How Good Of A Friend Are You Really?
Harizmom, talentom i inovativnim pristupom davnih godina prošlog veka uspeo je da se izbori za mesto jednog od najpopularnijih pevača zabavne muzike Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, a rođen je u dolini reke Pek.
Đorđe Marjanović rođen je 30. oktobra 1931. godine u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju. Ljubav prema muzici je preovladala, pa je tako diploma zdravstvene struke izostala.
Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.
Neka od priznanja
Karijera i legendarni „Zvižduk u osam“
Godine 1954. učestvovao je na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džez muzičara Beograda, nakon čega je neretko pevao na igrankama i zabavama u gradu.
Marjanović je posebnu pažnju publike privukao nekoliko godina kasnije, tačnije 1958. i to pesmom „Zvižduk u osam“, koju je komponovao Darko Kraljić, a koja mu je donela slavu i naklonost publike svih generacija.
Iste godine dobio je i poziv da peva u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike u Nišu. Nakon što je otpevao četiri pesme: „ Zvižduk u osam“, „Plavo u plavom“, „Stidljiva serenada“ i kaubojsku pesmu iz jednog filma, oduševio je publiku, za koju je, uz njihovo insistriranje, pevao na bis.
Istakao se inovativnim pristupom i pokretljivošću na sceni, a uz intenzivna osećanja koja je prenosio muzikom, stvarao je do tada neviđen doživljaj za publiku sa ovih prostora.
Đorđe Marjanović
Prva ploča Đorđa Marjanovića „Muzika za igru“ objavljena je na njegov 28. rođendan, 30. oktobra 1959. godine. Prodata je u 11.000 primeraka, onda kada u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona. Naredna ploča izdata je 1962. godine, pod nazivom „Mustafa“.
Koliko je ovaj Kučevljanin uživao posebnu naklonost publike pokazuje i događaj iz 1961. godine, kada mu je na takmičenju „Zlatni mikrofon“ u Domu sindikata, prema mišljenju publike nepravedno izmaklo prvo mesto. Nezadovoljni „Đokisti“, kako su se nazivali oni koji posebno vole lik i dela ovog popularnog pevača, okupili su se na trgu Nikole Pašića i napravili demonstracije, ulične nerede tolikog obima da je i policija morala da interveniše. Kako bi okupljenu masu nekako umirio, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
Godine 1963. započeo je karijeru u Sovjetskom Savezu, gde je naišao na podjednako dobre reakcije publike. Na stadionu "Lenjin" imao je 15 uzastopnih koncerata pevajući svake večeri pred više hiljada ljudi.
Njegovoj karijeri na put je stao nemili događaj, koji je uspeo da onemogući ovom umetniku glavno oruđe za rad - glas, ali ne i da poljulja jaku želju da sa vernim obožavaocima uživa u svojim najvećim hitovima. Naime, u aprilu 1990. Đorđe je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu, gde je bio gost Lepe Brene, i to na sceni dok je izvodio pesmu „Mene nema ko da žali“. Nakon što je neko vreme ostao bez mogućnosti govora, kasnije je mogao da priča, ali otežano. Uprkos bolesti, na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte pevajući na plejbek i uz gostujuće pevače. Oprostio se od publike 31. maja 2004. koncertom u centru Sava.
Van scene
Poznata činjenica o ovom istaknutom pevaču je da se u teškim vremenima, pre svoje muzičke karijere, nije libio ni jednog posla. Novac je zarađivao istovarajući raznu robu iz vagona na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu "Svi na more" i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Kao mladić bio je prijatnog izgleda, a svojim glasom i uz specifičan scenski nastup, Đorđe je mamio uzdahe brojnih devojaka toga vremena, koje su uglas pevale njegove najveće hitove.
Međutim, pored muzike i verne publike kojoj je rado posvećivao i svoje slobodno vreme, voleo je „samo“ dve žene. Najpre izvesnu Zlatu Rakić, koju je sreo u Radio Beogradu, kojom se nakon nekog vremena druženja oženio, a ona je kako se smatra imala veliki uticaj na njegovu karijeru. Potom je zavoleo Eli Nikolajevnu, koju upoznaje u Rusiji, 1965. godine, ženu koja mu je rodila troje dece. Njihova ljubav je kako to biva sa poznatim ličnostima, bila predmet brojnih tračeva i preispitivanja u štampi, ali je svemu odolela.
Nakon što je ostavio neizbrisiv trag u istoriji muzičke scene, svojom neposrednošću i talentom doneo novi pravac i uveseljavao brojne generacije, preminuo je 15. maja 2021. u 89. godini. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Zanimljivo je da je njegov rođendan često bio povod za organizovavanje brojnih kulturnih događaja, pa je tako povodom 75. rodjendana napravljena serija "K'o nekad u osam" od pet epizoda o njegovom životu i karijeri, čija je promocija održana u Ruskom domu, uz prisustvo delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine. Povodom 80. rođendana, u Domu sindikata održan je koncert na kome su učestvovali njegovi prijatelji i kolege, a na njegov 90. rođendan, nekoliko meseci nakon smrti, priređena je izložba ličnih predmeta, fotografija, muzičkih i video zapisa u Centru za kulturu u rodnom Kučevu.
„.Komemoracija nakon smrti Đorđa Marjanovića nije održana u Kučevu, ali jeste izložba u organizaciji njegove ćerke, simbolično na dan njegovog 90. rođendana. Izložba je bila jako dobro organizovana i dosta posećena, u dva dana videlo ju je više od 130 ljudi“, naveo je Zlatan Zabukovec, tadašnji direktor Centra za kulturu „Dragan Kecman“.
Nevena Marjanović o svom ocu
Biografija pod nazivom „Energija slobode“
Marijana Dujović je o Đorđu Marjanoviću objavila biografsku knjigu „Energija slobode” 2019. godine i time sačuvala od zaborava zanimljive činjenice o legendarnoj karijeri ovog umetnika.
Biografija „Energija slobode“
Kako ona ističe, knjiga je podeljena u nekoliko poglavlja koja se mogu samostalno čitati, a o tome šta ju je inspirisalo da je napiše govorila je za portal E –Braničevo.
“Nagnala me je puka radoznalost. Slušala sam priče o megalomanskom uspehu Đorđa Marjanovića i želela sam nešto više o tome da istražim i potom napišem. Pored toga, zanimali su me putevi različitih muzičkih uticaja. Kako na stvaralaštvo Đorđa Marjanovića, tako i dalje - njegov uticaj na naredne generacije muzičara u sferi popularne muzike”, kaže Dujović, dodajući da su joj izuzetni podaci o objavljenim pločama i njihovim tiražima.
“Uzeći u obzir i izdanja van Jugoslavije, među kojima su objavljene ploče u Sovjetskom Savezu, Bugarskoj, Rumuniji... Jasno je da je bio u pitanju zaista uspešan i popularan pevač”, navela je autorka pevačeve biografije.
O značaju očuvanja sećanja na ličnosti koje su svojim talentom pomerale granice, svedoči i projekat pod nazivom “Velikani Kučeva” koji zajednički realizuju Centar za kulturu “Dragan Kecman” i opština Kučevo, u sklopu kog se na dan rođenja Đorđa Marjanovića, između ostalog, najpre predstavlja publici ova knjiga, a zatim održava i projekcija filma “Zvižduk u osam”.
“Izuzetno mi je drago što postoje ovakvi projekti, u okviru kojih se ističu znameniti ljudi i time skreće pažnja na njihov doprinos društvu. Verujem da ovakve aktivnosti imaju višestruki benefit. S jedne strane, svi se trudimo da očuvamo sećanje na rad velikana iz različitih delatnosti, a s druge strane ističući ovakve priče dajemo, nadam se, podsticaj mladim ljudima da stvaraju i istraju u svojim idejama. Meni je velika čast što ću biti uključena u projekat”, smatra Dujović.
“Ko nekad u osam …”, onako setno i romantično, po svemu sudeći, vanvremenski svedočiće još mnogim nesuđenim ljubavima, onako kako možda ni sam Đorđe Marjanović nije mogao da zamisli, a sećanja na izvođača ove kultne pesme jednog vremena zahvaljujući inicijativama pojedinaca koji realizuju ovakve ili slične prokjekte ostaće sačuvana od zaborava.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Kultura sećanja u funkciji očuvanja identiteta Kučeva” koji sufinansira Opština Kučevo po osnovu Konkursa za sufininansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.