Jasminka Đorđević Miloradović je rođena Požarevljanka i trenutno radi kao profesorka ekologije na Akademiji tehničkih strukovnih studija Beograd, odsek primenjene inženjerske nauke u Požarevcu. Ima oko 30 godina iskustva u radu u visokom obrazovanju, a u svom rodnom gradu je osnovala Odsek zaštite životne sredine u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, koji je od 2007. godine akreditovan po Bolonji u trajanju od tri godine. 

U koautorstvu ili kao samostalni autor objavila je do sada oko 130 knjiga, stručnih, naučnih radova, publikacija, učestvovala je na velikom broju projekata u oblasti ekologije i radila kao naučni saradnik u više institucija.

Tokom jula i avgusta gorele su u više navrata deponije u Požarevcu i Kostolcu, ali i deponije širom Srbije. Koji su mogući uzroci požara?
Na severnoj hemisferi najkritičniji mesec za nastanak požara na deponijama komunalnog otpada je jul. Požari u Srbiji na deponijama nisu nešto ekskluzivno, to se dešava svuda u svetu pri visokim temperaturama, a jul i avgust su izuzetno nepovoljni sa stanovišta upravljanja deponijama komunalnog otpada. Požar može da bude potpuno neplaniran, kada usled prisustva zapaljivih tečnosti na deponiji prilikom visokih temperatura dolazi do hemijskih reakcija.Takođe, moguće je da čovek uzrokuje požar, na primer sekundarni sakupljači na deponijama komunalnog otpada, koji traže sirovine da bi ih prepodali. U tom slučaju cena za papir, plastiku i karton je malo niža, dok je za metal dosta viša, pa se može desiti da oni, pored limenki i drugih otpadnih materijala koje sakupljaju, pale plastiku kako bi došli do izvesne količine metala. Kada se požar desi usred deponije onda, pre svega, sumnjamo da je uzrok samozapaljenje, curenje ili visoka temperatura, a ukoliko se zapali na obodu pretpostavljamo da je ljudski faktor. U Kostolcu požar je buknuo od ivice, gde se u konkretnom slučaju prvo zapalilo nisko rastinje i trava, da bi se kasnije preneo i na deponiju, dok je u Požarevcu buknuo na sredini deponije. 

Požar na deponiji u Požarevcu

Kada gori smeće na deponiji šta sve odlazi u vazduh i koliko je on toksičan i opasan po zdravlje ljudi?
Bitno je napomenuti šta se sve nalazi na jednoj deponiji na kojoj ne postoji selektivno odlaganje otpada. Papir, karton i slična ambalaža čine čak 48 odsto smeća na deponiji, bio-otpad 12 odsto, ostaci od drvne mase i plastika po 10, metali oko 7.8, tekstil i slični materijali, odbačena garderoba 6.6, staklo i drvena masa po pet i ostalo 3.2 odsto. Prilikom otvorenog požara na deponiji, uz brz priliv kiseonika, kada se razvija temperatura od oko 350 stepeni, u atmosferu se diže gasni oblak koji u najvećem procentu sadrži vodenu paru, što predstavlja beli deo dima, dok sivi deo čine kiseli oksidi, sumporni, azotni oksidi, ugljen-dioksid, a moguće je da se nađe i ugljen-monoksid u zavisnosti od toga da li je metan krenuo ili nije usled nepotpunog sagorevanja. Oslobađaju se i čestice koje lete u atmosferu, a to su pepeo i čađ, a koje se popularno zovu PM čestice. U datom trenutku građani moraju da izbegavaju njihovo direktno udisanje. Ako su u pitanju te čestice, koje su najčešće kiseli oksidi različitih metala i nemetala koji na svojoj površini mogu nositi i druge, onda mogu izazvati iritaciju u našem respiratornom i digestivnom sistemu, pogotovo deci, hroničnim bolesnicima, onima koji boluju od astme, od bolesti pluća i koji su preležali koronavirus. 

Na kojoj udaljenosti se širi opasnost i koliko dugo ona dolazi iz vazduha pri paljenju deponija?
Svi gasovi koji se ispuštaju prilikom požara se rasprostiru kao pečurka oko mesta požara, prema zakonu fizike, odnosno Gausovom zakonu. Ako je površina požara bila, na primer, jedan hektar, onda će poluprečnik gasnog oblaka biti oko 10 kilometara, a ako duva vetar onda će ceo gasni oblak biti pomeren u zavisnosti od smera duvanja vetra. Gradonačelnik Požarevca, u trenutku kada se stvorio gasni oblak i kada je trajalo gašenje, doneo je dobru odluku i proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije grada koji je bio u tom oblaku. To za stanovnike znači da u tom trenutku treba da zatvore prozore, sklone decu, ne izlaze bez preke potrebe napolje ili koriste maske ukoliko imaju hitnu potrebu za izlaženjem. Po gašenju požara i prestanku emisije pomenutih gasova i čestica one se, po istom zakonu, dižu u više slojeve atmosfere, sve dok ne dođu do granice od 17 kilometara, kada počinju ponovo da padaju nazad i to 15 puta brže nego što su se penjale. Da li će taj gasni oblak da se izluči na mesto gde je nastao požar, ili će nošen vetrom to biti na 100, 300 ili 400 kilometara u daljini zavisi od konfiguracije terena, klimatsko meteoroloških prilika, brzine, čistine, vetra, udaljenosti. Na primer, u konkretnoj situaciji je deo oblaka sa požarevačke deponije stigao i u Kostolac.

Gust oblak dima prilikom sagorevanja

Osim iz vazduha, kako nam požari sa deponija još štete?
Naš cilj je da težimo cirkularnoj ekonomiji, što znači da kada kupimo jednu plastičnu bocu možemo četiri puta da je recikliramo, pa čak i po cenu da sledeći put kada istu ambalažu kupimo ona bude za pet dinara skuplja. Veliki su gubici koje izazivaju požari na deponijama komunalnog otpada i to na ekonomskom, ekološkom i zdravstvenom nivou. Na primer, u SAD postoji istraživanje koje pokazuje da su na godišnjem nivou u gubitku od osam do 12 milijardi dolara zbog požara na deponijama komunalnog otpada koji nije pre toga razvrstan i recikliran. 

Požari na deponijama gase se dugo. Da li od načina gašenja može zavisiti i uticaj na životnu okolinu? 
Požari ovakvog tipa najbolje bi bilo da se gase ugljen-dioksidom, penom, peskom ili nasipanjem zemlje. Svaki dalji priliv kiseonika vodom može da razbukti kasnije požar, što će još nepovoljnije uticati na životnu okolinu. Takođe, proceđena voda od gašenja požara odlazi u podzemlje i zagađuje podzemne rezervoare. Međutim, jedan od velikih problema gašenja požara zemljom ili pesnikom jeste organizovanje stalnih dežurstva, ne samo da se požar ne bi ponovo razbuktao, već zbog sekundarnih sakupljača koji ponovo dolaze na deponiju da traže metal i druge sirovine, što može ponovo da dovede do paljenja.

Sakupljači sekundarnih sirovina na deponiji

Nesanitarne i neuslovne deponije su naša stvarnost. Da li i kako se mogu sprečiti požari na njima?
Vlada Srbije je napravila aplikaciju za popis svih lokacija na kojima se nalaze divlje deponije i krenula je u rešavanje ovih problema. Trenutno država utvrđuje stanje u pogledu broja deponija i količine otpada koji se decenijama deponuje. Nakon toga slede projekti i izgradnje nekoliko regionalnih deponija. Neophodni su reciklažni centri i transfer stanice, kako bi došlo do separacije kućnog, komunalnog otpada, koji bi dalje išao na reciklažu. Oni produkti koji ne mogu da se upotrebe ponovo moraju da se odlažu na regionalne deponije. Dakle, razvrstavanjem otpada se mogu sprečiti požari na manjim deponijama.

Pre godinu dana izbio je veliki požar na prostoru Šećerane, gorela je plastika. Do danas zvanično ne znamo kakvu smo štetu po zdravlje pretrpeli i da li posledice možemo očekivati i u budućnosti. Kakav je vaš stav o tome?
Posle godinu dana mogu da kažem da je požar efikasno ugašen i da je crni oblak tada ukazivao da gore derivati nafte, a Zavod za javno zdravlje je dobro postupio u tom trenutku jer je merio koncentracije benzoil piralena, a to je jedinjenje koje prvo nastaje u postupku sagorevanja naftnih derivata. Izveštaj je pokazao da nije bilo povišenih koncentracija u neposrednoj okolini, što dalje inicira da nije bilo neposredne opasnosti po zdravlje građana. Ipak, nije uspostavljen monitoring nad ovim dugotrajnim zagađujućim materijama u okolini grada i Šećerane, te ne možemo imati preciznije informacije.

Da li građani mogu da veruju aplikacijama za merenje PM 10 i PM 20 čestica i meračima koji se mogu nabaviti za nekoliko hiljada dinara, koliko su oni pouzdani?
Apsolutno nemam poverenja u bilo koju vrstu građanskog merenja. Građani koje zanima ta tema mogu ući na sajt Uprave za zaštitu životne sredine, gde mogu naći sve automatske merne stanice i sve podatke u svakom trenutku, iz sata u sat. U sve druge podatke ne verujem, samo informacijama koje daju zvanične institucije kao što je Uprava za zaštitu životne sredine i Zavod za javno zdravlje Požarevac koji radi po sertifikovanim standardima. 

Zvanična merenja imaju sasvim suprotne rezultate, uglavnom dobre. Kako je to moguće i imaju li ta merenja neke manjkavosti?
Ta merenja se rade na sličan način kao i merenje klimatsko meteoroloških podataka – 
postavljaju se određeni merači koji moraju da budu na visini od 1.40 metara, ne smeju da budu u blizini stambenih objekata ili ispod drveća, na hladovini ili suncu. Rezultati Zavoda za javno zdravlje Požarevac se u velikoj meri poklapaju sa onima koje radi Služba za kontrolu kvaliteta životne sredine termoelektrana, kojima supervizorsku kontrolu radi Rudarski fakultet. Sve podatke koje sam ja videla su u granicama normale i ne postoji manjkavost. Kada su u pitanju aktuelni požari na deponijama u Požarevcu i okolini nisu mereni furani i dioksini, jer njihovo merenje mogu vršiti privatne, akreditovane laboratorije u Beogradu. Moj stav je da je izveštaj o kvalitetu vazduha nakon požara ispravan.

Kako vi vidite pravilno odlaganje otpada u budućnosti i da li podržavate izgradnju regionalne deponije u Kličevcu?
U potpunosti podržavam izgradnju regionalne deponije u Kličevcu. Nisam obišla lokaciju, ali sam shvatila da se radi o lokaciji od 32 hektara, što je dovoljno da duži vremenski period, ako se deponija pravilno izgradi i ako se njome pravilno rukuje. Nijedan drugi okrug neće da ustupi prostor za naše smeće, mi moramo da nađemo rešenje, zbog čega pozdravljam rešenje da se deponija gradi na području našeg okruga. Grad Požarevac je administrativni centar Braničevskog okruga i on mora da pronađe rešenje. 

Najavljeno je da će regionalna deponija biti izgrađena po svim evropskim standardima. Šta to zapravo znači i donosi li bezbednost po naše zdravlje?
Ta deponija bi trebalo da bude po svim evropskim i svetskim standardima, da ima svoje etaže, ispod koje se nalazi podloga od propusnog kamena ili šljunka, a ispod i folija sa kanalima za odvod otpadne vode, ali i postrojenjem za njeno prečišćavanje. Unutar deponije, po etažama horizontalni i vertikalni kanali moraju postojati sa ventilatorima za odvod gasova. Po popunjavanju svake etaže potrebno je uraditi zemljanu navlaku i pristupiti rekultivaciji, a oko same deponije mora postojati zaštitni pojas. Takva deponija ne bi ugrožavala zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ovako bi trebalo da izgleda deponija po evropskim standardima

Kakav generalno vazduh udišu Požarevljani i koje su posledice drugih zagađivača? Da li je i kako moguće da se smanji zagađenje?
Požarevac je opterećen individualnim ložištima, jer nije urađena toplifikacija na većini lokacija u gradu. Drugi izvor zagađenja su automobili, jer je saobraćaj veoma intenzivan u centru grada. Naš vozni park je dosta star i uglavnom se kupuju polovni automobili, ne vodi se računa o količini izduvnih gasova, snazi, kubikaži ili potrošnji goriva. Krajnje se neracionalno ponašamo po tom pitanju. Idealno je rešenje, ali i sve manje naznaka da do toga dođe, smanjenje kubikaže naših automobila, postojanje više biciklističkih staza, da na posao idemo biciklom koje možemo da iznajmimo, da budemo solidarni po pitanju životne sredine, da se ne vozimo sami, već sa nekim, što će nam znatno olakšati život. Takođe, zagađenje možemo smanjiti pravilnim upravljanjem komunalnim otpadom i uvođenjem postrojenja za preradu otpadnih voda. Ukoliko želimo da živimo i preživimo moramo da se prema životnoj sredini ophodimo štedljivo i sa pažnjom.