E-INTERVJU: Teodora Dimitrijević, violinistkinja koja je udahnula novi život orkestru “Gvardija” (VIDEO)

Požarevac

Život

E-INTERVJU: Teodora Dimitrijević, violinistkinja koja je udahnula novi život orkestru “Gvardija” (VIDEO)

Foto: Miloš Denić, E.B., CZK Požarevac

How Good Of A Friend Are You Really?

Mlada, talentovana i ambiciozna Požarevljanka dokaz je da uz mnogo ljubavi i rada želje mogu da postanu stvarnost.

Teodora Dimitrijević je sa svega 23 godine uspela da završi master studije violine, uporedo pohađajući završnu godinu operskog pevanja na FMU u Beogradu,  da radi kao profesor violine u požarevačkoj Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac” i da svoju ideju o osnivanju simfonijskog orkestra u svom rodnom gradu pretvori u stvarnost.

Naime, mlada Požarevljanka je uz podršku čelnih ljudi grada, oživela prvi gardijski orkestar u tadašnjoj Srbiji, koji je Knjaz Miloš osnovao davne 1830.godine u Požarevcu. Prvi simfonijski orkestar u Požarevcu, a treći u Srbiji, dobio je ime „Gvardija” po najelitnijoj vojnoj jedinici.

I on danas ponovo živi baš zahvaljujući Teodori.

Koncert “Gvardije” na Trgu povodom LJKI

TALENATOM I RADOM DO REZULTATA

Od koga si nasledila muzički gen i ko je prepoznao tvoj talenat?

U mojoj užoj porodici niko se nije bavio muzikom, otac je završio arheologiju, a majka višu pedagošku školu. Međutim, po tatinim rečima, dedin stric je bio horovođa u Makedoniji i on pretpostavlja da sam ja zapravo od njega nasledila talenat. Iako je mama volela pevanje i ples, tata je bio taj koji je prepoznao moj talenat i od malena me terao da pevam, kupovao mi diskove popularnih bendova, poput “Deep Purple” i grupe “Parni valjak”, učio me je kvalitetnoj muzici.

Zašto si odlučila da sviraš  baš violinu i kada si prvi put prevukla gudalo preko žica?

Prvo sam želela da sviram harfu, međutim, u požarevačkoj muzičkoj školi nije postojao odsek za taj instrument. Tata mi je u tom periodu kupio disk Vanese Mej, taj zvuk električne violine mi se mnogo svideo i tako sam se odlučila za taj instrument. Imala sam osam godina kada sam prvi put prevukla gudalo preko žica, odnosno kada sam upisala nižu Muzičku školu “Stevan Mokranjac” u klasi profesora Slaviše Ilića.

Kada si shvatila da je muzika tvoj životni poziv?

To se odvijalo spontano. Profesori su prepoznali moj talenat, dobar sluh i glas, počela sam da vežbam više violinu i da učestvujem na takmičenjima. Uvek sam osvajala prvo ili drugo mesto. Logičan nastavak je bila srednja muzička škola, završila sam tri odseka – violinu, teoretski smer i solo pevanje. Na muzičkoj akademini upisala sam najpre instrumentalni odsek za violinu, a potom i solo pevanje.

Prva violina Simfonijskog okestra “Gvardija”

GLAVA U NOTAMA 24 ČASA

Završila si dva odseka, a još kao student počela si da radiš u požarevačkoj muzičkoj školi kao profesor violine. Kako si uspela sve obaveze da uskladiš?

Studije violine su išle glatko, sve u roku, master studije sam završila 2015.godine ali sam iz pevanja imala uspone i padove, menjanje profesora i fakulteta. Sarađivala sam sa solistima Narodnog pozorišta Beograd, sa Radmilom Bakočević, Oliverom Njegom i ove godine sam završila osnovne studije pevanja.

Sve sam uspela da uskladim zahvaljujući velikoj podršci porodice. Kad god mi je bilo potrebno da dođem iz Beograda u Požarevac, ili obratno, tata je uvek bio tu, da dođe po mene ili da me odveze, dok nisam uz njegovu pomoć polako sama počela da vozim, to mi je mnogo pomoglo da fizički postignem sve to. Naravno, moja energija, želja i ljubav prema muzici je ono što me pokreće, ja to ne doživljavam kao posao već više kao hobi. Muzikom mogu da se bavim 24 časa.

Sada je tu i simfonijski orkestar kao jos jedna obaveza. Kako izgleda jedan tvoj dan?

Prošle godine, dok sam bila na završnoj godini studija pevanja, izgledao je ovako: prepodne časovi pevanja u Beogradu, popodne časovi sa učenicima u požarevačkoj muzičkoj školi, a uveče proba Gvardije. Naravno, nađe se malo vremena i za duženje sa prijateljima.

Da nije muzička umetnica čime bi se Teodora bavila?

PRIČA O GVARDIJI

Požarevačkoj ali i srpskoj javnosti postala si poznata 2016.godine kada je osnovan Simfonijski orkestar "Gvardija", na čijem si čelu od početka . Kako je tekla ta priča od ideje do realizacije?

Svirala sam sa profesorima muzičke škole, stalno smo pokušavali da napravimo neke sastave i dobila sam ideju da napravim malo veći sastav svih nas i da nastupimo u okviru programa Ljubičevskih konjičkih igara. To je bila ambiciozna želja u tom trenutku ali ipak ostvariva. Moj školski drug, inače odbornik u Skupštini grada Požarevca, najavio me je kod gradonačelnika i krajem jula 2016.godine predstavila sam moju ideju koja im se dopala i nakon nekoliko dana dobila sam pozitivan odgovor. Onda je krenula panika, trebalo je pozvati ljude, napraviti program i uvežbati ga, a sve to u roku od mesec dana. Mnogo rada smo svi uložili i uspeli smo, održali smo odličan koncert pred požarevačkom publikom na trgu.”

Prvi koncert Gvardija je održala na gradskom trgu u okviru pratećih programa Ljubičevskih konjičkih igara i to je postala tradicija. Koje biste nastupe izdvojili kao najznačajnije?

Pored koncerta u okviru LJKI posebno bih izdvojila prošlogodišnji nastup u Temišvaru, u okviru Dana srpske kulture. Pored toga što je koncert bio uspešan i dobro prihvaćen kod publike uspeli smo da ostvarimo saradnju te su umetnici iz Temišvara kasnije došli u Požarevac i predstavili se našoj publici. Takođe bih izdvojila koncert u Golupcu, u renoviranom prostoru Golubačke tvrđave, mi smo prvi sastav koji je nastupio tamo nakon renoviranja. Ambijent je prelep, bio je dobar odziv publike i koncert je bio sjajan.

Kakav je repertoar Gvardije?

Repertoar je šarolik i atraktivan. Od samog osnivanja nastojim da na repertoaru bude popularna klasična, filmska i srpska muzika. Cilj je da publika prepozna melodije u nešto drugačijem aranžmanu.

POGLEDAJTE VIDEO

Proba “Gvardije” pred koncert povodom 56.LjKI

S obzirom na to da u požarevačkoj muzičkoj školi nema svih instrumenata koji ulaze u sastav simfonijskog orkestra, kako ste taj problem prevazišli?

Zahvaljujući mojim kolegama sa fakulteta koji trenutno sviraju u Filharmoniji i drugim sastavima, sa kojima sam sarađivala i za koje znam da su odlični umetnici.Oni su uvek voljni da dođu u Požarevac i da nastupaju sa Gvardijom. Muzičarima je važno da uvek imaju neke projekte, da su u žiži javnosti i da se druže. Kada mi se ukaže prilika i ja vrlo rado sviram i u drugim sastavima.

Kakva je budućnost Gvardije? Da li će ostati u okrilju Centra za kulturu ili će možda prerasti u samostalnu ustanovu…?

To zaista nije moja odluka ali ja ću težiti ka tome da možda preraste u samostalnu ustanovu. Trenutno nam je dobro u okrilju Centra za kulturu, zato što imamo ekonomistu i pravnika, dakle imamo pomoć, sve ima svoje prednosti i mane.

PEDAGOGIJA ILI SCENA?

POGLEDAJTE VIDEO

Ima li Teodora neostvarenu želju?

Da li se tvoje školovanje završava sa akademijom ili planiraš da nastaviš dalje, specijalističke ili doktorske studije?

Znajući sebe moje školovanje se neće završiti nikad. Volim da učim nešto novo. Dirigovanje mi je veoma primamljivo, pogotovo što mi je moja profesorka rekla da sam talentovana. Planiram da upišem master studije pevanja, a u budućnosti možda i doktorske ali neki drugi odsek.

Šta te više ispunjava -  pedagoški rad ili scena,  i kada bi morala da biraš za šta bi se odlučila?

Pedagoški rad me jako ispunjava ali ne toliko kao scena. Uživam na sceni kada pevam ili sviram, nemam tremu. Ipak, taj benefit pedagoškog rada, kada vidiš da si nekog podigao od malena, da se neko ugleda na tebe po pitanju sviranja i ponašanja, tu satisfakciju nemam na sceni. Ipak je najbolja kombinacija jednog i drugog.

POGLEDAJTE VIDEO

Šta Teodora Dimitrijević savetuje svojim učenicima koji žele da se profesionalo bave muzikom?

Tvoj omiljeni violinista/ kinja i solo pevač/ica?

Omiljeni violinista mi je Nemanja Radulović, obožavam njegov temperament i stil sviranja, a od solo pevača to je moja bivša profesorka Radmila Bakočević koja ima iza sebe bogatu karijeru, nikada nije izgubila glas, uvek je ostala stamena. Kada bih se bavila samo pevanjem volela bih da budem kao ona.

POGLEDAJTE VIDEO

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top