Danak epidemije kod osetljivih grupa u Požarevcu (FOTO)

Požarevac

Zdravlje

Danak epidemije kod osetljivih grupa u Požarevcu (FOTO)

Foto: Tijana Sotirov, pixabay.com

How Good Of A Friend Are You Really?

Pandemija koronavirusa je preko noći promenila svet, a menja ga još uvek, s obzirom na činjenicu da i dalje traje. Najpre se javio strah od zaraze i smrti, a potom i strah od gubitka posla, materijalne egzistencije ili osnovnih životnih potreba. Iako je aktuelna epidemija promenila živote svih ljudi, pa i marginalizovanih grupa koje su i pre epidemije bile na rubu egzistencije. Tako je širom Srbije, pa i u Požarevcu.

Centar za socijalni rad u Požarevcu je, prema rečima direktorke Tatjane Rajić, tokom pandemije koronavirusa podržavao i pomagao građanima i njegova vrata su bila otvorena stalno, pa čak i tokom vanrednog stanja. Kako kaže, primetan je broj povećanja korisnika pomoći u odnosu na 2019. godinu, kod kojih je najviše vidljiv strah za materijalnu egzistenciju.

,,Tokom 2019. godine Centar za socijalni rad u Požarevcu na aktivnoj evidenciji imao je 6.048 korisnika, a tokom 2020. godine taj broj je porastao na 6.852. Vanredna situacija je doprinela i pojačanoj potrebi za nabavkom paketa hrane i higijenskih paketa koji su distribuirani preko Štaba za vanredne situacije za oko 1.200 lica koja su se dve godine unazad nalazila na evidenciji Centra za socijalni rad, po osnovu materijalne ugroženosti”, kazala je Rajić.

Prema njenim rečima, grad Požarevac dve godine unazad izdvaja 17.500.000 dinara za materijalna davanja korisnicima jednokratne pomoći koja se ostvaruje na osnovu Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti grada Požarevca, od kojih se 4.000.000 dinara opredeljuje za ogrev ugroženog stanovništva, a tokom 2020. godine jednokratnu pomoć koristila su 932 građana.

Centar za socijalni rad u Požarevcu

Ona ističe da još uvek ne postoje precizna istraživanja o socijalnim posledicama koronavirusa na građane, s obzirom na to da pandemija još uvek traje, ali da je najvidljivija u pogledu materijalne egzistencije, jer je veliki broj ljudi ostao bez posla.

,,Ono što ostetljive grupe čini osetljivim je to što su to grupe kojima je, usled specifične razlike u odnosu na dominantnu populaciju, potrebna dodatna podrška kako bi se mogle ravnopravno uključiti u životne tokove, što je najprimetnije u vanrednim situacijama. Najveće posledice kod njih, ali i kod drugih ljudi, odnose se na mentalno zdravlje i njih ćemo tek u budućnosti osetiti”, kaže Rajić.

U toku pandemije, Centar za socijalni rad Požarevac nije beležio povećan broj prijava za nasilje u odnosu na 2019. godinu, ali je vidljivo to da su kočnice kod disfunkcionalnih porodica popustile, navodi ona, pogotovo za vreme vanrednog stanja kada smo svi bili upućeni jedni na druge.

,,Broj prijava se nije povećao, već su se postojeći problemi produbili i isplivali na površinu (disfunkcionalnost porodica, nasilje i slično). Takođe smo se suočavali sa problemima zbrinjavanja starijih lica i lica koja su završila odsluženje kazni u zatvorima u Požarevcu. Ovi problemi su uspešno prevazilaženi i Centar za socijalni rad je, uprkos suženim mogućnostima, uz pomoć grada ali i policije, sudova, tužilaštva, zdravstvenih ustanova, izlazio u susret svim potrebama građana”, navodi  naša sagovornica.

 

Tatjana Rajić

Dejan Krstić, član Gradskog veća zadužen između ostalog i za socijalnu politiku i društvene delatnosti, ističe da je grad Požarevac bio aktivno uključen u pomoć marginalizovanim grupama u toku epidemije, pre svega kroz rad Centra za socijalni rad, gde se socijalno ugroženo stanovništvo javljalo za  novčanu pomoć.

,, Grad je i preko nevladinih organizacija, a pre svega Crvenog krsta, vršio pomoć na terenu, a bio je uključen i mobilni tim za inkluziju Roma koji ih je obilazio, sagledavao probleme, reagovao i obaveštavao građane kako i gde mogu da se zaštite od koronavirusa i kako mogu da se vakcinišu. Mi smo se sretali sa velikim problemima, a najčešća intervencija je bila zahtev za jednokratnu trenutnu novčanu pomoć”, kaže Krstić.

Na pitanje koju strategiju grad koristi u cilju ubažavanja negativnih posledica epidemije koronavirusa i poboljšanja uslova života marginalizovanih grupa i šta ona sve podrazumeva, naš sagovornik kaže da grad poštuje sve odluke Kriznog štaba Republike Srbije i deluje u skladu sa svojim nadležnostima.

Dejan Krstić

Tokom aktuelne epidemije veliki broj ljudi se približio neizvesnoj situaciji u kojoj su se marginalizovane grupe nalazile i pre koronavirusa. Ljudi svakodnevno ostaju bez posla i osećaju strah za egzistenciju svoje porodice. Međutim, ugrožene grupe ljudi, poput romske populacije, su to osećale i ranije, a tokom vanrednog stanja to osećanje je bilo samo pojačano i produbljeno.

,,U Požarevcu postoji sedam ili osam romskih naselja, a neka od njih su i pre epidemije bila bez struje ili vode. Period koji je najviše uticao na Rome jeste policijski čas, kada je svima bilo zabranjeno kretanje. Romska naselja se uglavnom nalaze na obodima grada, gde nema prodavnica u blizini, pa je glavni problem bio što nisu imali gde da kupe sve što im treba, čak i da su mogli. U tom periodu bila su uskraćena osnovna prava na kretanje i život uopšte, a bilo je i porodica koje su imale bebu, a nisu imale ni mleka, a ni vode”, navodi Mihajlo Jovanović iz Udruženja Roma Braničevskog okruga.

Ističe da su njihovi problemi konkretne prirode – nedostatak hrane, vode i osnovnih uslova za život.

,,Pored toga, problemi su i školovanje i zapošljavanje. Tokom pandemije koronavirusa ljudi su masovno dobijali otkaze. Ne postoji tačan broj Roma koji su izgubili posao tokom epidemije, ali on jeste povećan u odnosu na 2019. godinu. Romi uglavnom rade neke sezonske poslove, kojih tokom vanrednog stanja nije bilo, a tokom epidemije pojavljuju se se sve ređe. Takođe, veliki je broj Roma koji su izgubili posao, a malo njih se zaposlio”, objašnjava Jovanović.

Romi školskog uzrasta nailazili su i na probleme i sa obrazovanjem. Prema rečima našeg sagovorinika, Udruženje Roma Braničevskog okruga je uspelo da organizuje u svojim prostorijama časove matematike i srpskog jezika.

,,Pojedini nastavnici, koji predaju ove predmete po seoskim školama, su kod nas držali dodatnu nastavu iz matematike i srpskog jezika. Međutim,  od toga da je zabranjeno nositi telefone u školu došli smo brzo do toga da je sad obavezno imati telefon, tablet ili laptop. Ti nastavnici su se trudili da deci objasne i kako da instaliraju zum aplikaciju, koja je u današnje vreme praktično obavezna”, naglasio je Jovanović.

Romi su, kaže on, bili i bez podrške sistema, pa su mnogi ostali i bez jednokratne pomoći, ali i bez značajnije podrške lokalne samouprave koja je u vanrednim situacijama ključna.

,,Tokom pandemije od lokalne samouprave smo dobili pakete koje smo potom podelili romskim porodicama. Koliko ja znam, drugi vid pomoći nismo imali od njih, a pribor za učenike je, na primer, donirala firma iz Beograda. Važno je napomenuti da nismo dobili ni jedan jedini paketić od lokalne samouprave da podelimo Romima za proslavu prošlogodišnje Nove Godine”, kaže Jovanović.

Udruženje Roma Braničevskog okruga pruža psihosocijalnu i pravnu pomoć pripadnicima ove marginalizovane grupe, a tokom epidemije primetan je veći broj zahteva za psihološku pomoć i podršku.  

Mihajlo Jovanović

U osetljivu grupu građana takođe spadaju i osobe sa invaliditetom, među kojima je dosta dece. Nevenka Gajić, predsednica Udruženja za pomoć osobama sa L-Daun sindromom „Osmi dan” iz Požarevca, kaže da je epidemija koronavirusa uticala na osobe sa invaliditetom isto onoliko koliko i na sve ostale građane.

,,Epidemija je najviše uticala u pogledu obrazovanja, jer jedno vreme škole nisu radile, pa se i nastava odvijala onlajn. Poenta je da su deca koja imaju smetenje ista kao i svi mi, s obzirom na to da su odreagovala isto kao i svi ostali ljudi u vanrednoj situaciji. Najveći trag po njih, ali i po sve nas, ostaviće desocijalizacija i smanjenje kontakata. Epidemija nema veze sa populacijom ometenih ili neometenih, već je na globalnom nivou i briše razlike”, rekla je Gajić.

Ona je naglasila da je epidemija najviše uticala na roditelje dece sa L-Daunovim sindromom, koji su u novonastaloj situaciji drugačije morali da organizuju svoje obaveze, s obzirom na to da deca nisu išla u školu. To je sudbina i ostalih roditelja dece sa smetnjama u razvoju.

Udruženje „Osmi dan”, kaže Gajić,  sarađuje sa lokalnom samoupravom, koja je prošle godine podelila 19 paketa pomoći članovima ovog udruženja.

Nevenka Gajić

Olivera Hajrović, specijalista medicinske psihologije Opšte bolnice Požarevac, ističe da je u našoj zemlji porast broja obolelih od mentalnih bolesti bio zabeležen i pre koronavirusa, a onda je  tokom epidemije naglo skočio, i po svoj prilici će i dalje rasti. O ovoj temi više u narednim tekstovima serijala “ Požarevac sa koronom i kako posle epidemije ”.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Požarevac sa koronom i kako posle epidemije” koji sufinansira grad Požarevac po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Požarevca  u 2021. godini

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

To Top