Na današnji dan, 28. juna 1389. godine, odigrala se Kosovska bitka. Na Vidovdan 1919. potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat.

Ovaj praznik je značajan jer je 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Takođe, na današnji dan 1948. godine doneta je Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

Vidovdan je crkveni praznik ustanovljen u znak sećanja na pogibiju Kneza Lazara i kosovskih junaka, a vremenom je ujedno postao i datum kada se odaje počast svim stradalima u ratovima uopšte.

Vidovdan je zapravo, u našem verovanju i tradiciji pre svega dan žalosti, praznik obeležen crvenim slovom što znači da se toga dana ne rade nikakvi veći poslovi, ali se takođe treba uzdržati i od bilo kakvog veselja.

Običaji i verovanja na Vidovdan

Postoje različiti običaji koji su od davnina praktikovani na današnji dan. Devojke bi trebalo da uberu vidovu travu i da je sa malo soli i parčetom hleba stave pod jastuk. Zatim bi trebalo, pre nego što legnu da spavaju, da izgovore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”. Prema verovanju devojka će te noći sanjati onog ko im je suđen.

Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.