Na Badnji dan, obično ranom zorom, neko od ukućana, najčešće najmlađi i najstariji muškarac iz kuće, odlaze u šumu i seku granu mladog cerovog ili hrastovog drveta.Ovaj običaj vezuje se za vitlejemske pastire koji su saznavši da se rodio Hristos Spasitelj nasekli grane badnjaka i poneli ga u pećinu ne bi li naložili vatru i ugrejali Hrista i njegovu mati Mariju.

Pre sečenja badnjaku se obraća rečima: „Dobro jutro, Badnjače“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirivati golim rukama, pa onaj ko ga seče navlači rukavice.

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića.

Po starim običajima slama je sastavni deo obeležavanja Badnje večeri. Simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom, zajedno sa badnjakom, unosi se blagoslov u kuću.Obično bi se rasprostirala po podu ispod stola, a u mnogim krajevima na njoj se i večeralo, u  nju bi se  stavljali mali darovi koje bi deca tražila pijučući.

Nakon što se badnjak položi na ognjište, pali se sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, okade trpezu, nakon čega pristupaju bogatoj posnoj večeri i uživaju u porodičnom miru.Veruje se da se na ovaj dan treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste u zavadi, kako bi cela naredna godina prošla u miru i slozi.