Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Učenice šestog razreda Osnovne škole “Jovan Šerbanović” u Krepoljinu, Nađa Lukšić, Sofija Kojadinović i Hana Ivković, osvojile su prvo mesto na završnoj Goranskoj radionici ove godine. Nagrada je sedmodnevni boravak na Kopaoniku sledećeg leta gde će nastaviti razvoj svojih veština i otkrivanje prirode sa akcentom na lekovito bilje.
“Osećam se predivno. Ne mogu da kažem da sam baš sto odsto očekivala, ali se jesam nadala da ćemo biti u prva tri mesta, a na kraju smo bile prve”, još uvek je ushićena Sofija Kojadinović i dodaje da je to bio timski rad.
Test se sastojao iz tri dela: šume, Pokret Gorana i biljke. Svaka devojčica je učila svoj, a kada su udružile znanja, postigle su uspeh.
Na takmičenju u beogradskoj Osnovnoj školi “Radojka Lakić” učestvovale su 23 ekipe iz cele Srbije. Iako je konkurencija bila velika, samim tim i put do cilja teži, drago im je što su stekle nove prijatelje. Ljubitelje prirode poput njih.
Za ove devojčice svaki trenutak je bio poseban, pa i samo proglašenje rezultata. To iščekivanje za njih je bilo vrlo uzbudljivo.
“Rezultate su čitali od desetog do prvog mesta. U početku nismo ni pretpostavljale da možemo da osvojimo prvo mesto, iako smo svaki odgovor dale temeljno, udruženim snagama. Kada su došli do prva tri počele smo da se nadamo da ćemo biti bar jedno od prva tri. To se ostvarilo i sada, pored tako velike konkurencije, nas tri idemo na Kopaonik, što mi je baš drago”, priča nam Hana Ivković.
Raduju se istrživanju na Kopaoniku spremne da otkriju nove vrste
Za Goransku radionicu devojčice je pripremala profesorka biologije Mikica Petrović koja godinama učestvuje sa svojim đacima i to vrlo uspešno.
“One su nadarene za prirodu. Jako su posvećene. Inače su veoma dobri đaci. Izuzetne su devojčice. Vrlo zahvalno je sa njima bilo šta raditi. Postizale smo lepe rezultate i na drugim takmičenjima. Ali u ovome imam utisak da su baš imale veliku želju. Ja nisam mogla ni da ih hrabrim, ni da im preterano obećavam šampionske titule, jer znam da je konkurencija velika i da učestvuju deca iz cele Srbije. U jednom takvom okruženju treba imati respekta prema celoj priči. Ali one su toliko dobro, temeljno i potpuno napisale da im je valjda pola boda nedostajalo za maksimum”, zadovoljna je profesorka.
Projekat traje desetak godina a krepoljinska osnovna škola već ima tri pobede i jedno treće mesto, što pokazuje da su konstantno u vrhu.
Zato su u pripremama pomogli i učenici starijih razreda koji su prethodnih godina učestvovali u ovim radionicama.
“Imamo prošlogodišnju ekipu koja je osvojila treće mesto i oni su automatski mentori. Nisu slučajno izabrani učenici šestog razreda. To je sa namerom da oni budu prisutni u školi da obuče mlađe drugare i da ta priča traje”, objašnjava profesorka Petrović.
Zbog puta na planinu sve tri učesnice su izuzetno srećne, ali imaju i velika očekivanja.
“Očekujemo dobra predavanja, da idemo na teren da vidimo biljke. A biće organizovano i takmičenje pa ko pobedi može ponovo na Kopaonik. Pre svega se nadam da ćemo se tamo lepo provesti, da ću biti u grupi sa svojim drugaricama, jer smo tako najsnažnije i imamo najveću šansu da pobedimo. Verujem da ćemo naučiti nešto novo i da ćemo prepoznati i otkriti neku novu vrstu biljaka”, kaže Sofija Kojadinović.
Prvo predavanje i selekciju imale su na Čačalici
Sve je počelo na Čačalici
Sa Pokretom Gorana Srbije upoznale su se u spomen parku Čačalica u Požarevcu, gde je i osnovan 1960. godine. Tu je bilo šest predstavnika škole iz Krepoljina, ali Nađa, Sofija i Hana uspešno su prošle selekciju svoje nastavnice i kvalifikovale se za takmičenje u Beogradu gde su pobedile.
Prisustvovale su predavanjima o šumama, Pokretu Gorana i lekovitim biljkama, nakon čega su upoznavali nove vrste i čemu one služe.
“Šetali smo šumom, gledali razne biljke i imali predavanja na kojima smo učili o šumama i koliko one vrede. Veoma je zanimljivo i mnogo sam bila radosna i srećna kada sam sve to videla”, iskrena je Nađa Lukšić.
Najveće iznenađenje za Hanu bilo je da se kora vrbe može koristiti kao aspirin kada nas zaboli zub. Dovoljno je da sažvaćete mali deo kore vrbe i bol će prestati.
“Bilo je zanimljivo i da se može napraviti zamena za ruski čaj od sastojaka koje svakodnevno viđamo od šumske jagode, divlje kupine i divlje maline i doda se plod šipurka. Nisam znala da od voća koje svakodnevno koristimo može da se napravi nešto tako lekovito. Odnosno da su ti sastojci toliko lekoviti”, još uvek je pod utiskom Hana.
Aktuelno geslo ove organizacije je “Srbija bez goleti do 2050. godine” dok pun naziv akcije glasi: Zaštita, očuvanje, višenamensko korišćenje i podizanje svesti i znanja o vrednostima šuma kod mladih”.
Pokret Gorana osnovan je na Čačalici 1960. godine
Pokret Gorana se uglavnom bavi pošumljavanjem goleti, ozelenjavanjem naselja, podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, edukativnim i vaspitnim aktivnostima kako bi obavezu očuvanja šuma preuzele buduće generacije.
“Volim prirodu i šumu i onda mi je jednostavno lepo kada odemo da šetamo i razgledamo. Omiljeno drvo mi je hrast jer je snažno, to je naša najpoznatija i najčešća autohtona vrsta”, posvećena je Sofija Kojadinović i podseća nas da su šume jako važne za ljude jer stvaraju kiseonik, zbog čega ih smatramo plućima sveta.
Pored proizvodnje kiseonika, šume zadržavaju vodu, sprečavaju eroziju zemljišta, a sve to žitelji Homolja vrlo dobro znaju. Kao što znaju i da uživaju u svom okruženju svesni kolika je privilegija danas živeti u zdravoj sredini.
“U tome i jeste najveći značaj, da deca nauče da šume treba čuvati. Oni znaju da bi svaki čovek trebalo da zasadi po tri drveta. Proračunato je da ta tri drveta proizvedu dovoljno kiseonika za jedan ljudski vek i kada bi svaki čovek udisao kiseonik koji je proizvelo drveće koje je on zasadio, planeta ne bi patila i ispaštala”, otvoreno govori profesorka.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Mladi talenti – budućnost lokalne zajednice” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
