Ilija (18) mašta da pronađe lek za neizlečive bolesti (FOTO)

Požarevac

Život

Ilija (18) mašta da pronađe lek za neizlečive bolesti (FOTO)

Foto: Privatna arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Sa koliko godina postajemo svesni da smo rođeni za velika dela? Ilija Anđelković, učenik četvrtog razreda Požarevačke gimnazije, znao je da želi da leči ljude već u osnovnoj školi i to je govorio svima koji su želeli da ga saslušaju. Sada ima 18 godina, redovan je posetilac „Petnice“ i možda baš on jednog dana otkrije lek za rak.

Sa koliko godina postajemo svesni da smo rođeni za velika dela? Ilija Anđelković, učenik četvrtog razreda Požarevačke gimnazije, znao je da želi da leči ljude već u osnovnoj školi i to je govorio svima koji su želeli da ga saslušaju. Sada ima 18 godina, redovan je posetilac „Petnice“ i možda baš on jednog dana otkrije lek za rak.

Sa školskim drugovima, jedinstvenim poput njega, Istraživačku stanicu „Petnica“ Ilija posećuje već tri godine. Nedavno je završio projekat kojim je dokazao da se voda može prečišćavati potpuno bezbedno uz pomoć fotokatalizatora bizmut oksid bromida (BiOBr).

„Uvek sam želeo da radim nešto sa malim česticama, to mi je zanimljivo i palo mi je na pamet da prečišćavam vodu. To je nova metoda u svetu, jer postoji dosta oksida koji potencijalno mogu da čiste vodu od bakterijskih kontaminanata. Zato sam odlučio da uporedim neki od elemenata koji je već komercijalan oksid i koji se koristi u prečišćavanju vode sa alternativom koju bih pronašao, sa ciljem da bude efikasnija, a manje štetna po ljude i životinje“, objašnjava Ilija svoju fasciniranost da ljudi mogu da prečišćavaju vodu uz pomoć svetlosti.

Ovo je bio prvi projekat koji je radio potpuno samostalno, bez profesora.


Ilija Anđelković dokazao je da je bizmut oksid bromid daleko efikasniji i zdraviji fotokatalizator od onih koji su sada u komercijalnoj upotrebi

Počeo je od pravljenja rastvora, pa je pokušavao da sintetiše okside i ništa mu nije polazilo za rukom. Čak ni titanijum dioksid koji je u komercijalnoj upotrebi, a posebno ne bizmut oksid bromid za koji je želeo da dokaže da je bolji fotokatalizator.

„Bio sam obeshrabren, ali sam probao ponovo i ponovo. Iz drugog puta mi je pošlo za rukom da sintetišem titanijum dioksid, međutim, opet nisam uspeo sa bizmut oksidom. To sam postigao tek iz četvrtog puta. To je bio haos, jer je njegova sinteza jako teška. Traži da se bude pored jedne aparature i po pet sati, što je užasno naporno, ali na kraju sam uspeo“, dokazao je svoju upornost Ilija iako su mu više puta predlagali da odustane i da proba sa nečim drugim.

S obzirom na to da fotokatalizatori svoje dejstvo ispoljavaju na suncu, da bi bio siguran da neće reagovati kada nema svetlosti, dobar deo projekta proveo je radeći tokom noći, kako svetlost ne bi ugrozila eksperiment.

„Pošto smo dokazali da ima baktericidno dejstvo, da ubija bakterije, pokazali smo i da na istim koncentracijama bizmut oksid bromida i titanijum dioksida, bizmut oksid bromid je daleko efikasniji, što je i bila moja hipoteza. Dokazali smo i da bakterije umiru samo kada su na tretmanu svetlosti. Samo kada sunčeva ili druga svetlost udara u bakteriije. Kada su u mraku, ništa se ne dešava, koliko god da ima oksida“, ponosan je Ilija na svoj uspeh za koji se nada da će možda jednog dana imati i komercijalnu primenu.

„Njegova sinteza nije toliko teška, ali je zahtevna jer treba da se sedi pored toga, ali komercijalno je moguća. Zato sam i izabrao to da radim. To i jeste cilj svega. Lepo je raditi naučna istraživanja, ali na kraju najbitnije je da vaš rad ima primenu“

 

Da bi Ilija Anđelković dokazao da njegovi fotokatalizatori reaguju samo na svetlost, deo istraživanja morao je da provede u mraku

S obzirom na to da je jako mlad, ne veruje da će neko da čita već sada o njegovim fotokatalizatorima, ali ne isključuje mogućnost da neko iz međunarodne naučne zajednice jednog dana baš za njegov katalizator odluči da je najbolje rešenje.

Drugi deo projekta podrazumevao je antitoksičnu analizu kroz koju je dokazao da je njegovo jedinjenje manje toksično od titanijum dioksida, što povećava razloge za primenu.

„To sam radio na embrionima zebrica ribica. Tretirao sam ih istim koncentracijama oba fotokatalizatora. Snimao sam ih četiri dana na mikroskopu i na kraju sam ustanovio da su sve ribice, a bilo ih je po 20 u oba tretmana, koje su tretirane titanijum dioksidom umrle, dok je u grupi tretiranoj bizmut oksid bromidom preživeo veliki broj“, zadovoljan je Ilija.

Osim na izložbi u Petnici, u decembru 2019. godine, rad Ilije Anđelkovića izložen je i u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, u okviru Petničke izložbe postera „Korak u nauku“.

„Ponosan sam. Ja sam se stvarno šokirao kad sam saznao za to. Moje ime i prezime stoji u Knez Mihajlovoj. Bilo mi je jako drago i čim sam prvi put otišao u Beograd, morao sam da odem da vidim i da se lično uverim“, skroman je mladi naučnik.

 

Rad Ilije Anđelkovića izložen je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti

Ovaj projekat, za Iliju je i dokaz da su njegove rane želje da leči ljude potpuno realne i ostvarive. Međutim, kroz rad u Petnici, shvatio je da želi da doprinese kao naučnik, a ne kao lekar. Nakon gimnazije, planira da upiše biohemiju na Hemijskom fakultetu. Ako sve bude po planu, nakon toga upisaće master studije na molekularnoj biologiji u Srbiji.

„Na masteru bih naučio o molekularnim kodovima i genetskim principima, a posle bih upisao doktorat, verovatno negde u inostranstvu. Ja bih najviše voleo da živim i radim u Norveškoj, to je moja zemlja, ili u Irskoj, zbog njihovog pristupa nauci. Kod Iraca zbog mentaliteta, oni su Englezi koji se ponašaju kao Srbi, ali imaju engleski standard, ulažu u nauku i dosta su otvorenog uma za stvari koje se meni sviđaju“, spreman je da menja svet osamnaestogodišnji Ilija Anđelković.

Novi Ilijin projekat možda pomogne u lečenju kancera

Ove godine, Ilija u Petnici radi na novom projektu. U pitanju su metaboliti u bakterijama koje potencijalno mogu da ubiju ćelije kancera.

„Bakterije proizvode nešto što može potencijalno da ubije kancerske ćelije i ja hoću da proverim da li to stvarno deluje. Ti metaboliti se zovu siberofore. To razvijamo do avgusta i to bi bio prvi rad koji dokazuje ovako nešto, jer do sada ne postoji nijedna studija u kojoj su tim metabolitima tretirane kancerske ćelije. To znači i da bi nakon toga svaki rad koji bi imao veze sa tim, morao da uključi čitanje mog rada da bi mogao da se realizuje“, objašnjava Ilija, koji do sada nije uspeo da pronađe sličan rad ili projekat kroz koji je neko pokušao da istraži ovaj sistem lečenja raka.

Do toga je došao zbog svoje velike zainteresovanosti za viruse i bakterije.

„Video sam da je siberofora jedan od glavnih faktora virulence. One su jako odgovorne zato što nama bude loše posle infekcije. Do sada je potvrđeno da siberofora ulazi u ćeliju, uzme gvožđe iz ćelije koja je ljudska, izađe napolje i ona umre. Pošto je to rad objavljen 2019. u aprilu, ja sam zaključio da ako mogu da uđu u ćeliju nekog crva, ako su ušle u tu ćeliju, možda mogu da uđu i u kancersku ćeliju, a ako uđu u kancersku ćeliju, onda mogu da je ubiju i zato hoću da probam, da vidim ima li smisla“, predan je Ilija ovoj ideji čija realizacija za sada ide po planu.

 

Ilija Anđelković u Petnici

Još uvek mu nije jasno kako se toga do sada niko nije setio, ali kako to obično u životu biva, obično su najbanalnije stvari najbolji odgovori.

Njegova najveća želja je da se tokom karijere bavi kancerskim oboljenjima.

„To mi je najzanimljivije. Oduvek me je privlačila ta enigmatična priroda kancera. I uvek sam bio u fazonu da ću da lečim rak. To govorim ceo život“, samouveren je Ilija, iako mu do skoro niko nije verovao.

 „Sad su zapravo počeli da mi veruju. U početku su bili u potpunoj neverici, jer zamislite da vam dođe neko u osmom razredu i kaže da će lečiti rak. Ja sam govorio da želim da nađem lek za rak svima koji su želeli da slušaju.“

Za viruse i bakterije se zainteresovao kada je video šta se sve u svetu radi sa virusima, kakve metode postoje, i to ga je oduševilo. Sada želi da zna šta sve može da se desi u jednoj ćeliji i na koji način. Možda jednog dana baš on bude i deo pronalaska leka protiv Covid-19, zbog koga smo trenutno svi izolovani.

„Bilo bi lepo. Na meni je da se trudim“, odgovara kroz smeh Ilija, ali u proceni trenutne situacije je ozbiljan.

 „Čitao sam dosta, ali i dalje mi deluje enigmatično, zlo, nekako je prikriven i mislim da ne znamo dovoljno jer se razvija jako brzo, brzo mutira. Zato bi trebalo da se čuvamo.“

Siguran je da će ljudska vrsta preživeti ovaj virus, ali ga mnogo više plaše ostali problemi poput globalnog zagrevanja, odnosno, posledica globalnog zagrevanja koje će nas stići, jer još uvek ništa ne preduzimamo, posebno ne kao pojedinci. Pita se šta ćemo da radimo kada počnu da se potapaju gradovi i slično.

„Mislim da bi ljudi trebalo da se edukuju i da se dobro informišu, jer sada ima jako mnogo dezinformacija. Informisanost je zato najvažnija stvar“, smatra mladi Anđelković.

Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top