Rođen je u Antiohiji, od oca Sekunda i majke Antuse. Učio je najpre grčku filozofiju i zgnušao se na grčko mnogoboštvo. Potom je usvojio hrišćansku veru kao jedinu i celu istinu, i studirao je bogoslovlje. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo strogo podvizavati.U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika (385).

Кao đakon piše "O sveštenstvu", delo neprevaziđeno do danas.Kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast. Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome pismu i Svetoj liturgiji.

Njagove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).

Кao svetitelj praznuje se 26. novembra po novom kalendaru. Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Кomana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha.

Običaji i verovanja

Sveti Jovan Zlatousti smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da na današnji dan valja uzeti neku knjigu i iz nje pročitati makar deo.

U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle.

U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.