Ekologijom se bavi još od osnovne škole, kada je postao deo ,,Pokreta gorana”. Učestvovao je u brojnim radnim akcijama, a do sada je zasadio više od 100 stabala.

Osim zaštite životne sredine za koju se ceo život zalaže, Marjanović se u životu bavi i brojnim drugim kreativnim hobijima. Nekada je slikao, a sada se bavi pisanjem aforizama i izradom drvenih igračaka i predmeta za svog unuka.

Čačalica je spomen-park i zelena oaza u Požarevcu, mesto za odmor i šetnju. Kakav je odnos  Požarevljana bio nekada prema Čačalici?

Omladina Požarevca je podigla Čačalicu na radnim akcijama i dobrovoljnim radom. Doprineli su i ,,Pokret gorana”, zatvorenici kazneno-popravnog zavoda u Zabeli, vojska, učenici osnovnih i srednjih škola. Svi smo imali neku aktivnost i poslove koji se nisu svodili samo na sadnju, već i na zalivanje i okopavanje. Nekada je bilo mnogo teže nego danas, nije bilo trimera i kosačica, već smo sve radili ručno. Vojska je čistila izvore, zbog čega je nekada bila kvalitetna voda za piće. Omladina je u to vreme subotom i nedeljom stalno imala akcije, a dobrovoljni omladinski rad je bio obavezan.

Izvor na Čačalici

Ime udruženja implicira da ste prijatelji Čačalice, a ima li ona „neprijatelje“?

Retko koji grad ima nešto tako lepo u blizini grada. Veliki problem Čačalice dogodio se posle bombardovanja, kada je počelo naglo sušenje šuma. Pored toga, mi se susrećemo i sa brojnim drugim problemima, kao što su bolesti koje napadaju šumu. Takođe, psi lutalice su jedan od problema, jer Čačalica nije adekvatno ograđena. Mačke jure ptičiji fond, pa mnoge ptice stanarice više nisu tu. Na Čačalici je nekada bilo srna, zečeva i veverica. Građani takođe ugrožavaju ovaj spomen-park, bacaju đubre i bespravno seku i kradu  drveće. Jedan od problema je i Ekološki dom koji propada i prokišnjava. U njega nije ulagano godinama, pa vremenski uslovi utiču na njegovo stanje. Početna ideja je bila da se tamo smeste sva udruženja – slikari, izviđači, oni koji se bave ekologijom i brojni drugi. U njemu postoji sala za sastanke, lekarska soba, tavanski prostor koji je predviđen za spavanje u vrećama. Terasa je predviđena kao mesto gde bi građani mogli da popiju čaj, kafu, sok, pojedu neke grickilice ili sladoled. Međutim, to nikada nije zaživelo. Problem su i kućni ljubimci za kojima vlasnici ne čiste, ali i narkomani koji dolaze noću.

Smeće na Čačalici

Društvenim mrežama često kruže fotografije smeća na Čačalici i oko nje. Da li su građani glavni krivci za tamošnje stanje?

Čačalica je na početku uređena, trava je ošišana, ali je problem kada neko zađe malo dublje. Građani veliku štetu čine prirodi bacanjem smeća, a sada je potrebno da se zbližimo sa njom i da je vratimo na ono mesto koje zaslužuje i tako postane zdrava, čista, ekološka sredina. Građani ne vode dovoljno računa o prirodi, a dešavale su se krađe klupa, bakarnih okapnica na vratima i prozorima Ekološkog doma, kada je skinut i sav bakarni lim. Osim građana, veliku odgovornost ima i grad, koji može da utiče na svest o ekologiji i nađe način za sortiranje smeća, koje ne mora da bude samo đubre, već i sirovina.

Ekološki dom

Ekološko društvo „Prijatelji Čačalice“ nedavno je ukazalo na seču drveća. Ko seče drveće i zašto?

Događale su se bespravne seče drveća i krađe, tako je nestalo više od deset bagrema. Ti građani nisu uhvaćeni jer je jako teško imati potpuno obezbeđenje na 24 hektara koji nisu adekvatno ograđeni. Ne znam da li se negde vodi računa o sečenju retkih vrsta, a malo ko zna da na Čačalici imamo i Pančićevu omoriku, koja ne uspeva na svim mestima. Inače za seču drveća trenutno je zaduženo JKP „Komunalne službe“ Požarevac. Problem bolesnog drveća uočen je još 2010. godine, dakle trebalo je iseći to drveće još ranije, jer ako u borovoj šumi ima dosta lišćara, ona je sklona da poprimi neke bolesti koje je uništavaju. Pored toga, problem su i samonikle sadnice. Dakle, šuma mora da se održava da ne bi došlo do bolesti drveća. Svi bi trebalo da se potrudimo da Čačalica bude park šuma, a ne park džungla. To je jedan od razloga zašto smo i postali prijatelji Čačalice.

Seča drveća na Čačalici

Tokom vikenda je održana akcija čišćenja Čačalice. Kakav je bio odziv Požarevljana i kako je protekla akcija?

Inicijativu „Čačalica te čeka“ pokrenuli su ,,Prijatelji Čačalice”, ekološke organizacije ,,Sova” i ,,Pokret gorana”. Ta akcija ne predstavlja kraj, već početak. Mnogo otpada smo izneli, ali treba više. To je ogroman posao. Očistili smo izvor, bilo je dosta blata i mahovine. Odzivom sam lično zadovoljan, bilo je oko 52 učesnika. Ideje za koje se mi zalažemo traže nečiju podršku, pa su lokalni mediji veoma bitni, jer ako oni ne proprate neku akciju, nje kao da nije ni bilo.

Čačalica

Da li grad posvećuje adekvatnu brigu prema Čačalici?

Lokalna samouprava ima sluha i razumevanja za ekološke teme. Celu našu aktivnost podržava i dobijamo određenu pomoć na godišnjem nivou preko projekata i programa koje radimo. Na početku, pomoć je bila mala, ali kasnije se povećala. Ta sredstva trošimo na rukavice, alat i na sve ono što nam je potrebno za rad. Grad je takođe napravio i plan pošumljavanja, što nam daje veliku nadu da će se poboljšati stanje u ekologiji. Međutim, potrebno je da grad uradi još nekoliko bitnih stvari: da napravi kapije, adekvatnu ogradu, postavi obezbeđenje, radno vreme spomen-parka i imenuje titulara koji će vršiti stručni nadzor nad šumom.

Na mladima je budućnost, a da li oni imaju dovoljno ekološke svesti, šta im u tom smislu nedostaje?

Otpad i divlje deponije ugrožavaju planetu i ostavljaju duboki trag u životnoj sredini. Mi stalno pozivamo sve mlade ljude da budu ekolozi i očiste svoju sredinu. Moj najveći cilj je da bude više mladih ljudi koji se zalažu za ovu temu. Trebalo bi da svaki građanin preduzme određene ekološke mere, tada bi bilo manje otpada i korova. Takođe, nedostaje nam više šumarskih stručnjaka. Voleo bih da Čačalica dođe u najbolje stanje, čime i mi kao društvo ne bismo imali šta da radimo oko nje. Mislim da bi Čačalica trebalo da ima mnogo više prijatelja koji o njoj brinu.

Koje sve akcije sprovode „ Prijatelji Čačalice“ i da li sarađujete sa drugim udruženjima?

Mi smo se u martu 2010. godine okupili sa ciljem da obeležimo 50. godina ,,Pokreta gorana“, koji je osnovan u Požarevcu. Oni su upravo ovde posadili svoju prvu šumu. Nakon toga imali smo ideju da se pokrene udruženje koje će se brinuti o Čačalici, pa se nas nekoliko okupilo. Osnovali smo udruženje u junu iste godine,  a cilj je bio briga o Čačalici i prijateljski odnos prema njoj. Sada imamo oko 50 aktivnih članova. Imamo odličnu saradnju i sa drugim udruženjima, zajedno radimo određene akcije povodom obeležavanja značajnih ekoloških datuma. Našim aktivnostima želimo da povratimo prirodu ljudima, pa smo počeli da sarađujemo sa školama i edukujemo decu.

Da li je koronavirus približio građane prirodi?

Primetio sam da je na početku epidemije koronavirusa bilo manje mladih ljudi sa decom na Čačalici, jer su se mnogo više poštovale mere i bio je prisutan veći strah. Celokupna situacija je uticala i na aktivnosti udruženja, jer nismo smeli da obeležavamo neke bitne datume, organizujemo masovna okupljanja i edukujemo decu. Sada je situacija bolja, svakodnevno ima dosta ljudi na Čačalici. Ipak, mnogi ljudi ne žele da se vrate prirodi, od nje samo uzimaju.