Rodio se u veoma pobožnoj porodici, u Handrijanopolju u antičkom regionu Paflagonija (današnja severna Anadaolija u Turskoj). Bog ga je, kažu predanja, izabrao sebi na službu još dok je bio u majčinoj utrobi.

Kao đakon Alimpije služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu, no željan "usamljeničkog života, molitve i bogomislija", Alimpije se udalji na neko helensko groblje van grada, od koga ljudi bežaše kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja.

Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Jefimije, koja mu se beše javila u snu. Pokraj hrama podiže stub (stolp) visok, pope se na nj i provede na njemuu postu i molitvi pune 53 godine.

Ni podsmeh ljudi, ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše, a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.

Praznik u kalendaru SPC nije označen crvenim slovom ali ovaj svetitelj veoma je poštovan u našem narodu, ali i šorim pravosljavlja i kod katolika, a u mnogim srpski porodicama je kućni svetac, odnosno porodična slava.

Običaji i verovanja

Veruje se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga danas valja otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi.

Sveti Alimpije se smatra i zaštitnikom stoke, pa se ona danas nikako ne upreže, a na trpezi treba izbegavati teletinu - kako bi u kući vladao napredak, sloga i mir.