Doktorirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Licencirani je „Delf scolaire“ ispitivač za nivoe od A1 do B2. Središte njenih interesovanja jesu didaktika francuskog jezika, pisanje poezije i pozorište u nastavi francuskog jezika.

Na regionalnoj konferenciji „Svet obrazovanja briše granice“ koja nosi moto „Jedna knjiga, jedna olovka, jedno dijete i jedan nastavnik mogu da promijene svijet“, dodeljena joj je titula najboljeg nastavnika bivše Jugoslavije. Konferencija je održana u Beogradu od 31. oktobra do 2. novembra, a učestvovali su najbolji nastavnici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske.

Kaže se da neki ljudi nekako oduvek znaju koja će im biti profesija. Kako i kada se kod vas javila ljubav prema francuskom jeziku i kada ste odlučili da Vam to bude profesija?

Francuski jezik zavolela sam zbog kuma koji je radio u Francuskoj. Učila sam ga u osnovnoj i srednjoj školi i na kraju ga i studirala. Kao dete bila sam privučena njegovom melodičnošću.

Zovu ga i „ jezik ljubavi“, asocira na nežnost i prefinjenost, pogotovo uz ono „kotrljajuće R“. Zašto je Vas baš taj jezik osvojio?

Francuski jezik jeste „jezik ljubavi“, ali je i diplomatski jezik. Gotovo 300 godina bio je i zvanični jezik britanskg dvora. I danas u velikom broju zemalja francuski je zvaničan jezik. Frankofonija - organizacija koja okuplja zemlje u kojima se govori francuski i ljude koji ga govore. Mene je povezivao sa nekim dragim ljudima koji su ga govorili.

Vojka predaje francuski jezik u OŠ Dositej Obradović u Požarevcu

Nekada je francuski u školama bio mnogo zastupljeniji. Kako je danas, da li među decom vlada interesovanje za francuski? Da li je i kako on izgubio bitku u odnosu na engleski?

Danas je francuski jezik drugi strani jezik u školama, ali ima tendenciju da izgubi to mesto u korist nemačkog. Engleski jezik sada ima primat u svetu, prvenstveno zbog ekonomske situacije država u kojima je maternji jezik. Danas, pri zapošljavanju, razliku može da napravi drugi strani jezik. Poslodavci uopšte ne dovode u pitanje engleski jezik, podrzumeva se da se zna, dok vam prednost donosi znanje drugog stranog jezika. San većeg broja građana Srbije je da ode u Nemačku i tamo ostvari „nemački san“ o velikoj plati, dobrom poslu i blagostanju u stranoj zemlji. Upravo zbog toga, francuski je izgubio mesto koje je imao. Po mom mišljenju učenici ipak više naginju ka francuskom jeziku, upravo zbog te melodičnosti, ali roditelji su ti koji odlučuju. Danas kada razgovarate sa pojedinim roditeljima, kažu da njegovo dete u školi ama baš ništa ne uči, niti je išta naučilo, nego samo kad bi taj nemački uveli dete bi bilo spremno da ode u Nemačku. S druge strane, u poređenju sa nemačkim, francuski jezik je jezik komunikacije, kojima govore mnoge države u svetu, što nije slučaj sa nemačkim. Nemački jezik nikada nije bio jezik diplomatije, kao što je bio francuski. I danas je zvaničan jezik mnogih organizacija poput Međunarodne organizacije Crvenog krsta, Olimpijskih igara.

Da li se za strani jezik čovek rodi ili ne, ili se sve može postići radom, odnosno da li je talenat presudan?

Kao za sve u životu, dobro je imati talenat, ali nije presudan. Mora da postoji svakodnevni trening, da bi se nešto naučilo. Možda, onima koji nisu talentovani za jezike ide malo teže i potrebno im je više truda i rada, dok ga talentovani lakše usvajaju.

Jedna od Vojkinih diploma

Doktorirali ste na Filološkom fakultetu u Beogradu i licencirani ste“ Delf scolaire“ ispitivač za nivoe od A1 do B2. O kakvoj se licenci radi, šta vam ona omogućava?

Delf  ispit je međunarodni ispit francuskog jezika i kada ga kandidat položi dobija sertifikat o svom znanju za taj nivo, diploma je validna svuda u svetu i doživotna je. Nivoi su od A1 do C2. Veoma je važno napomenuti da je Institut za francuski jezik od 2014. godine uveo mogućnost da se polaže Delf ispit.

Vaši učenici iz OŠ „Dositej Obradović“ takođe mogu da polažu međunarodni ispit iz francuskog jezika, Delf za nivo A1?

U Požarevcu pored OŠ „Dositej Obradović“, to je moguće i u Požarevačkoj gimnaziji i OŠ „Desanka Maksimović“. Naši učenici se besplatno pripremaju tokom dodatne i dopunske nastave u svojim školama i onda se polaže u jednoj od škola, u zavisnosti od broja prijavljenih kanditata. Ispit, koji košta imeđu dve i tri hiljade dinara, se isključivo plaća Francuskom institutu. Zainteresovani mogu to proveriti na sajtu instituta. Mnoge privatne škole stranih jezika izdaju sertifikate o stečenom znanju kanditata, ali oni su samo priznati u Srbiji.

Vaša interesovanja jesu didaktika francuskog jezika, pisanje poezije i pozorište u nastavi francuskog jezika. Za poeziju ste osvajali i brojne nagrade. Kako je došlo do toga da pišete poeziju na francuskom i koja vam je najznačajnija pesma koju biste posebno izdvojili?

Tokom raznih seminara usavršavanja profesora francuskog imali smo i radionice kreativnog pisanja, koje je trebalo da primenimo u učionici. Ja sam želela da primenim na sebi da vidim kako to funkcioniše. To je bio početak, potom sam procenila da to i nije tako loše i počela sam da učestvujem na raznim konkursima poezije na francuskom jeziku. Pesme su mi objavljivane i u francuskim časopisima i zbornicima. Objavila sam i zbirku pesama na francuskom u izdanju „Edilivre“. Najdraža mi je verovatno ona prva „Tiha oluja“.

Priznanje za poeziju

Bavite se i naučnim radom. Kako sve to postižete, pa još i privatni život...?

Može sve da se uskladi kada se organizujete dobro. Deca su već samostalna, jedno je na fakultetu, drugo je završilo, tako da im nisam toliko potrebna.

Francuski jezik koristite i u konverzaciji na društvenim mrežama. Sa kojim ciljem, šta time želite da postignete? Koliko vas ljudi razume i može da komunicira sa vama na francuskom?

Francuski jezik je dosta zastupljen u zemljama Afrike, Kanadi i u Evropi, u nekolko zemalja francuski je zvaničan jezik. Imam dosta kolega sa svih strana sveta i zbog svih njih na društvenim mrežama na francuskom jeziku objavljujem stvari koje su karakteristične za našu kulturu, identitet, tradiciju kako bih ih promovisala.

Vojka je sarađivala sa organizacijom „Semantis“

Nedavno ste dobili prestižno priznanje. Kako se postaje najbolji profesor u ex YU i gde ste dobili to priznanje? Recite nešto više o tome.

Postoji konkurs na kome treba da se zadovilji 27 kriterijuma. Između ostalog, aktivnosti kroz profesionalnu karijeru. Ja sam na primer sa kolegama iz škole radila saradničke časove, držala radionice, i to ne samo u školi već i u parku. Tokom jednih Ljubičevskih konjičkih igara držali smo radionice u praku iz svih predmeta u školi, potom u okviru ZIP ZOP-a Centra za kulturu Požarevac. Učestvujem i na konkursima međunarodnog karaktera koji se sprovode tokom meseca „Frankofonije“ „Karavan deset reči“ sa organizacijom „Semantis“ iz Belgije. U vreme atentata na novinare redakcije „Charlie Hebdo“ sa organizacijom „Le monde d possible“ radila sam sa učenicima projakt u vezi sa karikaturom. Šest učenika boravilo je Briselu i učestvovalo u radionici izražavanja slobode mišljenja kroz karikaturu. Projekat je ralizovan u saradnji sa Udruženjem profesora francuskog jezika i Francuskim institutom koji su snosili sve troškove.  Sve to unela sam u konkurs, za sve rezultate imam materijalne dokaze, nisu izmišljeni, te je procenjeno da treba da budem u timu najboljih profesora bivše Jugoslavije. Priznanje mi je uručeno na regionalnoj konferenciji „Svet obrazovanja briše granice“ koja je održana u Beogradu od 31. oktobra do 2. novembra.

Titula najbolji nastavnik u bivšoj Jugoslaviji

Imate li predstavu koliko ste mladih ljudi uspeli da usmerite da Vam postanu kolege?

Mislim da ih ima troje, četvoro. Ne samo oni koji su završili francuski jezik, već i one koji su polagali Delf ispit i upisali master ili doktorske studije u Francuskoj ili nekoj frankofonoj zemlji, smatram svojim kolegama.