Podizanje Prvog srpskog ustanka smatra se temeljem nove srpske državnosti i početka osnivanja moderne srpske države. Odluka o podizanju ustanka protiv osmanlijske vlasti doneta je na Sretenje 1804. u Orešcu.

Otuda se, kao Dan državnosti obeležava upravo 15. februar. Inače, proslavljanje ovog dana kao državnog praznika nije tekovina našeg doba jer se Sretenje, odnosno dan početka Prvog srpskog ustanka slavilo i ranije, sve do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 

Takođe, istoga dana 1835. donet je prvi ustav Srbije, nazvan Sretenjskim koji je napisao Dimitrije Davidović, političar, diplomata i novinar. Ustav je bio isuviše liberalan za vreme u kojem je nastao pa je bio na snazi svega dva meseca, a njegov tvorac se našao u nemilosti Kneza Miloša.

Danas se sreću zima i leto

Sretenje Gospodnje je i veliki verski praznik, koji se slavi uvek 40. dana po Božiću, a ustanovljen je u sećanje na trenutak kada je Bogorodica, prvi put u hram uvela novorođenog Isusa, gde ga je dočekao Simeon Bogonosac.   

Postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.

Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.