Uskrs se praznuje tri dana i spada u pokretne praznike jer svake godine pada na drugi datum, ali uvek u nedelju. Slavi se prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Vaskrs ne može da se praznuje istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik).
Običaj je od davnina da na današnji praznik domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiljak i crveno jaje.

Za Vaskrs valja ustati rano ujutro, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Veruje se da ko legne pre ponoći, do narednog Vaskrsa biće pospan i lenj. Takođe, decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. 
Na Vaskrs je običaj  da porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu, ali to ove godine nije moguće zbog vanrednog stanja i zabrane kretanja. 
Danas se narod međusobno pozdravlja radosnim pozdravom: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!" Pozdrav je nekada bio uobičajen sve do Spasovdana (narednih 40 dana), a danas je uobičajeno da tako pozdravljamo na Pobusani ponedeljak i na Vaskršnji utorak.
Ukućani se za Uskrs okupljaju uz svečano postavljenu trpezu. Na stolu se obavezno nalazi  činija sa ofarbanim jajima kojima se gosti i domaćini između sebe kucaju. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.Upravo zbog ovog običaja deca se raduju Uskrsu.