How Good Of A Friend Are You Really?
Vlaška tradicija je deo lepeze kulturnog nasleđa Srbije. Neophodna je veća motivisanost Vlaha da svoju decu prijavljuju za praćenje izbornog predmeta “Vlaški govor sa elementima nacinalne kulture” kako bi na maternjem jeziku stvarali novu umetnost, pisali svoju istoriju i sačuvali nacionalni identitet.
Vlasi su 2013.godine dobili mogućnost da svoju decu prijave za praćenje nastavnog predmeta „ Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Iako dugo očekivana mogućnost sada zvanično postoji, interesovanje mladih Vlaha da njihova deca uče jezik predaka, neočekivano je malo. U selima gde najviše žive Vlasi, a u Braničevskom upravnom okrugu ih ima čak 64, naročito zabrinjava mali odziv i nezainteresovanost, što ukazuje da ne postoji dovoljno jaka svest o nacionalnoj pripadnosti, kulturi, tradiciji i jeziku.
Nacionalni savet Vlaha je od 2010.godine svoje aktivnosti sa posebnom pažnjom usmerio na očuvanje vlaškog jezika, a nosilac tog posla je Odbor za obrazovanje. U skladu sa zakonskom regulativom stvorio je uslove za uvođenje nastave na maternjem jeziku u škole, kroz izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”.
U to vreme, na čelu Odbora za obrazovanje bio je Slobodan Golubović, čovek sa dugogodišnjim iskustvom u prosveti.
“Na sednici Nacionalnog saveta Vlaha, 24. januara 2012.godine, doneta je odluka o usvajanju vlaškog pisma u ćiriličnoj i latiničnoj verziji. Nakon toga je donet Plan i Program za “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovne škole. Prvi seminar za nastavnike, u cilju njihove edukacije za potrebe nastave vlaškog jezika i kulture, bio je 2013. godine u Negotinu. Tatjana Dražilović, magistar metodike i pedagogije, kao i Milena Golubović, master etnologije i antropologije, su održale seminar kao stručnjaci iz svojih oblasti. Preko Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja akreditovan je seminar “Pređi preko… upoznaj govor i kulturu Vlaha”, za stalno stručno usavršavanje nastavnika. Autor seminara, kao i autorka prvog udžbenika je Milena Golubović. Prvi put, program je odobren za školsku 2014/15. godinu”, kaže Golubović.
U 2014. godini je štampan i od Ministarstva prosvete odobren prvi udžbenik za učenje i upoznavanje sa jezikom i kulturom Vlaha. Pre nego što je predmet uveden kao izborni, u prvoj godini učenja radilo se po pilot projektu. Na kraju svake školske godine, u svim školama se sprovodi anketa među roditeljima kojom se utvrđuje zainteresovanost za učenje “Vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture” u sledećoj školskoj godini.
I pored svega, podaci govore da nema većeg interesovanja roditelja da njihova deca uče o vlaškom jeziku i kulturi.
Golubović je i autor vlaško-srpskog i srpsko-vlaškog rečnika, brošure “Govorim vlaški” i knjige pesama za decu “Panda uči kung-fu”.
Tatjana Dražilović je od samog početka uključena u proces obrazovanja Vlaha na maternjem jeziku kao deo tima za relizaciju obuka za nastavni kadar koji će predavati ovaj nastavni predmet i kao autor radne sveske. Sada je angažovana kao koordinator radne grupe za pripremu novih udžbenika i radnih svezaka za učenike osnovnih škola, zajedno sa Rozicom Dragojlović, Danielom Pejčić i dr Nemanjom Ispirovićem.
“Izabran je odličan tim koji je stručan i posvećen, kako nastavi u školi tako i očuvanju tradicije i kulture Vlaha, manjine kojoj svi pripadamo. Ovo radno telo nema ingerencije odlučivanja, niti se bavimo strategijama. Imamo konkretan zadatak koji je strogo fokusiran na ostvarenje specifičnih ciljeva”, objašnjava Dražilović.
O značaju uvođenje nastave na maternjem jeziku u obrazovni sistem Srbije i kakve su koristi od toga za Vlahe, kaže:
“Smatram da je veliki pomak i istorijski značajno uvođenje ovog nastavnog predmeta u škole, makar i kao izbornog predmeta, i to samo u onim školama gde se prijavi dovoljno učenika i gde ima dovoljno volje i uslova za realizaciju. To nije nastava na maternjem jeziku u punom smislu te reči, ali to ne umanjuje značaj uvođenja ovog predmeta. Ja sam bila đak osnovne škole u vlaškom selu gde je strogo bila zabranjena komunikacija među decom na vlaškom, čak i za vreme odmora, a kamoli u toku nastave. To je uticalo na nastanak trenda po kome je postalo pogrdno govoriti vlaškim jezikom, pa su i roditelji sve više učili svoju decu samo srpskom jeziku od najranijeg uzrasta kako bi izbegli stigmatizaciju. Danas imamo potpuno obrnutu situaciju- imate nastavni predmet u toj istoj školi, sa fondom od dva časa sedmično, gde je poželjno i potrebno govoriti na vlaškom i o Vlasima, nije zabranjeno i nije sramota, već ste ponosni što ste deo nacije u kojoj ste rođeni”, ističe ona i dodaje:
Radna grupa za pripremu novih udžbenika sa rukovodstvom NSV
“Vlasi imaju priliku da sačuvaju i unaprede svoje tekovine kulture, da očuvaju svoj identitet i specifičnosti, da zapišu književna dela i sačuvaju ih od zaborava za neka buduća pokolenja, da se ne stide svoje pripadnosti već da ponosno čine sve kako bi upoznali običaje, verovanja, tradiciju svojih predaka i da sve to ostave u nasleđe budućim pokolenjima. Vlasi konačno mogu da ostvare svoje pravo da budu ravnopravni sa ostalim etničkim grupama i mogućnost da ne dozvole nestajanje jedne bogate riznice istorijskog i kulturnog nasleđa koje je vekovima sticano, razvijano i čuvano.”
Tatjana smatra da najveći deo vlaške populacije još uvek ne koristi pismo i da za to ima više razloga koje bi trebalo valjano razmotriti i delovati u skladu sa dobijenim rezultatima. Njeno iskustvo govori da sa jedne strane, generacije i generacije Vlaha nisu imale priliku da koriste pismo za vlaški kao maternji jezik i sada postoji izvestan otpor zbog nepoznatog, strah da se ne pogreši, konfuzija jer po prvi put vidite zapis onog što ste samo usmenim putem slušali i prenosili. S druge strane su različita i protivrečna mišljenja, politizacija ovog pitanja i pogrešno plasirane informacije koje dovode do nedovoljne informisanosti pripadnika vlaške nacionalne manjine o činjenicama u vezi sa upotrebom pisma, što ostavlja ljude nedovoljno zainteresovanim za ovu temu i lični angažman na tom polju.
“Sve većim uključivanjem dece u nastavu imaćemo sve više Vlaha koji koriste pismo, ne samo učenika već i članova njihovih porodica i šireg okruženja. Najzad, ovo je proces koji je spor, dalekosežan i od izuzetnog značaja. Ukoliko svi relevantni faktori u procesu implementacije pisma budu delovali zajedno i u skladu sa postavljenim ciljem, pozitivni rezultati svakako neće izostati”, kaže ona.
Mnogi mladi ljudi ne vide perspektivu u korišćenju vlaškog pisma, pa nisu dovoljno motivisani da decu upisuju na tu nastavu. Tatjanin maternji jezik je vlaški i otud joj je poznanica da je vlaški govor izuzetno blizak, pre svega latinskom, ali i ostalim jezicima iz grupe romanskih jezika. Ona tvrdi da se njegovim poznavanjem ima bolja osnova za lakše i brže učenje nekih od navedenih jezika. Korišćenjem pisma postoji mogućnost zapisivanja svojih dela ili umotvorine, što pruža priliku da ih širi krug publike upozna.
Tatjana Dražilović (desno) u društvu Slobodana Golubovića i Milene Golubović
U dosadašnjoj realizaciji projekta obrazovanja Vlaha na maternjem jeziku ističe se problem nedovoljnog interesovanja roditelja da se opredele da njihovo dete uči na maternjem jeziku i povećanje njihove motivacije. Tatjana Dražilović ovu situaciju sagledava iz više uglova.
“Roditelji će prijaviti svoje dete za pohađanje nastave ovog nastavnog predmeta ukoliko imaju poverenja u nastavni kadar, ukoliko im je prezentacija nastavnog predmeta prikazana afirmativno, ukoliko se to poklapa sa njihovim političkim stavovima i uverenjima…Škola će organizovati nastavu ukoliko postoje materijalno-tehnički uslovi, kadrovi koji će to realizovati i, ponovo, ukoliko ima političke volje kod onih faktora koji o tome odlučuju (pre svega direktor škole, školska uprava itd.). Broj zainteresovanih roditelja se može povećati što kvalitetnijim informisanjem roditelja i dece, kvalitetnom realizacijom nastave kao preporuke za naredni razred i stalnim isticanjem „primera dobre prakse“, smatra ona.
Basne ispisane vlaškim pismom
Iz svog iskustva ističe da su deca zainteresovana za ovu vrstu nastave jer su časovi zabavni i osmišljeni da ne budu dodatno opterećenje pored velikog broja drugih školskih obaveza. Ona kaže da su preduslovi dobrih rezultata i većeg broja zainteresovanih učenika kvalitetni udžbenici, zanimljiv i dinamičan rad na ovim časovima i dobar nastavni kadar.
“Uvođenje izbornog predmeta je , pre svega , ostvarenje prava koje je Ustavom garantovano svima. To je potreba jedne marginalizovane nacionalne manjine da postane ravnopravna sa ostalima i pokaže svoj potencijal i bogato nasleđe, a da ne bude stigmatizovana u okruženju. To je prilika za uzdizanje vlaške nacionalne manjine iz vekovne inertnosti i skrajnutosti do pijedastala ponosnog isticanja nacionalnog identiteta”, zaključuje ona i dodaje:
Tatjana je doktorand političkih nauka i direktorka Udruženja “ Zvezda”
“Da li je to podstaknuto nekim drugim potrebama države, to je pitanje za kreatore politike i strategija. Da li je dobro za pripadnike vlaške nacionalne manjine - svakako da, jer je to početak mnogobrojnih drugih aktivnosti afirmacije Vlaha i očuvanja njihove kulture i tradicije, ali i stvaranja novih tekovina i dela, čijim će doprinosom naša kultura dobiti i na kvalitetu i na kvantitetu. Vekovi pre nas su odneli u nepovrat dragoceni deo tih tekovina, te je sada odlična prilika da se podstaknu novi stvaraoci i da njihova dela zapišemo i ostavimo u nasleđe generacijama koje dolaze,” poručuje TatjanaDražilović.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Obrazovanje Vlaha na maternjem pismu – proces koji „tapka“ u mestu" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.