Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Zadužbina, fondacija, galerija, biblioteka, muzej i atelje u Velikom Gradištu, jednom rečju „Pigoza“, čuva sećanje na čuvenu srpsku glumicu Žanku Stokić, koja je rodom iz ovog mesta. Glavni „krivac“ za to je Duško Zeja Jovanović, Žankin prvi komšija i priznati umetnik, koji koristi svaku priliku da ispriča priču o njoj.
Duško Zeja Jovanović rođen je u Velikom Gradištu, u kući koja se nalazila odmah do Žankine. Nažalost, iako su bili prve komšije nikada se nisu upoznali jer je u godini njegovog rođenja ona umrla. Duško ne smatra da je to slučajnost.
„Žanka je rođena 24. januara 1887. godine, umrla je 1947. godine, a ja sam rođen te godine takođe 24. dana u mesecu, ali ne u januaru već u oktobru. Kombinacijom brojeva koji nam se podudaraju dobio sam broj 247, to je naš zajednički broj“, započinje Jovanović priču o njihovoj povezanosti i dodaje da je taj broj zapisan na njegovim umetničkim delima posvećenim Žanki.
Simbol 247 ispisan na umetničkim delima posvećenim Žanki
Kako kaže, odrastao je uz priče o Žanki. Njegovi roditelji bili su dobri prijatelji sa prvim komšijama, baba Darom i deda Milanom koji su živeli u istom dvorištu gde i Žanka. Oni nisu bili njeni baba i deda već prijatelji njeni majke, ali voleli su je kao svoje dete.
Žankina slika iz detinjstva
Često su Dušku pričali kakva je ona bila kao dete dok je tu živela – uglavnom vesela, radoznala i svojeglava. Kako se sa očuhom nije slagala Žanka je još kao dete napustila porodičnu kuću u otisnula se u svet, te ni njene prve komšije nisu znale mnogo o velikoj glumici koja je kasnije postala.
Ovako je izgledala kuća u kojoj je rođena Žanka
Jovanović se seća da je Žankina kuća srušena 2010. godine i da ga je, kaže, duša bolela kada se to dogodilo. Na tom mestu zatekao je samo ostatke ruševina i uzeo ono što je preostalo – crep, letvu i prekidač. Od toga je napravio umetnička dela.
Crep sa Žankine kuće
Na mestu gde je bila Žankina kuća izgrađena je nova koja je zapuštena jer u njoj niko ne živi. Jedino što podseća na čuvenu Gradištanku u tom dvorištu je spomen ploča na kući. A nekada je tu bila i vinova loza za koju je takođe vezana zanimljiva priča, priča naš sagovornik.
Dvorište u kome je Žanka odrasla ostalo pusto
„Deda Milan i moj otac su kod kapije posadili dve loze koje su se ukrštale tačno iznad Žankine kuće i ona je često volela da štrpne poneko zrno, pričala mi je baba Dara. Prva loza je isečena, ne znam ko je to uradio i zašto, a ostala je loza preko puta moje kuće i otac mi je dao u zavet da je održavam, te sam je obrezivao i vezivao za ogradu. Svim turistima koji su dolazili u „Pigozu“ pričao sam priču o Žanki i dozvoljavao im da uberu jedno zrno Žankinog grožđa“, kaže Duško.
Nažalost, ono više ne postoji jer je jednom prilikom radnik koji je kosio travu isekao lozu do korena. Duško je od onoga što je preostalo napravio umetničko delo.
Žankina vinova loza
Postoji, priča on, još jedna podudarnost između njega i Žanke, a to je neka vrsta stradanja od komunističkog režima. Poznato je da je po završetku Drugog svetskog rata Žanka bila optužena da je pomagala nemačkom neprijatelju, zbog čega je osuđena na kaznu od osam godina gubitka nacionalne časti. Određena joj je kazna i društveno-koristan rad, odnosno čišćenje ulica.
Duško Jovanović je, kako tvrdi, doživeo da mu Udba maltretira i tuče oca jer nije bio komunista,pa čak i njega, majku i dva brata, što je, veli, ostavilo posledice i bolna sećanja.
Zbog svih tih podudarnosti oduvek je smatrao da je njegova misija da sačuva sećanje na nju. Iako je četiri decenije živeo i radio u Nemačkoj, upravo zato što, kako kaže, nije hteo da se pokori vladajućem režimu, svoje korene nikada nije zaboravio, kao ni Žanku.
„Zbog sličnosti između Žanke i mene imao sam obavezu da nešto uradim, osećao sam kao da smo mi jedno, ja kao umetnik to tako doživljavam“, objašnjava Jovanović.
Duško Zeja Jovanović
On nije učio umetničke škole, kao što ni Žanka nije bila školovana glumica, ali su oboje dostigli uspehe u umetnosti. Duško Zeja Jovanović je radio u Nemačkoj kao mašinski tehničar, a paralelno se bavio i slikarstvom i dobio je status internacionalnog slobodnog umetnika. Ima iza sebe više od dve stotine samostalnih izložbi u inostranstvu, kao i više od 10 u Srbiji.
Prvi je počeo da izvodi umetničke rituale koji se sada nazivaju performans. Kao pesnik poznat je pod imenom Sever Inka, koje je nastalo od imena njegove majke Severinke. Napisao je ukupno 45 zbirki pesama. U Nemačkoj poseduje svoj atelje i tamo održava prodajne izložbe. Njegov legat u Nemačkoj će, kaže, njegova deca pokloniti tamošnjem muzeju kao dobrotvori.
Kada je otišao u penziju 2007. godine, vratio se u svoje rodno mesto. Zajedno sa suprugom Ljubinkom svoju porodičnu kuću pretvorio je u zadužbinu „Pigoza“. To je danas objekat na četiri nivoa u kojoj se nalazi stalna izložbena postavka sa više od 7.000 njegovih radova, velika biblioteka, dva ateljea i dva muzeja.
Zadužbina „Pigoza“ u Velikom Gradištu
Svoj kutak u ovom hramu kulture našla je i čuvena Gradištanka. Pored umetničkih dela koja je napravio od delova materjala Žankine kuće, u njenom kutku se nalaze i isečci iz novina koje su pisale o Žanki. Sve što je pronašao o Žanki Duško je čuvao i izložio kako bi svi poštovaoci njenog lika i dela mogli to da vide.
Novine su pisale o Žanki
U Žankinom kutku se nalazi i fotografija njene kuće i njena slika uramljena zajedno sa istaknutim Gradištancima. Simbol koji se provlači kroz Duškovo slikarstvo- duplo slovo Ž koje zapravo čine četiri slova S, što znači žena i život, a Ž je i kao Žanka.
Svakome ko dođe u „Pigozu“ ljubazni domaćin ispriča priču o Žanki Stokić. Ovaj jedinstveni hram kulture on će ostaviti opštini Veliko Gradište, u nadi da će jednoga dana neko poput njega pričati posetiocima o čuvenim Gradištancima.
„Žanka je ostavila maestralne uloge svojoj zemlji, a ja ostavljam Velikom Gradištu zadužbinu „Pigoza“, rešen je Zeja.
Tako će, zajedno sa Žankom, ostati i on da živi u sećanjima budućih generacija Gradištanaca.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Žanka Stokić - simbol velikog dara i stradanja” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture u 2021. godini” .
