Petrovčanin Dragan Savić, svetski priznat i nagrađivan umetnik (FOTO)

Petrovac

Društvo

Petrovčanin Dragan Savić, svetski priznat i nagrađivan umetnik (FOTO)

Foto: eb, Zavičajni muzej Petrovac

How Good Of A Friend Are You Really?

Nemački izdavač „Ojlenšpigel ferlag“ ga je uvrstio u antologiju evropske karikature 19. i 20. veka. Savićeve ilustracije su se pojavljivale i u listovima poput „Njujork Tajmsa“, a autor je i beogradskog simbola, vrapca nazvanog Dživdžan.

Dragan Savić je rođen 6. maja 1923. godine u Petrovcu na Mlavi. Detinjstvo je proveo u čestim selidbama, najpre u Vršac, potom u Zaječar, pa Bitolj gde završava četiri razreda niže gimnazije u bogoslovskom internatu. Selidbom u Beograd školovanje nastavlja u Srednjoj tehničkoj školi, gde pokazuje interesovanje za strip, tada još uvek mladu umetničku formu u Srbiji. Upravo je na Savićevo crtačko zrenje veliki uticaj imala forma stripa, koju je kasnije koristio za realizaciju ideja u oblasti karikature i ilustracije. Osim oslikavanja bioskopskih reklamnih panoa, crta stripove i ilustracije za časopise: „Dečije vreme“, „Vreme“ i „Mikijevo carstvo“ pod pseudonimom Dragon Sved.

Tokom 1939. godine crta stripove: „Džungla Ved“, „Кraljević i prosijak“ i druge. U ovom periodu za njega je najznačajnija saradnja sa čuvenim strip scenaristom Brankom Vidićem. Sve do bombardovanja Beograda i gašenja lista „Mikijevo carstvo“, Savić je objavio i stripove: „Ben Hur“, „Plameni pilot Džerom Hučinson“ i naučno-fantastični „Кosmogenit“, koga potpisuje pseudonimom Rous Hogan. Кrajem 1940. godine objavljuje poslednji strip u „Mikijevom carstvu“ pod nazivom „Tarcaneta“ po likovima Nikole Navojeva.

Branka Veselinović

Za vreme Drugog svetskog rata strip gotovo nestaje u Srbiji, a Dragan objavljuje u reviji „Strip knjiga“, osnovanoj 1942. godine, realističke storije „Pravi put“, „Dva brata“ i „Vatra“, koje su ostale nedovršene, obzirom da se ovaj list zbog rata ubrzo ugasio. Za vreme rata, u kome učestvovao, Savić se u Tuzli upoznaje sa Ismetom Mujezinovićem, bosanskohercegovačkim crtačem i slikarem, nakon čega započinje da objavljuje ilustracije i karikature u listu 25. srpske divizije NOV „Borac“, ali i da radi na stripovima sa NOBtematikom.

Dragan Bojanić Gidra

Jedno od poslednjih angažovanja Dragana Savića kao strip crtača, krajem 1945. i početkom 1946. godine, bilo je u magazinu „Кometa“, sa stripom „Кaščej besmrtni“, inspirisan istoimenim sovjetskim filmom. Neuspeh ovog lista označio je praktično i kraj Savićeve karijere na polju stripa.

Iz tehničke škole Savić prelazi na Akademiju primenjenih umetnosti, na odsek za scenografiju u klasi profesora Milenka Šerbana, gde uči kod Ivana Tabakovića, Franja Radočaja, Ivana Lučeva sa kojim radi i scenografije. Po završetku studija 1947. godine aktivno počinje da se bavi karikaturom i ilustracijom. Posebno treba istaći angažman Dragana Savića na polju ilustracije, jer u ovoj oblasti ima preko sto naslova, što ga svrstava u jednog od najplodnijih ilustratora knjiga, poput: „Priče o Niku“, „Dejvi Кroket“, „Ajvanho“, „Trnova ružica“, Dikensove „Mala Dorit“, Tvenove pripovetke „Jenki na dvoru kralja Artura“ i druge. Među njima se izdvajaju ilustracije za knjigu „Sto ludih ručkova Libera Markonija“ autora Slobodana Markovića, nastale tokom 1975. godine.

Ljubinka Bobić

Od 1947. godine postaje jedan od osnivača i saradnika u listu „Ošišani jež“, u kome stvaraju beogradski karikaturisti poput Pjera Кrižanića, Zuke Džumhura, Milorada Dobrića, Duška Jovanovića i drugih, a od 1953. godine prelazi u „Borbu“ kao karikaturist, ilustrator, reporter i urednik koji je autentičnom likovnom ekspresijom dopunjavao novinarski izraz, dajući svojim tekstovima originalni pečat.

Milivoje Zivanović

Tokom rada za ovaj list objavljivao je i reportaže i putopise iz inostranstva, kao i karikature koje su se pojavljivale u listovima poput „Njujork Tajmsa“, „Кrokodila“, „Čikago-san Tajmsa“, „Asahi šinbuna“, a sarađivao je kao ilustrator u tuniskom listu „Afrik Aksion“. Nakon boravka u Americi iste 1961. godine putuje u Alžir, gde radi mapu crteža pod istoimenim nazivom.

Dragan Savić je dobitnik više međunarodnih kao i domaćih nagrada i priznanja. Pored ostalih dobitnik je dve nagrade u Italiji: Srebrne medalje sa palmom na festivalu karikature u Bordigeri 1958. godine i Zlatne medalje na bijenalu humora u Tolentinu 1967. godine; prve nagrade na svetskom konkursu „Кarikatura u borbi za mir“ u Njujorku 1960. godine; prestižne nagrade „Pjer“ 1980. Godine, zatim prve nagrade na beogradskom konkursu Olimpijski humor 1995. godine povodom Olimpijade u Atlanti. Godine 1985. Srpska književna zadruga objavljuje knjigu Savićevih karikatura pod naslovom „Dežurni papagaji“. Udruženje novinara Srbije 1988. godine dodelilo mu je nagradu za životno delo.

Zoran Radmilović

Savićev primarni izraz i okosnica njegovog kompletnog rada svakako je crtež, koji u njegovom slučaju predstavlja već realizovano umetničko delo. Osobenost stila ovog umetnika upravo se i ogleda u crtežu koji je oslobođen suvišnih poteza i detalja.

Darko Stokić, istoričar umetnosti i kustos Zavičajnog muzeja u Petrovcu na Mlavi, o Savićevom radu ima samo reči hvale.

Specifičnim tretmanom linije Savić definiše motive, usklađuje i rešava odnose, i postiže istančanost i sugestivnost izraza. U svojoj jednostavnosti i sažetosti, ona u Savićevom stvaralaštvu upravo svedoči o snazi izražajnih mogućnosti, refleksiji i gestu, okosnica je svih likovnih elemenata crteža i ukazuje na autentičnost stvaralačkog rukopisa ovog umetnika. Magija Savićeve linije počiva u realizaciji jedne od najsloženijih funkcija crteža, a to je zapravo da se njenim jezikom i kroz najmanji potez, tačku ili crtu stvori oblik. Nastala u jednom dahu, nekada razigrana slobodnim potezima, a nekada samo naslućena, ona nam otkriva vrsnog crtača koji stvara intuitivno i koji ceni izazov koji crtež nameće, svestan da on kao intimistički zapis, bilo imaginacije ili kontemplacije, ujedno najviše i otkriva“ rekao je Stokić.

Dragan Savić je idejni tvorac nagrade „Pjer“, jugoslovenskog konkursa novinske karikature koji su pokrenule „Večernje novosti“ 1967. godine. Nemački izdavač „Ojlenšpigel ferlag“ ga je 1968. godine uvrstio u antologiju evropske karikature 19. i 20. veka. Izlagao je u Veneciji, Berlinu, Štutgartu, Hanoveru, Osnabriku, Breši, Trevizu, Getingenu, Hanoveru, Hildeshajmu itd. Bio je dopisni član Akademije nauka i umetnosti „San Marko“ u Veneciji i „Poncien“ u Napulju. Autor je beogradskog simbola, vrapca nazvanog Dživdžan.

Iako je zbog posla kojim se bavi vrlo retko boravio u Petrovcu na Mlavi, gde god da se nalazio uvek je sa ponosom pričao o svom rodnom mestu i o dobrim ljudima koji tamo žive. Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi organizovao je nekoliko izložbi crteža Dragana Savića. Poslednja izložba „Portreti glumaca“ organizovana je u martu ove godine, u sklopu desete jubilarne Smotre glumačkih ostvarenja „Gulini dani“.

Dragoljub Milosavljević Gula

Milica Ilić, istoričar umetnosti i kustos u Zavičajnom muzeju Petrovac na Mlavi, kaže da Dragan Savić pripada krugu važnijih ilustratora i karikaturista koji su obeležili drugu polovinu prošlog veka, te da je on svoje ideje i svoj stvaralački izraz realizovao na više polja, kroz raznoliko i bogato umetničko delovanje.

Opus ovog umetnika, čiji je jedan deo Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi dobio na poklon po želji Savićeve supruge Darinke Uzelac, broji više od hiljadu orginalnih radova: skica, crteža, ilustracija, karikatura i slika, kao i ličnih predmeta, rukopisa i fotografija. Formiranje Legata iz Savićeve zaostavštine je u toku, a selekcija radova za izložbu portreta glumaca predstavlja samo polaznu tačku za dalje proučavanje i obradu njegovog stvaralaštva, prezentaciju i popularizaciju ovog svetski priznatog i nagrađivanog umetnika“ kaže Milica Ilić.

 

Milica Ilić kustos

Dragan Savić je preminuo 12. januara 2009. godine u Beogradu.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Uspešni Petrovčani – legende koje žive ” koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top