Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Iako je uloga civilnog sektora da aktivno učestvuje u unapređenju kvaliteta života građana kroz uticaj na odluke i postupke lokalnih vlasti, u ovom delu Srbije uglavnom se ignorišu građanske organizacije i inicijative, nema strategije saradnje, generalni je utisak predstavnika građanskog sektora.
U Braničevskom okrugu postoji više stotina aktivnih udruženja građana. Samo u Požarevcu kao centru okruga, prema zvaničnim podacima sa sajta “ neprofitne.rs” registrovano je više od 260. Sledi opština Veliko Gradište gde postoje 73 udruženja, zatim Žagubica sa 58, u Kučevu ih ima 51, u Golupcu 38. U drugom po veličini gradu okruga, Petrovcu na Mlavi, međutim, registrovano je samo 35 udruženja, dok najmanja opština u ovom kraju Malo Crniće ima 30 registrovanih organizacija,a Gradska opština Kostolac 27.
Gradska uprava Požarevac
Najviše ih je iz oblasti sporta, dok se ostale mahom bave opštim pitanjima iz domena kulture, umetničkog stvaralaštva, tradicije, poljoprivrede, socijalne zaštite, ekologije…Tek jedan manji broj organizacija u ovom kraju posvećen je pravom građanskom aktivizmu i borbi za prava građana i unapređenje kvaliteta života, zaštitu interesa lokalnih zajednica.
Većina ovdašnjih aktivista smatra da se dobar deo udruženja oslanja na sredstva iz lokalnih budžeta, te da su neka i registrovana s tim ciljem. Takve organizacije po pravilu nemaju aktivnosti usmerene na korekciju rada lokalnih vlasti u bilo kojoj oblasti.
Na drugoj strani, onaj deo civilnog sektora koji predstavlja korektiv lokalnih vlasti, u manjini je i uglavnom se ne finansira iz budžeta - jedni uopšte i ne konkurišu za sredstva, dok drugi novac traže ali ne dobijaju.
„Naša je odluka da ne ulazimo nikada u postupke javnih konkursa za donacije i finansiranje rada civilnih organizacija, najviše iz predostrožnosti jer duboko verujemo da oni koji finansiraju aktivnosti mogu nakon toga vršiti i pritisak na nas“, kaže Marija Simić Lazarević iz Pokreta „ Jasno i glasno“ Požarevac.
Marija Simić Lazarević
Slično razmišljaju i u požarevačkom udruženju „ I mi se pitamo“. Oni takođe ne konkurišu za sredstva jer se, kako kažu, u većini stvari ne slažu sa lokalnom vlašću te smatraju da uglavnom novac dobijaju organizacije bliske ili osnovane od strane vlasti. Istoimena organizacija u Petrovcu na Mlavi do sada nije konkurisala za novac iz lokalne opštinske kase, a da li će ubuduće, kažu da će odlučiti većina članova udruženja. Finansiranje NVO smatraju pristrasnim, te da su uslovi za udruženja koja nisu po volji vlasti, strožiji.
“I mi se pitamo“ Požarevac
U Ekološkoj organizaciji Sova iz Požarevca smatraju da je veoma važno kome se daje novac, koje je udruženje zaslužilo svojim zalaganjem i projektom. Ukoliko nema takvih, misle da bi taj novac trebalo proslediti za lečenje bolesne dece i gradjana.
“Sova je mlada organizacija i do sada nije konkurisala, ali to ne znači da nećemo ako imamo projekat od velike važnosti za grad Požarevac u oblasti zaštite životne sredine. Primećujemo da je malo novca opredeljeno za tu oblast, a novac je dodeljen ekološkim udruženjima koja nemaju nikakav uticaj, niti rade za opštu dobrobit grada, već su osnovana samo da bi se uzeo novac na projektima”, kaže za E-Braničevo Ana Berišić, predsednica Sove.
Ana Berišić na obeležavanju Dana planete zemlje
Njima bliska organizacija, Ekološko društvo “ Prijatelji Čačalice” iz Požarevca, deli mišljenje da grad ima i može više novca da izdvoji za programe koji se odnose na ekologiju,a nije im jasno zašto se to ne radi.
„Sredstva koja dobijamo na godišnjem nivou kroz projekat nisu dovoljna za sve naše aktivnosti, pogotovo što ima mnogo nerešenih problema u oblasti zaštite životne sredine na lokalu“, kaže Stefan Vukić iz ovog udruženja.
Stefan Vukić
Ako budžetski novac posmatramo kao novac svih građana, što on i jeste, a ne novac vlasti, sporna je ne samo njegova nejednaka raspodela za dobrobit svih građana u lokalnoim zajednicama već i to ko donosi takve odluke.
Međutim, nameće se i pitanje nevladinim organizacijama koje ne konkurišu za sredstva iz lokalnih budžeta – zbog čega to ne čine ako su saglasni da je reč o novcu svih građana.
„Slažem se, ali bojim se da vlast to tako ne posmatra. Apsolutno je jasno da su za neki uspon i novi i viši korak u civilnom angažmanu finansije neophodne. U ovom trenutku, znajući da lokalna i republička vlast funkcionišu po principu - mi vam dajemo novac, odlučili smo se da to ne prihvatimo“, decidna je Simić Lazarević.
Osim što ne žele, bar za sada, da apliciraju za novac iz lokalnih budžeta, retke organizacije koje u svojoj agendi imaju kontrolu rada i zakonitosti lokalnih vlasti,nemaju ni saradnju sa donosiocima odluka. Njihovi ciljevi da kao civilni sektor u ime svih građana kontrolišu planiranje i trošenje javnih sredstava, transparentnost rada vlasti, ukazuju na potencijalne zloupotrebe i koruptivnost, učestvuju u kreiranju budžeta i lokalnih politika, nisu od strane lokalnih vlasti prepoznate kao dobronamerne aktivnosti, tvrdi većina aktivista.
Aktivisti na jednoj od akcija
„To je zato što se mi bavimo njihovim upravljanjem, i to ne samo u segmentu ekologije i nekih sektorskih i drugih tema, već u svakom smislu nas zanimaju prakse upravljanja i nezakonitosti sa akcentom na odlukama koje donose i odlukama o trošenju javnih sredstava“, objašnjava ona.
“Lokalna vlast ima negativan stav prema aktivnostima udruženja “I mi se pitamo za opštinu Petrovac na Mlavi” jer ih vidi kao pretnju za način na koji oni vrše vlast”, kaže Zoran Jović iz ove organizacije koja prati rad lokalne samouprave na svim poljima, pa i ekološkom.On dodaje i konkretne primere:
“Prilikom održavanja akcija na gradskom trgu šalju određene osobe da snimaju i zapisuju ko se nalazi na štandu, ko potpisuje peticije i razgovara sa predstavnicima udruženja. Tako vrše sveopšti pritisak na građane da se na našim akcijama ne pojavljuju i da ih ne podrže”, tvrdi Jović.
Kada je ekologija u pitanju, stiče se utisak da taj jaz nije u istoj meri izražen. Aktivisti “Sove”imaju malo drugačiji stav, odnos nadležnih prema njihovim akcijama i aktivnostima je pozitivan, smatraju oni.
“Vidimo da učestvuju i pažljivo čitaju ono što pišemo, i donekle implementiraju neka od naših ponudjenih rešenja.Grad Požarevac je učestvovao u akciji “Posadi svoj hlad”, odličan je odziv JKP “Komunalne službe” za akciju čišćenja Čačalice, grad daje subvencije za energetsku efikasnost, a posebno za uvodjenje toplifikacije u domaćinstvima, što je naše primarno rešenje za smanjenje zagadjenja vazduha. U poslednjoj akciji protiv seče drveća u Sunčanom parku, zajedno sa “Prijateljima Čačalice”, smo ukazivali na brojne nepravilnosti, vidimo da su neke ispravili, a za neke želimo da promisle da li će pratiti projekat ili raditi po svom nahodjenju. Generalno, u svemu vidimo pojedince koji imaju odgovornost za rad koji obavljaju, pa se tako naš aktivizam i postavlja.Kada bismo za sve krivili neku stranku, a ne pojedinca koji je odgvoran, gubitak bi bio na našoj strani i energija bi se samo rasipala”, smatra Ana Berišić.
Stefan Vukić iz „ Prijatelja Čačalice“ međutim misli da vlast ne želi da sarađuje sa njima, iako im dobronamerno ukazuju na ekološke probleme.
Aktivisti reagovali na seču drveća u parku u centru Požarevca
„Uglavnom se završi ili na nekom dogovoru koji se ne ispoštuje sa njihove strane ili na ignorisanju. Moje lično mišljenje je da u Gradskoj upravi Požarevac rade nestručni i neprofesionalni pojedinci koje ne zanima šta i kako se radi, i pored toga imaju nadmen stav prema građanima Požarevca koji samo žele da žive u lepšem okruženju, da se i oni za nešto pitaju i da volonterski doprinesu raznim akcijama kao što su sređivanje Spomen parka Čačalica, čišćenje priobalja reka i ostalih delova u gradu i na periferiji“, kaže on.
Više inicijativa na lokalnom nivou, kako tvrde, imalo je i požarevačko udruženje „ I mi se pitamo“. Ni oni nisu zadovoljni odzivom predstavnika vlasti.
„Tražili smo i zvaničan prijem kod gradonačelnika ali nikakav odgovor nismo dobili“, kaže Saša Kovač, član Glavnog odbora tog udruženja.
Iako je uloga civilnog sektora da aktivno učestvuje u unapređenju kvaliteta života građana kroz uticaj na odluke i postupke lokalnih vlasti, opštine i gradovi u ovom delu Srbije uglavnom ignorišu i ne razumeju značaj građanskih organizacija i inicijativa, niti kako bi sa njima trebalo da sarađuju i transparentno finansiraju projkte od javnog interesa, generalni je utisak predstavnika građanskog sektora.
U nastavku projekta istražićemo zašto nema saradnje, zašto civilne organizacije i lokalne vlasti nisu partneri u interesu lokalne zajednice, zašto ne udružuju resurse i zajednički rade na rešavanju važnih problema i zašto ovdašnje vlasti u građanskim organizacijama uglavnom vide neprijatelje i opoziciju, što je pogubno po javni interes. Snosi li deo krivice i civilni sektor i kako, takođe će biti jedno od pitanja kojim ćemo se baviti.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “ Civilni sektor i lokalne vlasti – suparnici ili saradnici” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2021. godini”.
