Da li novinarstvo i mladi novinari imaju budućnost na lokalnom nivou? (FOTO)

Požarevac

Događaji

Da li novinarstvo i mladi novinari imaju budućnost na lokalnom nivou? (FOTO)

Foto: Miloš Davidović

How Good Of A Friend Are You Really?

Juče je u Požarevcu u organizaciji preduzeća „Presenting media“ i Regionalnog internet portala „E-Braničevo“ održan okrugli sto sa temom „Zašto mladi neće u novinarstvo – hoće li profesija preživeti na lokalu?“

O ovoj važnoj temi razgovarali su: Andrijana Maksimović, direktorka najstarijeg požarevačkog medija „Reč naroda“, Milorad Tadić, vlasnik i direktor „Boom93“, Branislav Petrović, vlasnik RTV „Mlava“ iz Petrovca na Mlavi,  profesor Draško Grujić, predstavnik udruženja „Sunce“  iz Požarevca, zaposlen u Ministarstvu prosvete, nauke I tehnološkog razvoja , Mihajlo Jovanović, omladinski aktivista, autor podkasta „Mladi za mlade“ i predsednik omladine Udruženja Roma Braničevskog okruga i Ana Grujić, odgovorna urednica portala „E-Braničevo“. Moderatorka okruglog stola bila je novinarka Olivera Milošević.

Ključna pitanja su bila: Šta mlade odvlači od novinarstva? Kako da se motivišu, ohrabre , podstaknu ? Zašto škole u Braničevskom okrugu ne školuju novinarski kadar? Da li danas baš svako može da bude novinar? U kojoj meri su zbog nedostatka profesionalnih kadrova građani Braničevskog okruga uskraćeni  za objektivnu i nepristrasnu informaciju? Kako da se u ovim okolnostima lokalne redakcije kadrovski osnaže i podmlade? Da li je novinarska profesija u fazi odumiranja u Požarevcu i okolini? Ima li nade za profesionalizaciju lokalnih medija i unapređenje kvaliteta informisanja u ovom kraju?

 Po oceni Andrijane Maksimović mladi su nezainteresovani, između ostalog, jer su danas mediji na lošem glasu, a to je i finansijski nestabilna profesija, što utiče na to da li će se mladi opredeliti i ostati u profesiji kakva je novinarstvo.

 Andrijana Maksimović

„Nema mnogo mladih ljudi na lokalnom nivou koji su zainteresovani za novinarstvo. Novinarstvo na lokalu možda ne zahteva veliki broj ljudi, ali zahteva kvalitetan kadar. Treba sarađivati sa osnovnim i srednjim školama i pokušavati da zainteresujemo decu za bavljenje ovim poslom. Ključno bi bilo da se mediji ujedine u inicijativi na lokalu, kako bi se više sadržaja proizvodilo za mlade, jer bi i taj sadržaj sigurno zainteresovao našu omladinu i privukao je novinarstvu. Nisu svi mediji u istoj poziciji kada su u pitanju mladi ljudi,  štampani mediji su u najgoroj poziciji, najteže je tako prići mladim generacijama, jer se čitanje polako gubi i smatram da je povoljniji položaj elektronskih medija. Treba pratiti i kreirati sadržaje za mlade uz pomoć ljudi koji su približno njihovih godina i na taj način ih možda privući“, rekla je Maksimović.

Milorad Tadić je naglasio da je imao prilike da u svom mediju radi sa mladim ljudima koji su kasnije postali dobri novinari u velikim redakcijama, te da je glavni problem kako ih zadržati ovde. Finansije takođe vidi kao problem.  

Milorad Tadić

„Sadržaj medija nije prilagođen mladima, mediji ne mogu da prate trendove jer nema mladih koji su zainteresovani da to rade. Verujem da bi oni želeli da pišu o temama kao što su nasilje nad mladima, obrazovanje, lažne vesti na društvenim mrežama koje pogađaju mlade. Klinci danas brzo razmišljaju, 22 sekunde u proseku čitaju tekstualni sadržaj i žele video snimke. Nije tačno da nema mladih ljudi, nego nemamo kako da ih zadržimo. Mi smo nalazili mlade kvalitetne ljude ali nismo uspeli da ih dovoljno motivišemo da ostanu. Imali smo sreću da je u prethodnih pet do sedam godina bilo ljudi koji su kod nas dolazili i radili pre nego što su otišli na fakultet, a čak su i posle dolazili na naše treninge i radionice. Kasnije se ispostavilo da su to odlični novinari koji danas rade u velikim medijskim kućama. Mislim da su finansije glavni razlog što nismo uspeli da ih motivišemo da ostanu kod nas. Veliki je problem što je Požarevac blizu Beograda i naš glavni grad je mamac za mladog čoveka. On tamo svakako ima bolju perspektivu i želi da se zaposli pre u nekom od beogradskih medija ili marketing kuća, nego u Požarevcu. Jako je teško zadržati mlade ljude u našoj sredini”, kazao je između ostalog Tadić.

Mihajlo Jovanović je bio najmlađi učesnik Okruglog stola. Osim što je omladinski aktivista, borac za manjinska i ljudska prava, on je autor podkasta  „Mladi za mlade”  i predsednik omladine Udruženja Roma Braničevskog okruga. Rekao  je da bi trebalo da se eliminiše generacijski jaz koji postoji između starijih i mlađih novinara, ali i onih koji bi time želeli da se bave uz uvažavanje različitih mišljenja i ideja.

Mihajlo Jovanović

„Ako želite da pomognete mladima i uključite mlade u svet novinarstva ,onda ne smete da imate gard prema njima i prema stavovima mladih. Treba ih pustiti da iskažu svoje želje, ideje i mišljenja. Potrebno je i istražiti tržište mladih, kako bi se utvrdile njihove karakteristike, interesovanja, profesije za koje su se školovali. U rad sa mladim ljudima treba uključiti mlade ljude koji razumeju način razmišljanja naše omladine. Smatram da situacija sa mladima nije nepovoljna i da samo treba pustiti decu, odnosno mlade, da se izraze i da se bave novinarstvom. Jednostavno, budite pozitivni kada su mladi u pitanju, spustite gard i verujte u njih”, poručio je Mihajlo.

Draško Grujić je rekao da je neophodna saradnja na više nivoa, kako između samih medijskih kuća na lokalnom nivou, tako i između medija i škola i drugih institucija.

Draško Grujić

„Ovi okrugli stolovi na ovu i teme slične ovoj, bi bile idealan početak multidisciplinarne saradnje. Neka se mediji ujedine oko zajedničke ideje da se stvori novi obrazovni profil  - novinarski, po dualnom sistemu i to predlože nadležnima.  Mislim da je problem o kojem danas govorimo započeo još devedesetih godina prošlog veka, kada je došlo do promene sistema, ideologije i postepenog ulaženja u svet kapitalizma. Pre su postojale razne omladinske organizacije kao što su književna omladina, muzička omladina , razne komisije za kulturne, javne delatnosti i medije. Postojala je i pionirska organizacija, deca su u to vreme postepeno uvođena u neke ozbiljnije  životne teme.  Raspadom velike Jugoslavije, tokom devedesetih,  su počeli da se javljaju medijski heroji koji su se bavili istraživačkim novinarstvom, što je mnogo tada mlade ljude opredelilo za novinarski posao. Redovno izveštavanje lokalnih medija o komunalnoj tematici je sa druge strane  deci dosadno i nezanimljivo, jer su novinarski izveštaji poput tekstova iz biltena javnih preduzeća.  Po mom mišljenju od 2004.godine je medijska scena Srbije postala jednolična, a na samom lokalu finansije su faktor koji dosta utiče na bavljanje vašim poslom što sigurno i mlade odvlači od novinarstva, a verujem da i mala količina sadržaja za mlade ne može ozbiljnije da zainteresuje decu da uđu u svet novinarstva. Ima dosta Požarevljana koji su svoj životni put počeli u čuvenoj omladinskoj emisiji na Radio Požarevcu pre 30 ili 40 godina sa ove ili one strane mikrofona. Nekada su se u školama puštali razglasi, čitale su se školske vesti, uspesi pojedinih učenika, pobednika na takmičenjima, nije se samo puštala muzika. Mladi su nekada i tako počinjali da se bave ovom profesijom. Danas škole imaju svoje novine ali one uglavnom izlaze jednom godišnje i to za dan škole. Škole su sada u obavezi da imaju svoje sajtove i na njima se objavljuju razne informacije, ali i svoje Fejsbuk stranice, na kojima mogu uz mentorstvo svojih nastavnika, sarađivati i učenici. Deca uspešno koriste modernu tehnologiju, ali je neophodan mentorski rad sa njima kako bi na pravi način krenuli putem pravog novinarstva ”,  smatra Grujić.  

Branislav Petrović iz Petrovca na Mlavi kaže da u svom radnom veku nije video neku veliku želju i veliki broj mladih ljudi koji žele da rade kao novinari, kao i da u sredini iz koje dolazi nema novih i mladih novinarskih kadrova već duži niz godina.

Branislav Petrović

„U našoj sredini ovim poslom se bave ljudi koji su to počeli još pre 30 godina. Ne primećujem da kod mladih ima neke velike želje za novinarstvom. Kod nas  u televiziji  trenutno radi jedna mlada devojka koja je fakultetski obrazovana, radila je i u jednom od ministarstava, ali niko ne garantuje da će ona ostati kod nas u Petrovcu. Smatram da mlade mogu da zainteresuju projekti i da možda na taj način možemo da ih uključimo u ovu sferu. Deluje mi da kod mladih nije presudan toliko finansijski momenat koliko radni kolektiv, radna sredina, mogućnost da iskažu svoju kreativnost. Radionice su dobra ideja da se na taj način mladi podstaknu ka novinarstvu i da se kroz određene medijske sadržaje privuku, jer će oni sutradan biti kreatori istog tog sadržaja”, rekao je Petrović.

Ana Grujić smatra da redakcije ne mogu da čekaju da mladi novinari sami dođu i traže da rade, već ih je neophodno zainteresovati na određene načine uz saradnju medija i škola.

Ana Grujić

„Ne možemo čekati da mladi ljudi dođu u redakciju sa željom da se bave novinarstvom, da nekog vuku za rukav da im pruži šansu jer toga više nema, već je neophodno zainteresovati i privući mladi kadar. To interesovanje bi trebalo probuditi kod dece još u osnovnoj školi, a potom raditi na tome i u srednjoj školi. Na primer, ja sam često vodila programe i koncerte na školskim priredbama, bila sam član novinarske sekcije i pisala o dešavanjima u školi i uspesima đaka i na taj način sam zavolela novinarsku profesiju”, objašnjava Grujić.

 Posle dvočasovne debate učesnici su doneli zaključke i preporuke koje će biti prosleđene nadležnim  institucijama, novinarskim udruženjima i organizacijama koje se bave medijima.

Zajednička ocena je da postoji dosta ozbiljnih razloga što mladi neće u novinarstvo. Kao ključne prepreke identifikovani su: nedovoljno dobra organizacija samih lokalnih medija, aktuelno stanje u medijima uopšte, problem finansiranja medija i loša plaćenost novinara, odnos vlasti prema medijima i novinarima, lokalno školstvo koje ne školuje novinarski kadar i dovoljno ne pospešuje  i usmerava mlade da novinarstvo odaberu kao poziv,nedovoljna spremnost medija da mladima pruže slobodu u kreiranju medijskih sadržaja za njihove generacije, pa sve do nezainteresovanosti samih mladih ljudi za ovu profesiju.

Zaključak je da mladima treba dati šansu da iskažu svoj talenat i interesovanje, da je neophodno podmlađivanje lokalnih redakcija jer je to neminovni proces. Škole bi trebalo da deo aktivnosti preusmere na motivisanje učenika da se bave novinarskim poslom jer samo sa obrazovanim mladim ljudima može doći do profesionalizacije lokalnih medija, a samim tim i građani Braničevskog okruga ne bi bili lišeni informacija od javnog interesa I kritičkog stava u medijima. Potencirana je ideja o neophodnosti udruživanja lokalnih medija, zajedničkoj saradnji na daljoj profesionalizaciji i opstanku . Takođe je zaključeno da treba podržati inicijativu  „Lokal presa“,  da se preko konkursa izdvoji najmanje 20 procenata novca za sadržaje za mlade.

 


 Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta  „Zašto mladi neće u novinarstvo – hoće li profesija preživeti na lokalu? – okrugli sto i Medijska učionica” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekta organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2020.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top