U Braničevu završena žetva pšenice

Braničevo

Poljoprivreda

U Braničevu završena žetva pšenice

Foto: Arhiva, E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

U proizvodnoj 2018/2019 godini prinosi su se kretali od tri hiljade kilograma do sedam hiljada kilograma suvog zrna po hektaru.

Razlika u prinosu posledica je lokacije i primenjene agrotehnike na parcelama.Visoki prinosi  ostvareni su na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika i gde je stavljen akcenat na unošenje azotnih, fosfornih i kalijumovih mineralnih hraniva, kako pre setve, tako i kroz prihranu tokom proleća.

S druge strane, velika pažnja posvećena je zaštiti useva od korova, štetočina i bolesti. Posebno treba napomenuti tretiranje protiv bolesti klasa u fazi cvetanja, koje su ove godine dosta umanjile prinos.

Prosečno u Braničevu je požnjeveno oko četiri hiljade kilograma suvog zrna po hektaru. Parametri komercijalnog kvaliteta, primese i hektolitarska masa u prvom delu žetve do prvih padavina, bili su u granicama standarda na velikom procentu površina. Sa padavinama došlo je i do pada komercijalnog kvaliteta, pre svega hektolitarske mase, što je direktno uticalo i na smanjenje prinosa ozime pšenice.

Završena žetva, kvalitet pšenice nije najbolji

„Veliki deficit vlage u zemljištu nije dozvolio adekvatnu predsetvenu pripremu, te je setva na 90 odsto površina obavljena van optimalnog roka. Kasnilo je i nicanje, usevi su nicali u januaru i februaru, a mali procenat useva ušao je fazu mirovanja pripremljen. Sve to je dovelo do skraćenja faza vegetacije bokorenja i vlatanja. Deficit vlage nastavljen je i u zimskom periodu.Tokom maja imali smo prekomernu količinu padavina - više od 150 litara po metru kvadratnom, što je donekle popravilo negativan efekat agrometeoroških uslova u zimskom delu vegetacije, te su prinosi u žetvi bili iznad očekivanog. Negativan efekat velike količine padavina uočen je tokom cvetanja i pored tretmana došlo je do pojave korovske flore u usevu pšenice, baš zbog skraćene faze bokorenja. Usev nije imao dovoljno vremena da se izbokori i bio je smanjen broj sekundarnih  stabala, usev je bio ređi i korovska flora je uspela da se izbori i izazove zakorovljenost.Takođe, došlo je i do pojave bolesti klasa, a zbog velikih padavina na velikom procentu površina u fazi cvetanja nije mogao da se obavi tretman protiv bolesti klasa (Fussarium sp)“, rekla je Jorgovanka Vlajkovac, stručna saradnica u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Požarevac.

Inače, prema podacima PSSS Požarevac, u Braničevskom okrugu je jesenas posejano 38 hiljada hektara ozimih strnih žita, od toga 27 hiljada hektara pšenicom.

Ogled ozimih strnih žita PSSS Požarevac, koji je upravo Vlajkovac postavila na parceli kod MIP-a, o čemu smo pisali ranije, dao je dosta dobre rezultate.

Pogledajte OVDE.

„Prinosi pšenice u ogledu kretali su se od 5.200 do više od 8 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru“, navela je Vlajkovac.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top