Heljda je zahvalna žitarica. Uspeva na razlicitim zemljištima - lakim, peskovitim i teškim tlima. Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od časa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov.

Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružicastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posećuju pčele.

Cvetovi se razvijaju neujednaceno tako da vreme cvetanja traje i do trideset dana. Stoga napredniji poljoprivrednici koriste tu prirodnu simbiozu pčela i heljde dvojako: dovoze košnice pčela i povćavaju prinos heljde maksimalnom oplodnjom, koja ponekad može biti i do 50 odsto veca od one bez pomoći pčela.

U nekim zemljama seju heljdu ponajpre zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen. Heljda je u Evropu prenesena iz Azije u vreme krstaških ratova u 15. veku.

Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima (72,9 odsto), belančevinama (11,7 odsto) te biljnim uljem (2,4 procenata). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma (448 mg%) i fosfora (282 mg%) te kalcijuma (114 mg%), a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožda.

Heljda sadrži belančevine, masti, vitamine, fosfor, gvožde, kalcijum, mikroelemente kao što su jod, cink, brom i drugi, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, koja predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zracenja.

Po vitaminskom sastavu zrno heljde slicno je ostalim žitaricama: sadrži gotovo sve vitamine grupe B te znatne kolicine nijacina. Osim gastronomskih osobina, mnogi je po prehrambenim vrednostima više cene od pirinča. Energetska vrednost 100 grama jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Dodamo li tim biohemijskim i energetskim karakteristikama heljde i njenu laku probavljivost, prava je šteta što se ova vredna žitarica zapostavlja, malo proizvodi i teško nabavlja izvan podrucja uzgoja. A upravo je idealna namirnica za osobe s poremećenom probavom, za decu i starije osobe, posebno u kombinaciji s pirinčom i ostalim žitaricama.

Među svim ostalim zrnevljem koje zemlja rada, neveliko, crno, trouglasto zrno heljde sasvim je posebno. Posmatrajuci ga, ne možete se oteti utisku da se nalazite pred savršenim projektom prirode, koji je brušen i oblikovan upravo njenim silama i koji krije nešto značajno. Ova biljka predstavlja jedan od prirodnih lekova za vremena koja dolaze.

Rutin se dobija iz cvetnih izdanaka heljde. Naime, u periodu cvetanja sadržaj rutina u biljci se znatno povećava i dostiže i do 2,5 odsto. Ovaj dragoceni sastojak koristi se i kao sredstvo koje povećava elastičnost kapilara, poboljšava njihovu propustljivost.

Narodna medicina preporučuje cvet heljde kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Čaj od lista i cveta heljde upotrebljava se za aterosklerozu, naročito ako je kombinovana s povišenim krvnim pritiskom.

Od heljdine prekrupe može se spremati zdrava i ukusna kaša, koja spada u vrhunske dijetetske proizvode. Preporucuje se u normalnoj ishrani dece i odraslih, a posebno umnih radnika, jer jača memoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovu hranom studenata. Kaša od heljde je takode lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i pri nervnim rastrojstvima, malokrvnosti i gojaznosti.

Više informacija o zdravlju pročitajte na sajtu http://www.herbateka.eu.