Danas je Đurđevdan

Braničevo

Društvo

Danas je Đurđevdan

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Đurđevdan. Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.

Crkva 6. maja obeležava pogubljenje Svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju kako dugim kopljem probada aždaju, koja simbolizuje mnogobožačku silu čiji su vladari progonili hrišćane.

Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarac jer je ubrzo car Konstantin zaustavio progone i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom Svetog Đurđa zovu Pobedonosac.

Narodni običaji i verovanja

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta. Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša - „da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Jedan od glavnih običaja koji je rasprostranjen širom Srbije je umivanje biljem i pletenje venaca od cveća.

>>DA LI SAMI PLETETE ILI KUPUJETE ĐURĐEVDANSKI VENČIĆ?<<

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa. To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - „da budu zdrava kao dren“, devojke - „da se momci grabe oko njih“, stariji - „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“. Svaki prema svojim potrebama i željama.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.

Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.

Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.

Veliki broj porodica slave Đurđevdan kao krsnu slavu, posle Svetog Nikole i Svetog Jovana Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top