Običaj je da domaćin sa sinovima ili unucima  ujutru ide u šumu da seče badnjak pre izlaska sunca. Bira se mlado i pravo stablo hrasta ili cera, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća rečima: "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić". On predstavlja živu osobu i zato mu se domaćin tako i obraća. U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči.

Badnjak tokom dana stoji napolju, a uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište. Badnjak se prvo celiva i maže medom, a potom se pali i pristupa se "džaranju".

Vernici se na Badnje veče okupljaju u crkvama i hramovima gde se najpre osvećuje badnjak, potom se deo spaljuje, a deo badnjaka nosi kući.

>>RASPORED BOGOSLUŽENJA U SABORNOJ I CRKVI SVETE PETKE<<

Postoji verovanje da se badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću unose sreća, zdravlje i napredak. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. 

Neizostavna je i božićna pšenica, posejana na praznik Svetog Nikole, koja raste do Božića i ukrašava prazničnu trpezu. Veruje se da ova pšenica donosi blagostanje i obilje u narednoj godini.