Agro pelet, kao gorivo novog doba, ne proizvodi se u Braničevu (FOTO)

Braničevo

Poljoprivreda

Agro pelet, kao gorivo novog doba, ne proizvodi se u Braničevu (FOTO)

Foto: E.B. Privatna arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Spaljivanje žetvenih ostataka vodi višestrukim negativnim efektima: gasovita isparenja zagađuju vazduh, dolazi do požara koji ugrožavaju bezbednost ljudi i životinja na njivama i uništavaju se korisni mikroorganizmi koji su zamena za đubrivo, a pritom se ljudski životi i imovina dovode u opasnost.

Bojan Dinić, član Gradskog veća Požarevca zadužen za resor poljoprivrede, zaštite životne sredine i zdravstva, kaže da kada je u pitanju paljenje žetvenih ostataka grad u skladu sa svojim nadležnostima postupa i ima saradnju sa inspekcijskim organima, ali i da postoji saradnja i sa poljoprivrednicima.

Opšte je poznato da je paljenje žetvenih ostataka zabranjeno i kažnjivo, a sa druge strane i izuzetno opasno, tako da grad Požarevac aktivno sarađuje sa poljoprivrednim inspekcijama kao nadležnim organom, kako bi se ova pojava smanjila. U narednom periodu  kada okolnosti budu dozvolile, a u saradnji sa stručnim službama, mogu da se organizuju edukacije poljloprivrednika kako bi se stekla svest o štetnosti paljenja žetvenih ostataka, u cilju iskorenjivanja ove navike. Grad Požarevac u planu i programu ali i u budžetu, ima program podsticaja poljoprivrednika koji se bave određenim proizvodnim delatnostima i takve aktivnosti se mogu pomagati“, kaže Dinić.

 

Požari na njivama često predstavljaju veliku opasnost

Žetveni ostaci osim što mogu da se zaoravaju, mogu biti iskorišćeni i za proizvodnju ekološki čiste vrste goriva,  pod nazivom agro pelet. Na teritoriji Braničevskog okruga postoji mali broj fabrika koje se bave proizvodnjom peleta, ali onog dobijenog od drveta i nus proizvoda koji nastaju njegovom obradom.

U skladu sa preporukama resornog ministarstva bi se mogao pronaći način da se mašine za prikupljanje i dalju obradu žetvenih ostataka uvrste u programe podrške poljoprivrednicima.  

„Što se tiče udruženja poljoprivrednika, grad Požarevac kroz program koji sprovodi u okviru podrške i razvoja poljoprivrede ima opredeljena sredstva za koja mogu da konkurišu. Ovaj program propisan je od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a obuhvata subvencije za kupovinu poljoprivrednih mašina, pa bi u okviru toga, u zavisonsti od ideje i načina na koji bi se takva aktivnost sprovodila i neophodne tehničke opremljenosti za samo prikupljanje žetvenih ostatka, mogao da se pronađe način da se i te vrste mašina, a u skladu sa preporukama ministarstva, uvedu u program“, rekao je Dinić.

 

Bojan Dinić

Može se pospešivati i udruživanje poljoprivrednih proizvođača u proizvodnji ovog ekološki bezbednijeg peleta. Kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Ali, očito se o ovome još ozbiljno ne razmišlja. Zato nije ni poznato ima li budućnosti grejanje na biomasu i proizvodnja agro peleta za tržišnu upotrebu.

U poslednjih nekoliko meseci u razgovorima sa poljoprivrednicima uočeno je da, iako ima i  onih koji još uvek spaljuju strnjišta i čine ogromnu štetu i sebi i eko sistemu, uglavnom zaoravaju žetvene ostatke i time nadomešćuju đubrivo koje se stavlja u zemlju. Žetvene ostatke skoro i da ne koriste kao biomasu za sagorevanje, osim individualnih slučajeva koji ih upotrebljavaju skoro bez ikakve obrade. Proizvodnja agro peleta za šire tržište u ovom kraju ne postoji. Rade samo fabrike za proizvodnju peleta od drveta,a vodeća je „Eko Step Pellet“ iz Petrovca na Mlavi.

Razlika između ove dve vrste peleta i te kako postoji. Prema rečima Dragana Filimonovića,  organizatora poslovno- proizvodnih procesa u toj petrovačkoj kompaniji , agro pelet zahteva dosta sofisticiranije peći – one koje su tehnološki napravljene kao samočišćene,a takve modele kotlova mali broj proizvođača uopšte proizvodi,a i skuplji su, tvrdi on.

„Takođe, energetski je ogromna razlika u jačini peleta od drveta u odnosu na pelet dobijen od žetvenih ostaka koji, iako jeftiniji, ne može uzeti ozbiljnije tržišno učešće. Takođe, i njegova standardizacija bi bila upitna zbog velike količine pepela koja nastaje sagorevanjem,“ kaže Filimonović i dodaje da je proizvodnja agro peleta dosta kompleksan pojam i zahteva  stručnu i detaljnu analizu.

 

Drvo bukve se često koristi za proizvodnju peleta

Međutim, u Srbiji postoji proizvodnja agro peleta i njegovi proizvođači kao prednosti navode da je sto odsto prirodan i ekološki, odnosno ne zagađuje vazduh,a ne sadrži ni sumpor, hlor, formaldehid, teške metale.

 Šta je agro pelet?

Agro pelet se dobija presovanjem (pod velikim pritiskom) biomase u odnosima određenim recepturom, bez dodavanja bilo kakvih vezivnih sredstava uz neophodan procenat vlage. Za grejanje agro peletom pogodni su i veći objekti poput hala, firmi i slično.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Ne pali, već zaori i zaradi" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja  za internet medije u 2020.godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top