Vlasi su 2013.godine dobili mogućnost da svoju decu prijave za praćenje nastavnog predmeta „ Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Iako dugo očekivana mogućnost sada zvanično postoji,  interesovanje mladih Vlaha da njihova deca uče jezik predaka, neočekivano je malo. U selima gde najviše žive Vlasi, a u Braničevskom upravnom okrugu ih ima čak 64, naročito zabrinjava mali odziv i nezainteresovanost, što ukazuje da ne postoji dovoljno jaka svest o nacionalnoj pripadnosti, kulturi, tradiciji i jeziku.

Nacionalni savet Vlaha je od 2010.godine svoje aktivnosti sa posebnom pažnjom usmerio na očuvanje vlaškog jezika, a nosilac tog posla je Odbor za obrazovanje. U skladu sa zakonskom regulativom stvorio je uslove za uvođenje nastave na maternjem jeziku u škole, kroz izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”.

U to vreme, na čelu Odbora za obrazovanje bio je Slobodan Golubović, čovek sa dugogodišnjim iskustvom u prosveti.     

“Na sednici Nacionalnog saveta Vlaha, 24. januara 2012.godine, doneta je odluka o usvajanju  vlaškog pisma u ćiriličnoj i latiničnoj verziji. Nakon toga je donet Plan i Program za “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovne škole. Prvi seminar za nastavnike, u cilju njihove edukacije za potrebe nastave vlaškog jezika i kulture, bio je 2013. godine u Negotinu.  Tatjana Dražilović, magistar metodike i pedagogije, kao i Milena Golubović, master etnologije i antropologije,  su  održale seminar kao stručnjaci iz svojih oblasti. Preko Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja akreditovan je seminar “Pređi preko… upoznaj govor i kulturu Vlaha”, za stalno stručno usavršavanje nastavnika. Autor seminara, kao i autorka prvog udžbenika je Milena Golubović. Prvi put, program je odobren za školsku 2014/15. godinu”, kaže Golubović.

U 2014. godini je štampan i od Ministarstva prosvete odobren prvi udžbenik za učenje i upoznavanje sa jezikom i kulturom Vlaha. Pre nego što je predmet uveden kao izborni, u prvoj godini učenja radilo se po pilot projektu. Na kraju svake školske godine, u svim školama se sprovodi anketa među roditeljima kojom se utvrđuje zainteresovanost za učenje “Vlaškog govora sa elementima nacionalne  kulture” u sledećoj školskoj godini.  

I pored svega, podaci govore da nema većeg interesovanja roditelja da njihova deca uče o vlaškom jeziku i kulturi.

Golubović je i autor vlaško-srpskog i srpsko-vlaškog rečnika, brošure “Govorim vlaški” i knjige pesama za decu “Panda uči kung-fu”.

Tatjana Dražilović je od samog početka uključena u proces obrazovanja Vlaha na maternjem jeziku kao deo tima za relizaciju obuka za nastavni kadar koji će predavati ovaj nastavni predmet i kao autor radne sveske. Sada je angažovana kao koordinator radne grupe za pripremu novih udžbenika i radnih svezaka za učenike osnovnih škola, zajedno sa Rozicom Dragojlović, Danielom Pejčić i dr Nemanjom Ispirovićem.

“Izabran je odličan tim koji je stručan i posvećen, kako nastavi u školi tako i očuvanju tradicije i kulture Vlaha, manjine kojoj svi pripadamo. Ovo radno telo nema ingerencije odlučivanja, niti se bavimo strategijama. Imamo konkretan zadatak koji je strogo fokusiran na ostvarenje specifičnih ciljeva”, objašnjava  Dražilović.  

O značaju uvođenje nastave na maternjem jeziku u obrazovni sistem Srbije i kakve su koristi od toga za Vlahe, kaže:

“Smatram da je veliki pomak i istorijski značajno uvođenje ovog nastavnog predmeta u škole, makar i kao izbornog predmeta, i to samo u onim školama gde se prijavi dovoljno učenika i gde ima dovoljno volje i uslova za realizaciju.  To nije nastava na maternjem jeziku u punom smislu te reči, ali to ne umanjuje značaj uvođenja ovog predmeta. Ja sam bila đak osnovne škole u vlaškom selu  gde je strogo  bila zabranjena komunikacija među decom  na vlaškom, čak i za vreme odmora, a kamoli u toku nastave. To je uticalo na nastanak  trenda po kome je postalo pogrdno govoriti vlaškim jezikom, pa su i roditelji sve više učili svoju decu samo srpskom jeziku od najranijeg uzrasta kako bi izbegli stigmatizaciju.  Danas imamo potpuno obrnutu situaciju- imate nastavni predmet u toj istoj školi, sa fondom od dva časa sedmično, gde je poželjno i potrebno govoriti na vlaškom i o Vlasima, nije zabranjeno i nije sramota, već ste ponosni što ste deo nacije u kojoj ste rođeni”, ističe ona i dodaje:

Radna grupa za pripremu novih udžbenika sa rukovodstvom NSV

“Vlasi imaju priliku da sačuvaju i unaprede svoje tekovine kulture, da očuvaju svoj identitet i specifičnosti, da zapišu  književna dela i sačuvaju ih od zaborava za neka buduća pokolenja, da se ne stide svoje pripadnosti već da ponosno čine sve kako bi upoznali običaje, verovanja, tradiciju svojih predaka i da sve to ostave u nasleđe budućim pokolenjima. Vlasi konačno mogu  da ostvare svoje  pravo da budu ravnopravni sa ostalim etničkim grupama i mogućnost da ne dozvole nestajanje jedne bogate riznice istorijskog  i kulturnog nasleđa koje je vekovima sticano, razvijano i čuvano.”

Tatjana smatra da najveći deo vlaške populacije još uvek ne koristi pismo i da za to ima više razloga koje bi trebalo valjano razmotriti i delovati u skladu sa dobijenim rezultatima. Njeno iskustvo govori da sa jedne strane, generacije i generacije Vlaha nisu imale priliku da koriste pismo za vlaški kao maternji jezik i sada postoji izvestan otpor zbog nepoznatog, strah da se ne pogreši, konfuzija jer po prvi put vidite zapis onog što ste samo usmenim putem slušali i prenosili. S druge strane su različita i protivrečna mišljenja, politizacija ovog pitanja i pogrešno plasirane informacije koje dovode do nedovoljne informisanosti pripadnika vlaške nacionalne manjine o činjenicama u vezi sa upotrebom pisma, što ostavlja ljude nedovoljno zainteresovanim za ovu temu i lični  angažman na tom polju.  

“Sve većim uključivanjem dece u nastavu imaćemo sve više Vlaha koji koriste pismo, ne samo učenika već i članova njihovih porodica i šireg okruženja. Najzad, ovo je proces koji je spor, dalekosežan i od izuzetnog značaja. Ukoliko svi relevantni faktori u procesu implementacije pisma budu delovali zajedno i u skladu sa postavljenim ciljem, pozitivni rezultati svakako neće izostati”, kaže ona.

Mnogi mladi ljudi ne vide perspektivu u korišćenju vlaškog pisma, pa nisu dovoljno motivisani da decu upisuju na tu nastavu. Tatjanin maternji jezik je vlaški i otud joj je poznanica da je vlaški govor izuzetno blizak, pre svega latinskom, ali i ostalim jezicima iz grupe romanskih jezika. Ona tvrdi da se njegovim poznavanjem ima bolja osnova za lakše i brže učenje nekih od navedenih jezika. Korišćenjem pisma postoji mogućnost zapisivanja svojih dela ili umotvorine, što pruža priliku da ih širi krug publike  upozna.

Tatjana Dražilović (desno) u društvu Slobodana Golubovića i Milene Golubović

U dosadašnjoj realizaciji  projekta obrazovanja Vlaha na maternjem jeziku ističe se problem nedovoljnog interesovanja  roditelja da se opredele da njihovo dete uči  na maternjem jeziku i povećanje njihove motivacije. Tatjana Dražilović ovu situaciju sagledava iz više uglova.

“Roditelji će prijaviti svoje dete za pohađanje nastave ovog nastavnog predmeta ukoliko imaju poverenja u nastavni kadar, ukoliko im je prezentacija nastavnog predmeta prikazana afirmativno, ukoliko se to poklapa sa njihovim političkim stavovima i uverenjima…Škola će organizovati nastavu ukoliko postoje materijalno-tehnički uslovi, kadrovi koji će to realizovati i, ponovo, ukoliko ima političke volje kod onih faktora koji o tome odlučuju (pre svega direktor škole, školska uprava itd.). Broj zainteresovanih roditelja se može povećati što kvalitetnijim informisanjem roditelja i dece, kvalitetnom realizacijom nastave kao preporuke za naredni razred i  stalnim isticanjem „primera dobre prakse“, smatra ona.

Basne ispisane vlaškim pismom

Iz svog iskustva ističe da su deca zainteresovana za ovu vrstu nastave jer su časovi zabavni i osmišljeni da ne budu dodatno opterećenje pored velikog broja drugih školskih obaveza. Ona kaže da su preduslovi dobrih rezultata i većeg broja zainteresovanih učenika kvalitetni udžbenici, zanimljiv i dinamičan rad na ovim časovima i dobar nastavni kadar.

“Uvođenje izbornog predmeta je , pre svega , ostvarenje prava koje je Ustavom garantovano svima. To je potreba jedne  marginalizovane nacionalne manjine da postane ravnopravna sa ostalima  i pokaže svoj potencijal i bogato nasleđe, a da ne bude stigmatizovana  u okruženju.  To je prilika za uzdizanje vlaške nacionalne manjine iz vekovne inertnosti i skrajnutosti do pijedastala ponosnog isticanja  nacionalnog identiteta”, zaključuje ona i dodaje:

Tatjana je doktorand političkih nauka i direktorka Udruženja “ Zvezda”

“Da li je to podstaknuto nekim drugim potrebama države, to je pitanje za kreatore politike i strategija. Da li je dobro za pripadnike vlaške nacionalne manjine - svakako da, jer je to početak mnogobrojnih drugih aktivnosti afirmacije Vlaha i očuvanja njihove kulture i tradicije, ali i stvaranja novih tekovina i dela, čijim će doprinosom naša kultura dobiti i na kvalitetu i na kvantitetu. Vekovi pre nas su odneli u nepovrat dragoceni deo tih tekovina, te je sada odlična prilika da se podstaknu novi stvaraoci i da njihova dela zapišemo i ostavimo u nasleđe generacijama koje dolaze,” poručuje TatjanaDražilović.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Obrazovanje Vlaha na maternjem pismu – proces koji „tapka“ u mestu" koji preko  Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.