Ovaj praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje "tuklo", odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda klalo tako ubijeno ili ošamućeno. Za pečenicu koja se nekada nazivala "božnjićara" obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. 

Ranije je postojalo verovanje da bi na današnji dan trebalo tući neposlušnu decu, u nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično "tuku" decu da bi bila poslušna. Kasnije je postojalo i drugo verovanje, da se na mestu udarca  pojavljuju čirevi i da zato ne bi trebalo tući decu.  

Od Tucindana počinje spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.