E-INTERVJU: Antonio Jovanović, vokal požarevačkog benda “Fernando Colunga Ultimate Experience”

Požarevac

Društvo

E-INTERVJU: Antonio Jovanović, vokal požarevačkog benda “Fernando Colunga Ultimate Experience”

Foto: FCUE

How Good Of A Friend Are You Really?

Bend je zamišljen kao kućni projekat s fokusom na zabavi i parodiji, nikada nije imao „živu svirku“ tokom deset godina postojanja, a postao je veoma poznat prvo u Meksiku, pa u Srbiji. Predstavljamo vam Fernando Colunga Ultimate Experience bend.

Požarevački metal bend neobičnog imena postoji već jednu deceniju, a malo ko je čuo za njega u Požarevcu. Međutim, poput latino sapunica koje su bile veoma popularne devedesetih godina ne samo u Srbiji već širom sveta, na čelu sa ubedljivo najpoznatijim meksičkim glumcem Fernandom Kolungom, bend koji je nazvan po njemu postao je poznat u Meksiku pre godinu dana, a potom i u Srbiji.

Sastav benda je isti od osnivanja do danas: Stefan Milenković (gitara, muzika, komponovanje i produkcija), Marko Živković (bas, muzika, komponovanje i produkcija) i Antonio Jovanović (vokal, tekstovi), koji je bio voljan da odgovori na sva naša pitanja.

Stefan i Marko muziciraju

Ekskluzivno za E-Braničevo Antonio je najavio da su pre nekoliko dana počeli da rade na novom singlu koji će, za razliku od prošlog u kome daju omaž telenoveli "La usurpadora" (Zlobnica), ovoga puta dotaći opet dobro poznatu telenovelu "Esmeralda".

Kako i kada je nastao bend?

Bend je nastao 14.februara 2010. Stefan i ja smo sa još nekoliko ortaka bili na Markovom rođendanu. Tom prilikom su mi njih dvojica izneli svoju ideju da osnuju „grindcore“ projekat i da bi voleli da ja budem vokalista. I tako je sve počelo. Od samog početka smo u celoj toj priči bili samo nas trojica.

Ko je idejni tvorac naziva benda i zašto baš Fernando Kolunga?

Ideju za naziv sam dao ja. Kada sam već rešio da učestvujem, pitao sam ih kakav je plan što se muzike i tematike tiče. Zamisao je bila da u pitanju bude sirovi, brzi i brutalni „grindcore“, sa vrlo malo miksa i produkcije. Odmah je odlučeno da tematika ne bude karakteristična za žanr (horor, blasfenija i slično), već da orijentacija bude na zabavi, parodiji i zezanju. S obzirom na to da su latino sapunice i dalje bile koliko-toliko popularne, to je bila dobra osnova. Fernanda Kolungu sam predložio zato što su za njega znali i oni koji nisu pogledali ni jednu jedinu epizodu neke od tih serija. Stefanu i Marku se ideja svidela, tako da je sve što je ostalo posle toga bilo snimanje pesama za prvi demo.

Prva numera nosi naziv Fernando Kolunga je Čak Noris meksičkih sapunica.

POGLEDAJTE VIDEO

Kako ljudi u vašem okruženju reaguju na tako neobično ime benda?

Mi nikada nismo svirali uživo za ovih deset godina koliko postojimo. Fernando Colunga Ultimate Experience je zamišljen kao kućni projekat, bez ikakvih tendencija za nečim većim. U tom periodu smo Marko i ja bili u melodeath bendu „Scar Process“, Stefan je bio post-punk sastavu „Pripjat“, tako da je FCUE bio tek nešto više od hobija. Paradoks je da taj „hobi” nadživeo sve druge naše bendove.

Pored imena, i pesme su takođe inspirisane popularnim telenovelama, kojim?

Pa, iako nisu baš sve pesme koje smo snimili inspirisane telenovelama, one koje jesu su, barem što se tekstova tiče, pisane pod utiskom serija „Esmeralda“ i „Zlobnica“.

POGLEDAJTE VIDEO

Spojili ste naizgled nespojivo – muzički žanr metal i romantične telenovele. Odakle taj krajnje neobičan spoj?

Želeli smo da imamo drugačiju tematiku od ostalih bendova sličnog podžanra. Metal i njegovi ekstremni derivati su zahvalni zato što mogu sa svime da se kombinuju i što dozvoljavaju eksperimentisanje na ovaj ili onaj način. Samu kreativnost je olakšalo to što je to svima nama bio sporedni projekat, tako da smo mogli da budemo opušteni što se svega tiče: od samog komponovanja (za koje su zaslužni Stefan i Marko), pisanja tekstova (moj rejon), preko snimanja i same produkcije i miksovanja. Iako smo u jednom trenutku promenili žanr (sa grindcore/death metala smo se prešaltovali na death ‘n‘ roll), uvek je bilo osvrta na telenovele što se tekstova tiče, mada ne toliko direktne.

Da li se taj miks pokazao ispravnim potezom i da li su vam očekivanja ispunjena?

To je, barem što se mene tiče, bio apsolutno ispravan potez. Mi nismo imali nikakva očekivanja tada. Krenuli smo u celu tu priču iz puke zabave, bez ikakvih planova da sve to postane ni deseti deo onoga što je sada. Ponavljam, FCUE je zamišljen kao sporedni projekat i ništa više sem toga. Samo je splet i sled okolnosti bio takav da se nađemo u poziciji u kojoj smo.

Kada i kako je došlo do toga da bend postane popularan u Meksiku?

Krajem maja i početkom juna prošle (2019) godine, na Twitteru je počeo da kruži meme sa slikom na kojoj je omot našeg trećeg demoa „Trollbotstorm“ (na kojoj je Fernando Kolunga u piratskoj odori) i tekst na španskom koji, otprilike, glasi: Taman sam hteo da obrišem svoj Tviter nalog, kada sam saznao da u Srbiji postoji ekstremni metal bend koji je ime dobio po Fernandu Kolungi. Malo po malo smo počeli da dobijamo poruke na Fejsbuk stranici, ljudi su nas dodavali za prijatelje, zapitkivali o manje-više istim stvarima (kako, kad, zašto baš to ime…) i u međuvremenu se fan baza povećavala, tamošnji sajtovi su pisali tekstove o nama, nekoliko medija nas je kontaktiralo radi intervjua. Mašinerija se pokrenula bez da smo išta učinili.

Kako i kada ste saznali za to i kakav je osećaj?

Stefan je to prvi saznao, te mi je odmah javio. Bio sam na poslu, tako da sam prvi slobodan trenutak  iskoristio da pogledam o čemu se radi, ali sve dok kasnije nisam došao kući nisam bio svestan kolike je to proporcije uzelo. Mislim da je Markova reakcija bila nešto kao: Dobro… Potpuna zatečenost.

Da li je to uopšte bila neka vaša ambicija kada ste počinjali?

Nikako. Prvobitni plan je bio da se snimi taj jedan demo (Sangriento E Brutal Telenovela) i da se posle vidi šta i kako. Onda su snimljene još dve demo numere, pa onda i ceo jedan album. Posle njega smo čak pokušali da imamo full bend (za nastupe i sa drugim imenom), ali se to sve izjalovilo.Nikada nismo zvanično prestali s radom, već smo bili na pauzi na neodređeno.

Da li vam je neprirodno da ste tamo priznatiji nego u svojoj zemlji gde je donedavno retko ko znao za vas? Da li je to nepravda?

Ne neprirodno, ali svakako čudno. Da se ne lažemo, ljude smo zaintrigirali prevashodno zbog imena, a mnogo manje zbog muzike. Mislim, prvi demoi su zaista bili težak krš (što i jeste bio deo plana tada), ali se već na albumu „Toxic Hog Cult“, te na singlovima koje smo snimili prošle godine (posle početka tog hajpa među Meksikancima) pokazali da imamo šta ponuditi što se kvalitetne muzike tiče. Ne vidim to kao neku nepravdu, zaista ne.

Planirate li turneju u Meksiku?

Ne. Čak i pre svega ovoga sa covid-19 je to bilo gotovo nemoguće. Naši privatni životi su takvi da mi nemamo luksuz da eksperimentišemo sa odlaskom na drugi kraj sveta. Imali smo dve ponude od organizatora u Meksiku, ali smo im objasnili da su naše obaveze prema našim poslovima i pre svega porodicama tako koncipirane da ih ne možemo jednostavno staviti u drugi plan.

Nedavno su brojni mediji pisali o vama, pa ste stekli i neku popularnost ovde. Koliko vam je značajna ta medijska pažnja? Da li imate pozive za nastupe po Srbiji?

Što se srpskih medija tiče, Helly Cherry Webzine nam je još pre sveg ovog hajpa davao podršku. Pored njih je tu bio Librarion, Treći Svijet, Get on the Stage, Dotkom. Još neki su umeli da nas ispoštuju i podele vesti koje smo im slali, dok se neki nikada nisu udostojili da to učine. Tekst koji je izašao o nama na BBC na srpskom (i koji su podelili njihovi medijski partneri) je opet bio moguć zahvaljujući Nemanji koji ga je napisao, a koji je pak moj kolega u Helly Cherry Webzinu. Njemu je cela priča bila neverovatno zanimljiva i nekako je ubedio urednike redakcije BBC na srpskom da tekst bude objavljen. Ne bih rekao da smo smo dobili na popularnosti – više smo zanimljivi ljudima sa kojima radimo, a koji nas nisu videli kao takve. Prija kada ljudi pohvale taj neki uspeh iako im muzika nije jasna, niti su fanovi. Niko od srpskih organizatora nije ponudio bilo šta za nastupe ovde, niti to očekujemo. Inače, moram da pomenem bendove „Zloslut“ (Beograd), „Counter Ignition“ (Kovin) i „Čvrge“ (Požarevac) koji su nam bili velika podrška.

Koliko je u Požarevcu zastupljena metal muzika, ima li dovoljno pubike?

I jeste i nije zastupljena. Uvek će biti njenih fanova , muzičara i onih koji je promovišu, ali opet publike ne bude dovoljno na svirkama. Danas svi podržavaju scenu preko Fejsbuka, ali to ne pokazuju kada je najpotrebnije – na svirkama.

Da li i na koji način komunicirate sa svojim fanovima?

Stefan je zadužen za korespodenciju putem socijalnih mreža, dok uglavnom ja odgovaram na intervjue preko imejlova.Stefan ima šmeka što se svega toga tiče, trudi se da uvek animira ljude objavama na Fejsbuku.

Imate veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, pridobili ste pažnju medija, koji je sledeći korak?

Stefan i Marko trenutno rade na novoj pesmi i to je, generalno, to. Već posle prvog prošlogodišnjeg singla „Inhale My Misery“ smo odlučili da sporadično snimamo pesmu po pesmu, da ne zapinjemo previše, već da sve radimo natenane. Stefan ima svoj studio, tako da je rad umnogome olakšan.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top