bikova i krava, to nam je glavni posao, dok svinje i jagnjiće koljemo pretežno za naše potrebe i nešto malo za veleprodaju“, priča Nenad.
Nenad Životić
Što se tiče prerađenog mesa, u ponudi imaju sve polutrajne proizvode – više vrsta domaćih kobasica, viršle, salame, čvarke i dimljeno meso (pečenica, suvi vrat, suva rebra, suva slanina …). Pored toga prodaju i meso za roštilj i domaću mast. Mesečno proizvode u proseku, u zavisnosti od sezone, od 10 do 15 tona mesnih prerađevina.
U ponudi više vrsta domaćih kobasica
„Naše proizvode prodajemo na veliko u celoj Srbiji, ništa ne izvozimo. Pojedini dolaze u Veliko Laole, ali uglavnom mi vozimo kupcima robu“, kaže Nenad i dodaje da najviše mesnih prerađevina ide kroz maloprodaju, oko 80 odsto.
Širok asortiman dimljenih proizvoda
Kao i u svakom poslu, i u mesnoj idustriji postoji mnogo problema. Po rečima Nenada Životića, 2010. godine došlo je do promena na tržištu koje su bitno uticale na njihovo poslovanje. Zbog loše cene otkupa stoke, a visoke cene žitarica, mnogi su prestali da se bave tovom jer im se nije isplatilo. Zbog toga je njihova firma, kaže Nenad, u odnosu na 2008. godinu, u deficitu za oko 200 odsto, pa su bili prinuđeni da smanje obim posla.
Mesečno se zakolje od 50 do 60 komada krupne stoke
„Do 2010. godine nismo uopšte imali maloprodaju, samo veleprodaju. U tri sela u okruženju mogao sam da kupim 300 bikova mesečno, a sada ni 30 komada godišnje. Smanajili smo tržište, sveli na minimum. Sada mesečno zakoljemo od 50 do 60 komada krupne stoke i od 200 do 250 svinja. Opstajemo tako što smo se preorjentisali na maloprodaju“, ističe naš sagovornik.
Iako je za otvaranje maloprodajnog objekta potrebno oko 15 do 20 hiljada evra, isplati se jer se prodajom odmah dolazi do novca. Pored četiri objekta planiraju otvaranje još dva nova - u Rači Kragujevačkoj i još jedan u Petrovcu.
Na neizvesnost posla dodatno je uticalo povećanje konkurencije na tržištu, uvoz mesa i epidemija koronavirusa, jer beogradski restorani nisu radili izvesno vreme, a to se odrazilo i na poslovanje firme „Pertvel“ koja sa mnogima od njih već godinama posluje.
„Nikada nismo koristili nikakve subvencije od opštine ili države, samo smo koristili pomoć države tokom korone za isplaćivanje plata . To nam je zaista pomoglo da očuvamo radnike. Imamo 27 zaposlenih i ni jedan radnik nije otpušten zbog epidemije“, ističe Nenad.
Nije bilo otpuštanja, radnici zadovoljni
S obzirom na to da stočni fond svake godine opada, Životići razmišljaju da u budućnosti počnu da se bave i tovom. Da bi se taj posao iole isplatio, kaže Nenad, morali bi da se bave i ratarstvom, jer ako ne proizvode seno i kukuruz onda je neisplativo.
On ima dva sina, a jedan od njih studira tehnologiju animalnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu. Kako će se posao u ovoj petrovačkoj firmi dalje razvijati zavisi upravo i od njihovih interesovanja.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
