Rođen je u Požarevcu, gde je završio muzičku školu „Stevan Mokranjac“. Diplomirao je na odseku za opštu muzičku pedagogiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Zaposlen je u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“, član je većeg broja vokalnih i instrumentalnih sastava i rukovodi horom „Odjek“.

Najteže je biti prvi u svom rodnom mestu, ali on je to uspeo. Dobitnik je najviših priznanja grada Požarevca i Kulturno prosvetne zajednice. Pored toga, hor „Odjek“ kojim rukovodi gde god nastupa osvaja samo prve nagrade.

Violina, gitara, klavir, komponovanje, aranžiranje, pedagogija. Kada se javila ljubav prema muzici? Da li ste od nekoga nasledili muzički gen?

Nisam siguran za „muzički“ gen ali obzirom na to da sam detinjstvo proveo gledajući probe i predstave požarevačkog amaterskog pozorišta u kojem su nastupali moji roditelji, nekako je bilo najlogičnije da i sam krenem tim putem. Odrastajući u takvom okruženju, gde se često govorilo o pozorištu, premijerama, gostovanjima, nisam ni mogao da odlutam daleko, ispostavilo se da će to biti samo drugačija vrsta umetnosti. Što se konkretno muzičke umetnosti tiče, pamtim da je u kući bilo nekih instrumenata, nekoliko violina, dvojnice, tambura, čak i gusle, i da je neko od očevih stričeva svirao i zapisivao neke svoje melodije koje su ostale u našoj privatnoj arhivi, ali nikakvih konkretnijih podataka o tome nemam, ostalo je samo maglovito sećanje.

Još od osnovne škole bili ste aktivan član raznih ansambala, sarađivali ste sa velikim brojem umetnika, a tako je i danas. Da li imate uzora i ko je ostavio najveći pečat na vaš muzički razvoj?

Teško je govoriti o uzorima, pre bih rekao da je svako iskustvo, aktivno ili pasivno, dobro ili loše, uticalo na to kakav ću pristup imati poslu kojim se danas bavim. Nije teško naučiti od drugog, a količina primljenog znanja jednaka je količini sujete koju možete ostaviti po strani. Ako ste uvereni isključivo u svoje znanje, vrlo brzo će vas demantovati oni koji su stalno u potrazi za nečim novim i prihvataju da se čovek uči celog svog života. Iz tog razloga, svako novo iskustvo i saradnja otvara neke nove mogućnosti, oblikuje vas i usmerava u nekom novom pravcu. Ipak, najveći uzor svakako su nastavnici, i to kroz sve nivoe obrazovanja, i dok je uticaj profesora sa fakulteta bio sasvim evidentan i jasan, tek sada polako shvatam koliki značaj imaju nastavnici u ranijim fazama obrazovanja.

Diplomirali ste u Beogradu i vratili se u Požarevac da stečeno znanje prenosite mlađim generacijama. U moru šunda i kiča kako uspevate da mlade zainteresujete za kvalitetnu muziku?

Sam plan i program muzičkih škola koncipiran je tako da svi predmeti direktno ili indirektno utiču na oblikovanje muzičkog ukusa mladog muzičara. Pored toga, u poslednjih 15-ak godina sve se više pažnje posvećuje vannastavnim aktivnostima, koje takođe igraju vrlo bitnu ulogu u kreiranju ukusa učenika. Mi nikome ne možemo narediti kojom vrstom muzike će se baviti posle završene škole, ali kroz obrazovanje u srednjoj muzičkoj školi, a donekle i u osnovnoj, učenici stiču određena znanja i iskustva koja im pomažu da prepoznaju kvalitetnu muziku, ali i druge vrste umetnosti. Sada se prisećam da je upravo to bio jedan od motiva da počnem da se bavim aranžiranjem narodnih pesama za pevačke grupe, a kasnije i horove. Učenici, koji su bili članovi tih horova, su kroz takve obrade mogli da uoče na koji način mogu primeniti svoje znanje iz harmonije, muzičkih oblika i drugih predmeta i od jedne obične narodne pesme od osam taktova naprave nešto kompleksnije i zanimljivije. Pojedini članovi tih horova se danas vrlo uspešno bave upravo aranžiranjem i primenjenom muzikom.

Poznati ste kao kompozitor i aranžer. Koja su vaša najpoznatija dela i ko ih je do sada izvodio?

U početku nisam ni razmišljao o tome da će bilo ko izvoditi ove aranžmane, osim oni ansambli za koje je bilo pisano. Prvi „hit“ bila je obrada narodne pesme „Ajde Jano“, koju sam uradio za Crkveni hor Braničevo, a čije sam note posle nekoliko izvođenja morao da šaljem na više desetina adresa. To je bilo prilično zanimljivo iskustvo koje mi je proširilo vidike i umnogome odredilo put na kojem se i danas nalazim. Od te prve pesme, do danas, prošlo je prilično mnogo vremena ali isto toliko i novih obrada pa i horova koji te pesme izvode. Neki od ansambala koji na repertoaru imaju jednu ili više mojih obrada su prilično reprezentativni kao što su recimo Umetnički ansambl Ministarstva odbrane Stanislav Binički, Akademski hor Collegium musicum, Hor studenata Akademije pri Univerzitetu Čajkovski iz Moskve, Hor i Narodni orkestar RTS-a, a pesme su stigle i do Sjedinjenih Američkih Država (Hor Lee‘s Summit North High School Missouri), Norveške, Australije...

Ilija Rajković na dodeli Povelje kulture

Dobitnik ste „Oktobarske nagrade“ i priznanja „Zlatna značka“ Kulturno prosvetne zajednice za doprinos razvoju kulturnih delatnosti. Koliko su ove nagrade za Vas značajne?

Nagrade su svakako značajne, kao priznanje za dotadašnji rad ali i kao podstrek za budući. Ipak, nagrada nikako ne sme biti sama sebi cilj, a samim tim i njeno izostajanje razlog za nezadovoljstvo. Ja sam imao sreće da u nekom trenutku neko prepozna i da me predloži za te dve pomenute nagrade, ali sam uveren da ima mnogo onih koji ih takođe zaslužuju ali su možda manje „vidljivi“, pa su kod njih ta priznanja izostala. Ipak, sa istim žarom treba raditi i sa i bez, i pre i posle društvenih priznanja, jer će se na kraju računati samo ono što smo iza sebe ostavili, a ne koliko smo nagrada i pohvala zaslužili i dobili.

Ove godine obeležavate pet godina postojanja hora „Odjek“ na čijem ste čelu. Kako ste došli na ideju da osnujete hor, odakle baš ovaj naziv, ko mu je kumovao i po čemu se razlikuje od drugih ansambala?

Prvobitna ideja bila je da Hor „Odjek“ osnujemo na određeno vreme. Naime, povod za osnivanje hora bila je priprema koncerta na kojem bi se izvelo nekoliko pesama iz zbirke 15 horskih aranžmana narodnih pesama pod nazivom „Da peeme zaedno“ koja je urađena za projekat Evropske unije u okviru Instituta pretpristupne pomoći IPA „Decenija pripadnosti i slavljenje različitosti“. Projekat je pokrenula „Lokalna agencija za razvoj“ Struga, a cilj je bio, kako i sam naziv projekta kaže, stvaranje tolerantne zajednice i razumevanje kulturnih razlika u Makedoniji, u kojoj, pored makedonske, živi i veliki broj drugih nacionalnosti. Iz tog razloga su se u zbirci našle pesme iz Makedonije, Srbije, Albanije, Turske i još nekih manjina koje žive na teritoriji Makedonije. Sve ovo kažem zato što je to umnogome odredilo put hora „Odjek“, koji na repertoaru već sada ima pesme većine balkanskih zemalja sa konačnim ciljem da u narednim godinama objedini pesme svih naroda sa ovih prostora.

Hor „Odjek“

Kada je taj koncert, sada već pomalo i daleke 2018. godine prošao, niko od nas nije želeo da se na tome završi, tako da smo odlučili da nastavimo sa radom i evo ove godine, kao što ste rekli, slavimo peti rodjendan, mali jubilej na koji smo ponosni. Sam naziv „Odjek“ došao je spontano na jednoj od proba. Svesni koliko samo ime objašnjava sadržaj, želeli smo naziv koji će ići uz naš stil i repertoar, a reč „odjek“ nosi u sebi određenu simboliku koja nam se učinila kao najprikladnija.

Nastup Odjeka u Herceg Novom

Šta smatrate najvećim uspehom „Odjeka“?

Za ovih pet godina „Odjek“ je dosta toga postigao, što je, moram reći, svojevrsno čudo, s obzirom na to da smo mi Udruženje koje nema svoj budžet i zavisimo isključivo od donacija. Veliku i nesebičnu pomoć i podršku imamo od Muzičke škole „Stevan Mokranjac“, ali takođe i od grada Požarevca, kao i velikog broja požarevačkih firmi. Zahvaljujuću svima njima, uspeli smo da održimo nekoliko solističkih koncerata širom Srbije i u nekoliko zemalja iz okruženja - u Ohridu, Sarajevu, Kotoru i Banja Luci. Učestvovali smo na nekoliko takmičenja i uvek smo se vraćali sa zlatnom medaljom, a dosadašnji najveći uspeh je ostvaren na 5. Međunarodnom horskom festivalu u Herceg Novom, septembra 2019. godine, na kojem je „Odjek“ osvojio najveći broj poena i poneo titulu Laureata.

Najveći uspeh „Odjeka“

Kako uspevate da uskladite sve obaveze? Da li ponekad trpi privatni život?

Kada se bavite ovom profesijom, a siguran sam da je isto tako i u novinarstvu, ne možete računati na uobičajeno radno vreme i odvojen privatni život od poslovnog. Bitna je samo dobra organizacija i da pored vas imate kvalitetne saradnike sa kojima se oko svega možete dogovoriti. Na taj način „Odjek“ funkcioniše od samog početka, tog principa se drže i ostali sastavi u kojima sviram i mislim da je to recept ili bar polazna osnova svakog zdravog odnosa među ljudima.

Na kojim projektima trenutno radite i kakvi su planovi za budućnost?

Što se hora „Odjek“ tiče, upravo smo se prijavili na Međunarodno horsko takmičenje pod nazivom „Victoria Singingdunum“ koje se održava u Beogradu sredinom aprila. Izabrali smo repertoar, polako krećemo sa probama i nadamo se da ćemo dostojno predstaviti naš rad, Muzičku školu „Stevan Mokranjac“, kao i sam grad Požarevac.