Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
U ovoj godini u porodičnom nasilju ubijene su 24 žene, izjavila je Zorana Mihajlović, predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka rudarstva i energetike. Najmanje 30 dece je ostalo bez majke - među njima vise od 10 maloletnih.
U poslednje dve decenije više od 300 žena je ubijeno i više od 400 dece ostalo je bez majki, pokazali su podaci koje su aktivisti Mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra prikupili iz medijskih izveštaja.
Kad ostanu bez majke, deca ostaju bez najveće podrške
Nasilje u partnerskom odnosu i u porodici uvek je nasilje i prema deci. Mnoga deca u dugom vremenskom periodu odrastaju u okolnostima u kojima su njihove majke, pa samim tim i oni, izloženi nasilju. Deca najčešće prisustvuju samom činu nasilja u porodici. Ovakve nemile situacije ih na različite načine ugrožavaju.
“Deca koja su bila svedoci nasilja takođe su žrtve. Nasilje nad decom, u kome su oni svedoci, sveprisutniji je problem velikih razmera, te su posledice po decu nemerljive, a ponekada i po život kobne”, kaže za portal E-Braničevo Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu.
Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad Požarevac
Kao što su na različite načine ugrožena, deca, po rečima stručnjaka, različito i reaguju na nasilje kojem su izlozena ili svedoče . Pojedina deca pokazuju visoku otpornost, što se može objasniti individualnim karakteristikama deteta, postojanjem pozitivnih relacija sa nenasilnim roditeljem, dobrim odnosima sa drugim odraslim osobama u porodici ili izvan nje. Resursi u zajednici su takodje značajni jer mogu da podrže otpornost dece, odnosno da im pruže podršku koju ne dobijaju u porodici.
Ipak, u mnogim slučajevima nije tako. Kakve će posledice nasilje nad majkama ostaviti na decu zavisi pre svega od dužine izloženosti nasilju kao i od uzrasta.
Iskustva socijalnih radnika govore da se posledice mogu manifestovati kroz ispoljavanje emocija kao što je strah od odvajanja od roditelja, napetost i nervoza, neraspoloženje, uznemirenost ... Kod dece je prisutna nesigurnost i nisko samopouzdanje, a neretko i osećanje ljutnje i besa.
Novinarka Ana Grujić u razgovoru sa dr Petrovićem
Tako misli i dr Slobodan Petrović, psihijatar u Opštoj bolnici Požarevac.
„Deca iz porodica u kojima postoji izraženo nasilje često znaju da budu nesigurna zbog toga što se nalaze u disfunkcionalnoj zajednici , zato što su izgubili osećaj sigurnosti, ljubavi i bliskosti koje treba da postoje u porodici. To u znatnom broju slučajeva takve osobe predodredi i dovede u nekom periodu u situaciju da možda i same budu izložene nasilju ili posegnu za nekim neadekvatnim načinima rešavanja kriznih situacija – alkoholizam, narkomanija, kocka, zavisnost od interneta i drugo“, kaže dr Petrović.
Kada je u pitanju ponašanje u školi, obično se javlja slabiji uspeh, slaba koncentracija, rasejanost i nepažnja, zaboravljanje školskih obaveza. Često se dešava da odbijaju da idu u školu ili vrtić , ali i bežanje sa časova. U odnosu na druženje sa vršnjacima i u slobodnim aktivnostima, mogu se primetiti promene kao što su sklonost prema povlačenju i redukovanju socijalnih relacija sa drugarima. Ipak, prema iskustvu centara za socijalni rad, najviše je izražena agresivnost u ponašanju, kako u školi tako i u vrtiću .
Problemi u školi česta posledica nasilja u porodici
Na pitanje da li posledice po decu mogu biti trajne, svi naši sagovornici se slažu da mogu, ukoliko se nasilje ne zaustavi.
„Centar za socijalni rad ima posebnu odgovornost i obavezu da ovakvoj deci, takozvanim nemim svedocima nasilja, obezbedi i posrednu i neposrednu zaštitu. To se organizuje upravo kroz širok spektar aktivnosti iz oblasti porodičnopravne zaštite”, objašnjava Tatjana Rajić.
Ona naglašava da je uloga Centra, kao i svih organa i institucija koje se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici, definisana Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici, Porodičnim zakonom, Zakonom o socijalnoj i dječjoj zaštiti I drugim domaćim zakonima, ali i međunarodnim aktima koje je naša zemlja potpisala. Takođe su zaduženja Centra za socijalni rad,kaže ona, precizirana Protokolom o postupanju, prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici i pravilnikom o postupanju Internog tima .
“Mere koje Centar za socijalni rad preduzima u situacijama zlostavljanja i zanemarivanja dece odnosno nasilja u porodici su: lišenje roditeljskog prava, starateljstvo, smeštaj u sigurnim kućama, prihvatilištima, hraniteljskim porodicama, ustanovama, promena mesta viđenja sa srodnicima, kontakti sa Institutom za mentalno zdravlje i drugim zdrastvenim institucijama”, kaže Rajić.
I preventiva je njihov vrlo važan zadatak. Tatjana Rajić objašnjava da rad sa porodicom uključuje savetodavne razgovore kroz koje se stranke informišu o svojim pravima, pruža im se psihosocijalna podrška, terenski obilazak, saradnja sa obrazovnim i zdravstvenim ustanovama kao i materijalna pomoć u skladu sa zakonom.
Centar za socijalni rad u Požarevcu
Kada do nasilja dođe, a majka je prinuđena da beži od nasilnika i potraži pomoć, deca u najvećem broju slučajeva idu sa njom, bilo u hraniteljsku porodicu ili Sigurnu kuću. Međutim, ima i situacija kada majke zbog dece ostaju sa nasilnim partnerom, ili mu se pod uticajem dece vraćaju.
„Smatramo da je neophodno da svaki gradjanin, odnosno svako od nas utiče na svoju porodicu, prijatelje, okolinu, kako bi nasilje nestalo, kako bi se sprečilo, a ako postoji, mora se prijaviti i prekinuti. To je ulaganje za zdravije društva i budućnost svakoga od nas”, zaključuje direktorka Centra za socijalni rad Požarevac.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
