Homolje krije tunele iz Titovog doba, do danas su ostali misterija (FOTO)

Žagubica

Društvo

Homolje krije tunele iz Titovog doba, do danas su ostali misterija (FOTO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Po naređenju samog Tita, u Srbiji je izgrađeno čak sedam podzemnih objekata za Jugoslovensku narodnu armiju. Dva sistema tunela pronađena su ispod Ježevca u Gornjačkoj klisuri.

Tokom postojanja SFRJ izgrađeno je 26 smeštajnih i vojnih objekata ispod zemlje za JNA i Josipa Broza Tita, čija je vrednost veća od 90 milijardi dolara.

Jedan tunel nalazi se kod izletišta Čvarinac

Na ovaj deo Mlave turisti dolaze zbog manastira posvećenog Vavedenju, dobre hrane, izletišta i planinarskih staza koje vode do Ježevca i Velikog Vukana. Ali, gotovo niko od njih ni ne sluti da se ispod tih brda nalazi objekat, svojevremeno planiran da postane fabrika oružja.

Ovde turisti dođu zbog manastira, prirode, dobre hrane, a za tunele uglavnom i ne znaju

Oni koji se zadese tu, ako imaju sreće da nađu pravog lokalnog vodiča, ostaju u čudu i ne mogu da veruju da tako nešto postoji, da hodaju iznad tunela.

Bojan Milošević iz obliženjeg Krepoljina dobro poznaje ove tajne objekte.

„Gradili su ih za fabriku oružja, ali  ona nikada to nije postala, jer je glavni inženjer pobegao sa planovima za Rusiju i onda se 1948. desio Informbiro kada se Tito odvojio od Rusije, “ priča on.

 

Nemojte ići u tunele bez dobrog lokalnog vodiča - Bojan Milošević

Krenuli smo sa Bojanom putićem duž leve obale Mlave, pored manastira Gornjak. Sa jedne strane reka poskakuje po kamenčićima, a sa druge strma stena kojoj ne vidimo vrh.

Počeli smo da se penjemo uz blagu uzbrdicu kroz koprive do struka. Nije nam smetalo, adrenalin je sve to ublažio.

Kada je naš vodič rekao „Stigli smo“, nismo videli ni fabriku, ni ulaz, ni tunele.

Nakon penjanaja i  provlačenja kroz koprive visoke do struka,  pojavljuje se ulaz

Tada se pred nama pojavio prolaz u kome je vladao mrkli mrak. Uključili smo lampe (one na telefonima nisu dovoljne) i zakoračili u lavirint tunela.

U tunelima je visoka vlažnost vazduha, a vodena para može se videti u snopu svetlosti

Vodili su do prostorija, ne tako velikih kako zamišljamo fabriku oružja, ali nismo ih mogli izbrojati. Vazduh je bio vlažan, a vodenu paru mogli smo videti u snopu svetlosti.

Jedan deo je obeležen, pretpostavlja se jer je u njemu porodica iz obližnjeg sela gajila šapinjone pre više od decenije. Još uvek se može naći po neki džak kao dokaz.

Pretpostavlja se da su meštani koji su ovde gajili pečurke ostavili putokaze kako bi se lakše snalazili

Bojan nam objašnjava da su tuneli sagrađeni tako da se čak i eksplozija može usmeriti. Detonacija i pritisak bi prošli kroz jedan deo tunela, i tako bi središte bilo bezbednije.

U tunelima su urađeni i ventilacioni odvodi

Postoje i dovodi vazduha, rupe izbušene do vrha kroz koje možete da osetite toplotu, iako je dole ledeno i u jeku leta. Urađeni su odvodi i mesta za toalete.

Kroz ventilacione odvode oseća se toplota iako su u tunelima veoma niske temperature

Ako ne budete oprezni, možete lako da zagazite u neku od bara koje se stvaraju od kondenzacije.

Tuneli su tokom godina stvorili i svoj pećinski nakit  - stalagmiti

Može se videti i pećinski nakit, bar onoliko koliko je moglo da se stvori za 70 godina od izgradnje i napuštanja, jer objekat nikada nije korišćen za prvobitnu namenu.

I stalaktiti su vrsta nakita u ovim tunelima

Posle tuneleske avanture od dvadesetak minuta, pred nama se ponovo ukazala prirodna svetlost obojena lišćem šume u izletištu Čvarinac. To nije bilo isto mesto gde smo ušli u tunele.

Na ovom stoji uklesan potpis da je sagrađeno 1948/49. godine, ali mora dobro da se zagleda, jer ga skriva lišće, a i godine su uglačale slova.

Vraćamo se nizvodno pored Mlave do automobila i vozimo se oko kilometar preko Devojačkog mosta (još jedna znamenitost ovog kraja) do druge mreže tunela.

Neverovatno je da su tuneli tu svih ovih godina, a mi nismo imali pojma iako smo dolazili i prolazili više puta. Ovo je stvarno nesvakidašnje. Posebno sam oduševljena prirodom oko tunela“, ispričala je svoje utiske Milica iz Požarevca.

Ovaj ulaz je znatno veći i pristupačniji.

Ulaz u drugi tunel nije ozidan, izgleda kao prava pećina

Drugi sistem tunela je manji, ali sa drastično većim pojedinačnim prostorijama.

Zašto je planirana gradnja dve odvojene fabrike, još uvek nije poznato. Da li je  jedna od njih predviđena za sklonište, meštani samo nagađaju. Da li će ikada neko odgenetnuti ove tajne skrivene u „utrobi“ Homolja, vreme će pokazati.

Sada je mnogo lakše za snalaženje. Neke prostorije su toliko velike da, ako se odvojimo nekoliko metara, vidimo samo svetlost. Pravi osećaj mraka potpun je kada se svetla isključe.

Na samom dnu tunela glasovi već počinju da odzvanjaju, postaju nerazumljivi. Arija bi bila dobra da smo bili bolji pevači, ali smo ipak uspeli da preplašimo sami sebe. Čak i zvuk sopstvenih koraka može da zvuči sablasno u pojedinim trenucima.

Još sablasnija je pomisao ima li ovde medveda ili drugih opasnih životinja. Neki od nas bi možda i odustali da su znali da se vrate nazad, ali ništa od toga.

 Do sada su tunele obišli samo oni avaturističkog duha

Jedan od turista došao je na ideju da bi ove lokacije bile odlične za snimanje niskobudžetnih horor filmova koji su vrlo popularni poslednjih godina. Smatra da bi to bila odlična investicija i za pojedince i za ovaj kraj.

Pored Titovih, postoje i tuneli koje su Nemci gradili za prugu, koja bi išla dolinom Mlave preko Žagubice i Crnog vrha do Bora. Ali, pošto se Drugi svetski rat završio, tuneli su ostali napušteni i nikada nisu privedeni svojoj nameni.

Sada Turistička organizacija Žagubice planira svoje tajne tunele da predstavi i širem krugu turista, ne samo entuzijastima. Međutim, to neće biti jednostavno jer su ipak izgrađeni za vojne potrebe.

Do tada, ovde dolaze svi koji imaju hrabrosti i avanturističkokg duha da se upuste u potragu za tajnama koje kriju tuneli, i još više hrabrosti da ih prođu. Ali nikako bez pratnje ljudi iz okolnih mesta koji ih dobro poznaju.

Ipak Homolje šta sakrije, teško ga je naći.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Mitovi i legende Homolja” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top