„Starčevljanke“ i „Stamničanke“ u misiji očuvanja vlaške tradicije (FOTO)

Braničevo

Društvo

„Starčevljanke“ i „Stamničanke“ u misiji očuvanja vlaške tradicije (FOTO)

Foto: E.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Žene vlaške nacionalnosti se ne mire sa propadanjem i nestajanjem kulturne baštine i običajnih vrednosti svog kraja, pa se udružuju kako bi od zaborava otrgle tradiciju Vlaha.

Petrovački kraj prava je riznica vlaške kulture. Očuvanju tradicije, običaja, jezika i svega vezanog za Vlahe, njihovu istoriju na ovim prostorima, prošlost, danas najčešće čuvaju i neguju žene. Delom zato što im je tu ulogu namenio život – kao majkama i domaćicama pripala im je i podrazumeva se obaveza da čuvaju porodično ognjište, a samim tim i ono što se vekovima unazad praktikovalo, prenosilo sa kolena na koleno u vlaškim porodicama petrovačkog kraja. Delom zato što su žene – žene.Nikada ne mogu mirno da posmatraju kako nešto propada i ide u zaborav, pogotovo nasleđe od baka i prabaka, predaka uopšte. Takva je većina žena vlaške nacionalnosti u ovom kraju, ali nisu baš sve aktivne u očuvanju i negovanju tradicije.


Vlahinje verno čuvaju nasleđe od predaka

Dvadesetak njih iz sela Starčevo kod Petrovca na Mlavi, udružile su snage i pre četiri i po godine osnovale Udruženje žena „ Starčevljanke“. Ime sela s ponosom su istakle u naziv udruženja,a dobar glas svog mesta pronose širom Srbije, ponekad i van granica zemlje.


Ponosno: Ime sela u nazivu udruženja

Danas je aktivno oko 17 njih,a pomažu im povremeno i Starčevljanke koje rade i žive u inostranstvu.
Na čelu udruženja je Tanja Bošković. Žena vedrog duha, uvek nasmejana, spremna za akciju, ali i razgovor. Ova neumorna žena praktično je zaštitni znak udruženja po kojoj ga prepoznaju u petrovačkom kraju. Veliki deo sebe i svog života posvećuje radu na očuvanju tradicije Vlaha.


Tanja Bošković, predsednica Udruženja žena „Starčevljanke“

-    Udružanje se bavi očuvanjem kulturne baštine vlaškog naroda, domaćih proizvoda, ručnih radova. Bavimo se i humanitarnim akcijama, folklorom,našom kulturom, očuvanjem tradicije kroz pesmu, negujemo izvorne pesme i igre koje su se  igrale isključivo u našem kraju, a i dan danas je tako. Ima ih i Kladurovo, melodija je ista ali se razlikuju u koracima, priča Tanja Bošković.


Izvorne pesme i igre – zaštitni znak prošlosti Vlaha

„ Starčevljanke“ su različitih godina, ali se sasvim dobro razumeju u širenju svoje misije. Raspon godišta je od 1947.do 1986. i taj starosni jaz uopšte im nije prepreka. Naprotiv. Dopunjuju se, svaka u udruženje unosi duh svojih godina i shvatanja. One starije su tu da poduče mlađe,dok mlađe žene predstavljaju nadu da nije sve uzalud, da će tradicija vlaškog naroda živeti i u budućnosti.


Godine nisu prepreka za čuvanje tradicije naroda

Kladurovke imaju Etno kuću, a Starčevljanke su u svom selu osnovale muzej starina i nazvale ga Etno kutak. Tu su sakupile i izložile eksponate vlaške kulture od davnina. Neki komadi datiraju još iz druge polovine 19.veka, a ima ih i iz polovine 20.veka pa na ovamo.


Etno kutak u Starčevu, kutak za tradiciju Vlaha

Etno kutak u Starčevu je pravi pravcati dokaz ženske privrženosti vlaškoj kulturi.

 -    Uvek su se kod nas u selu čuvali stari predmeti, pogotovo narodna nošnja koje u našem kraju ima dosta, imamo komade stare dva veka. Ja imam jednu vezenu kecelju, to mi je poklonila moja pokojna baka, a ona je dobila na poklon od svoje majke, kada se udala. Nošnja se prennosi sa kolena na koleno, baš kao i običaji, jezik, kultura i sve drugo što se vezuje za Vlahe. Žene vlaške nacionalnosi imaju veliku volju da to sačuvaju za mlađe generacije, ali i ove mlađe žene sve više pokušavamo da aktiviramo i uključimo u rad udruženja, kaže predsednica „ Starčevljanki“.


Nekad i sad: Nošnja preživela decenije i decenije...
 
Etno kutak  30. septembra puni godinu dana,a svi se u Starčevu vrlo rado sećaju toga dana prošle godine kada je udruženje žena priredilo otvaranje. Ovaj svojevrsni muzej vlaške kulture smešten je u delu seoskog Doma kulture, a prostorija je dobijena od opštine na korišćenje.


Prostorije Etno kutka u Domu kulture u Starčevu

Oko sređivanja su im, kažu, pomogli mnogi stručnjaci iz Petrovca i Požarevca.   

-    To je muzej sa stalnom postavkom i uvek može da se obiđe.Među eksponatima su narodne nošnje, posuđe, razboji, ostalo pokućstvo, pa sve do pinterskih alatki. To je deo vlaške kulture, ali se koristilo i kod Srba, jer mi smo zajedno živeli na ovim prostorima. Postoji izvesna razlika u pokućstvu, ali više se razlikuje nošnja.Po šarama na nošnji se poznavalo ko je iz kog kraja, pogotovo po dogunu ( dugačak vuneni mantil – prsluk) koji se nosio preko nošnje i izdvajao se po šarama.Njega nisu imala sva sela. Zanimljivo je da se kod nas u Starčevu u davna vremena nikad nije nosila vlaška nošnja za izlazak,već srpska.Vlaška se više nosila kod kuće, pogotovo  bele pantalone, pa bela košulja. Smatralo se valjda da je ovo elegantnije, tako nam je etnolog ispičao. Pogledajte samo stare slike i spomenike, tu se vidi.Muškarci su nosili debele pantalone, crne šubare,a žene crvene ili mahom crne suknje.Imam dosta starih slika na kojima je to uočljivo,objašnjava nam Boškovićeva.


Muzej vlaške kulture, zahvaljujući Starčevljankama

 „Starčevljanke“ će 30.septembra prigodno obeležiti godišnjicu postojanja muzeja – Etno kutka. Planiraju da organizuju Etno festival u Starčevu.Tu bi one, ali i brojni gosti – uglavnom žene vlaške nacionalnosti,izložile ručne radove, ručno mešene kolače po bakinim starim receptima koji se još čuvaju,a najpoznatije su vlaške plašinte, kiselo ručno rađeno testo koje se puni sirom i jajima,a onda se preklapa u šest uglova i u obliku cveta prži na ulju.


Vlahinje potenciraju i izlažu stara jela, slana i slatka
 
Tanja Bošković je i svestrana žena.Ima sklonosti za mnoge običajne rituale – odlično peva i na srpskom i na vlaškom i svaku priliku koristi da pusti raskošni glas uz izvorne melodije. Igra joj je još milija, pa već desetak godina radi kao koreograf u folklornom ansamblu u selu. Naročito je važno to što animira i okuplja mlade i decu, uči ih koracima predaka da bi umeli da nastave tu misiju s kolena na koleno. 



Neguje tradiciju i prenosi je na mlađe generacije, pa i decu

Uz to, naša sagovornica i prede vunu, radi ručne radove,a pre svega je majstor prezentacije – kroz udruženje nastoji da se vlaška tradicija prikaže što široj publici.

-    Kod nas u selu se peva bez muzičke pratnje „ a kapelo“, to su pesme od davnina i ispevavaju se grupno ili solo. Nedavno sam u Aranđelovcu nastupila sa jednom starom vlaškom pesmom, priča Tanja Bošković koja uz sve angažmane u udruženju stiže da se bavi i poljoprivredom i kućnim poslovima.

Ovih dana završilo se i “Starčevačko poselo”, manifestacija koja se u ovom selu održava desetu godinu zaredom. Folkloraši iz cele Srbije u Starčevu su igrom i pesmom oživeli nekadašnja vremena. Poselo ovde postaje tradicija i dobar način da se ne zaboravi folklor kao deo vlaške kulture.Zato ga često nazivaju i festivalom folklora. Udruženje žena “Starčevljanke” od pre četiri godine aktivno učestvuje u organizaciji, zajedno sa KUD “Braća Trajić” iz mesnom zajednicom.


Starčevačko poselo, igrom i pesmom u stara vremena Vlaha

Za “Starčevljankama” ne zaostaju ni “Stamničanke”, udruženje žena vlaške nacionalnosti iz petrovačkog sela Stamnica. Zvanično je osnovano u novembru 2010.godine, a godinama pre toga  žene iz ovog sela su se okupljale i učestvovale na raznim manifestacijama i događajima. 


Sedam godina postoji Udruženje žena „Stamničanke“

 Udruženje je na početku imalo petnaestak članica, ali nažalost, polako se osipa. U poslednje vreme aktivno je svega šest članica.

-    Budući da je život na selu prilično zahtevan, mnogobrojne obaveze od proleća do kasne jeseni glavna su prepreka većem angažovanju, u smislu aktivnosti i brojnosti članica udruženja. Nedostatak vremena je jedna od opravdanja i mlađim naraštajima da  učestvuju u aktivnostima i nekako mi se čini da mlađe generacije nisu dovoljno zaniteresovane za konkretne aktivnosti. Očuvanjem tranicionalnih vrednosti, kulturnog nasleđa, bave se u okviru porodice, bez veće želje da to pokažu javnosti, objašnjava za E-Braničevo Slađana Radanović, predsednica udruženja.
-    

Vredne ruke Stamničanki u borbi za očuvanje tradicije svog sela i kraja

Žene koje aktivnosti u očuvanju kulturne baštine Vlaha shvataju kao ozbiljan poduhvat za buduće generacije i deo su udruženja „ Stamničanke“, imaju od 35 do 65 godina. Ni njima ne smeta razlika u godinama kada je zajendička saradnja u pitanju.I one se dopunjuju i razmenjuju ideje, shodno svojim godinama,a splet iskustva i novih, modernih shvatanja i inovacija, uvek donosi napredak u predstavljanju tradicionalnih vrednosti. Osnovno zanimanje ovih žena je poljoprivreda, stočarstvo, briga o seoskom domaćinstvu i porodici, dok su dve među njima zaposlene.


Okupljaju se u mesnoj zajednici, a slane i slatke poslastice prave u svojim domovima
 
Udruženje „ Stamničanke“ nema svoj prostor i to im je „ bolna“ tačka. Okupljaju se u prostorijama mesne zajednice u selu.Tu prave planove, razrađuju ideje, razmenjuju iskustva, recepte... Za sada se baziraju uglavnom na očuvanju starih vlaških jela i specijaliteta.Glavna aktivnost im je priprema i prezentacija slanih i slatkih poslastica ovog kraja. 


Gde god da krenu, osvajaju nagrade za jela i trpezu

-    Kao našu glavnu specijalnost izdvojila bih salčiće, vanilice i slatkiše od sala i domaćeg pekmeza, dok se od slanih jela prepoznajemo po čorbi od lobode, sarmici u vinovom listu, kačamaku na naš način, mesu iz salamure i bačijarskom ovčijem siru. To su samo neki od specijaliteta sa naših štandova.  Ručni radovi koje izlažemo su lično nasleđe žena članica udruženja i stari su nekoliko decenija, priča nam Slađana Radanović.


Slađana Radanović se bori da „ Stamničanke“ i njihova misija opstanu

Vekovni su život i zajedništvo sa srpskim narodom u petrovačkom kraju neretko dovode do neraspoznavanja jela i načina pripreme hrane. Ipak, autentičnost se trude da zadrže i jedni i drugi.

-    Način života i modernizacija su glavna prepreka tradicionalnoj pripremi hrane. Mada, pravi uživaoci i poznavaoci dobrog ukusa itekako znaju da prepoznaju zdravo gajenje namirnica kao i način pripreme na šporetu na drva, što je i naš cilj, da sačuvamo u svakom zalogaju onaj miris detinjstva i bakine kuhinje, objašnjava predsednica „Stamničanki“.


Osim bakine kuhinje, čuvaju stare rukotvorine  

Glavna podrška ovim ženama su, niko drugi do članovi njihovih porodica, budući da svu pripremu i prezentovanje, pa i prevoz, finansiraju iz sopstvenih sredstava, odnosno kućnog budžeta. Deo prihoda, što je neznatno, ostvaruju na nekoj od manifestacija, pogotovo na „Džipijadi“. 

Nacionalni savet Vlaha sa sedištem u Petrovcu na Mlavi pomaže koliko može sva udruženja žena vlaške nacionalnosti.Ali, to očito nije dovoljno.


„Stamničanke“ imaju poseban odnos prema starinama

-    Nemamo naročite mogućnosti, ne postoji finansiranje rada udruženja na godišnjem nivou. Uglavnom se ta pomoć svodi kroz manifestacije ili po pojedinačnim zahtevima kada su u pitanju neka gostovanja gde žene prezentuju vlašku kulturu i vrednosti. Uglavnom finansiramo put ili neke manje troškove, kaže za naš portal Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

Ali, nažalost, „ Stamničanke“ nisu stigle dalje od Vrnjačke Banje i okoline Bačke Palanke ( Selenča), uprkos volji da svoje selo predstave široj javnosti Srbije, pa i šire. Ideje ne nedostaju, materijalno blago vlaške kulture Stamnice je spremno, ali glavne kočnice su novac i nedostatak vremena za veći angažman žena iz sela.Na drugoj strani, novac može da bude i drugi uzrok pasivnosti, jer sigurno da ima žena koje bi se rado priključile radu udruženja, ali im kućni budžeti ne dozvoljavaju mogućnost da učestvuju u aktivnostima.

Stamničanke se snalaze kako znaju i umeju

Žene vlaške nacionalnosti se uglavnom „ drže“, sarađuju, razmenjuju iskustva.Sva njihova udruženja na području Braničevskog okruga imaju dobre kontakte i pomažu jedne drugima.

Jedna od najpopularnijih i najatraktivnijih privredno-turističkih i kulturnih manifestacija u petrovačkoj opštini, „Sabor bačijara“, popularniji kao “ Bačijada” održana je po dvanaesti put u maju ove godine na bačiji „Izvor“ u Stamnici. 


Bez žena ni Sabor bačijara ne bi bilo isti

Uduženje žena “ Stamničanke” daje veliki doprinos ovoj manifestaciji koja iz godine u godinu okuplja  uzgajivače ovaca, stručnjake iz oblasti stočarstva, kao i brojne posetioce.

One su glavne za prateće sadržaje; izložbe domaće radinosti, gastronomskih specijaliteta, pića, meda i drugih autentičnih proizvoda sa ovog područja.


Uvek spremne za misiju – čuvanje tradicije Vlaha

 Uostalom, to  i jeste ženska misija – očuvanje običaja, baštine, kulture Vlaha, prenošenje na mlađe generacije i prezentacija što široj javnosti, sa ciljem da se ne zaboravi i da se pročuje što dalje.

Ovde možete pročitati verziju na vlaškom jeziku

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top