Ekološke i ekonomske posledice spaljivanja žetvenih ostataka (FOTO)

Braničevo

Društvo

Ekološke i ekonomske posledice spaljivanja žetvenih ostataka (FOTO)

Foto: Pixabay, Arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Počeo je period u godini kada se gotovo svakodnevno može videti veliki broj poljoprivrednih parcela na kojima gore strnjišta. Takva slika, nažalost, može se videti i na poljima širom Braničevskog okruga.

Poljoprivrednici  paljenjem žetvenih ostataka krše dva zakona, a to su Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Po prvom , kazna za fizičko lice koje pali žetvene ostatke se kreće u rasponu od 5.000  do 50.000 dinara, za preduzetnike od 25.000 do 250.000 i za pravna lica od 100.000 do čak 1.000.000 dinara.  Na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, svaka parcela koja je upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a na kojoj se vrši paljenje, stavlja se u pasivan status koji može trajati tri godine, i za to vreme poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvari nikakva podsticajna sredstva.

Ali, ni kaznena politika očito ne sprečava naše poljoprivrednike da primenjuju staru lošu praksu. U pripremi zemljišta za iduću setvu, oni u najvećem broju slučajeva spaljuju žetvene ostatke, kojih može biti i tri do pet tona od ukupnog prinosa,a sastav strnjike u velikoj meri zavisi od vrste kulture koja se gaji.  

Osim smanjenja kvaliteta zemljišta i manje količine azota koja se u njemu nakon paljenja nalazi, veliku opasnost od  paljenja žetvenih ostataka imaju čitavi ekosistemi, jer je direktno ugrožen opstanak  biljnih i životinjskih vrsta zbog devastacije područja. Jedan od gasova koji odlazi u atmosferu prilikom gorenja strnjike je ugljen-dioksid koji zagađuje vazduh i ima veliki uticaj na stvaranje efekta „staklene bašte“ , što utiče na klimatske promene i porast temperature. Zbog toga se često mogu desiti vremenske nepogode koje takođe mogu da utiču na celokupnu poljoprivrednu delatnost, smatraju stručnjaci.

Štetne posledice po životnu sredinu su velike

Isparavanje ugljen-dioksida u atmosferu i njegov ponovni povratak procesom kruženja materije u prirodi, kako tvrde ekolozi, može štetiti zdravlju ljudi, tako što ulazi u krvni sistem i izaziva disfunkciju nervnog sistema, a u visokim koncentracijama dovodi čak i do smrti.

Jasminka Đorđević Miloradović, pofesorka u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Požarevcu, koja predaje premete iz oblasti zaštite životne sredine, kaže da pri sagorevanju žetvenih ostataka dolazi do brze oksidacije jedinjenja, pri čemu nastaje dim sa ugljen-dioksidom i ugljen-monoksidom, kao i velika količina vodene pare, ali da svakako postoji razlika između gasova koji nastaju sagorevanjem goriva i sagorevanjem strnjike.

Jasminka Đorđević Miloradović

„Biljni ostaci sadrže mnogo manje azotnih i sumpornih jedinjenja, nego što je to slučaj sa fosilnim gorivima. Njihovim spaljivanjem na temepraturi od 220 do 900 stepeni izvesna količina azotnih jedinjenja se oksidira i isparava u obliku azotnih i sumpornih oksida, ali procenjeno je da je to oko 0,1 ili 0,3 odsto. Ostali važni elementi kao što su kalijumova i fosforna jedinjenja se brzo mineralizuju i ostaju u obliku čađi i pepela na oranicama. Ovakvim upravljanjem žetvenim ostacima nanosi se velika ekološka šteta u smislu kvaliteta vazduha i zemljišta, i pričinjava se velika šteta flori i fauni koja se na tom zemljištu nalazi. U atmosferu se oslobađaju reaktivni gasovi kao što su ugljen-dioksid i vodena para koji doprinose efektu staklene bašte i dovode do globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Primera radi, jedna tona žetvenih ostataka oslobađa 0,4 tone ugljen-dioksida. Nije isto kada gore različite poljoprivredne kulture. Najveću kalorijsku moć imaju ostaci suncokreta i soje“, kaže Đorđević Miloradović.

Prema procenama stručnjaka spaljivanje žetvenih ostataka na površini od 1000 hektara može da emituje  1/16 gasova koje emituje elektrana snage 110 megavata, koja radi na ugalj .  

Veliki problem je i uginuće velikog broja životinjskih vrsta i biljaka koje se nađu na području koje je zapaljeno.

Poljoprivrednicima se preporučuje zaoravanje žetvenih ostataka i đubrenje pre setve

Mnogo ptica, insekata, sisara strada zbog nemarnosti poljoprivrednika koji pale polja. Usled razvijanja visoke temperature potpuno se uništava korisna mikroflora koja se nalazi na dubini do pet centimetara u zemljištu, a upravo ona je zadužena za važne elemente koji doprinose kvalitetu zemlje. Istraživanja koja su sprovođena u periodu od 1993.godine do današnjih dana pokazuju da se količina azotnih jedinjenja i humusa smanjuje. Rešenje ovog problema je zaoravanje žetvenih ostataka na vreme, i đubrenje pre setve radi očuvanja kvaliteta zemlje“, objašnjava naša sagovornica.

Ovakav postupak, jasno je, ne bi koristio samo kvalitetnijem zemljištu, već prevashodno bi se smanjio stepen njenog zagađenja, kao i zagađenja vazduha.

Ekološki gubici dovode i do ekonomskih gubitaka. Biomasa koja nastaje poljoprivrednim radom se koristi kao obnovljiv izvor energije. Postoje podaci koji pokazuju da Mađarska i Austrija uvoze slamu iz Vojvodine kako bi je koristili u toplanama koje rade na biomasu.

Ako uspemo da iskoristimo žetvene ostatke za proizvodnju biomase, peleta, briketa, mi možemo učiniti znatne ekonomske uštede u smislu upotrebe obnovljivog izvora energije i uštede drvne mase i fosilnih goriva za toplane. To je još jedna mogućnost da se smanje ekonomski gubici koji nastaju spaljivanjem žetvenih ostatka. Da bi se ostaci upotrebili kao biomasa neophodno je izvršiti ljuštenje, baliranje, skladištenje, nabavku specijalnih kotlova za sagorevanje. Ako neko ima 100 hektara zemlje koju obrađuje, ta osoba se može grejati na biomasu bez problema i ne mora da kupuje drva ili ugalj“, rekla je Đođević Miloradović.

 

Elektrane i toplane koje koriste biomasu ispuštaju mnogo manje zagađujućih materija u vazduh za razliku od eletrana na ugalj ili toplana na mazut

Na taj način, osim ekonomske računice, veliku dobrobit imao bi i ekosistem. Jer, poznato je da individualna ložišta spadaju među veće zagađivače čak i u gradskim sredinama. Takođe, toplane na biomasu ispuštaju mnogo manje zagađujućih materija u vazduh za razliku od onih na ugalj ili mazut.

Jasminka Đođević Miloradović smatra da je neophodna šira kampanja edukacije poljoprivrednih proizvođača, zatim subvencionisanje upotrebe biomase na uštrb veštačkog đubriva.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Ne pali, već zaori i zaradi" koji preko Udruženja „Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja  za internet medije u 2020.godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top