Kako i zašto Vlasi postaju Rumuni, kome je u interesu rumunizacija ove manjine?

Braničevo

Društvo

Kako i zašto Vlasi postaju Rumuni, kome je u interesu rumunizacija ove manjine?

Foto: Ivan Jovanović, FB, “Gergina“

How Good Of A Friend Are You Really?

Koliko je rumunska država “umešala prste” u prevođenje Vlaha iz Srbije u Rumune, dajući omladini stipendije za školovanje, državljanstva i pasoše koji vode u EU, ozbiljno je pitanje kojim moraju da se pozabave NSV i država, u suprotnom Vlasi će nestati, a sa njima….

Vlasi uglavnom tvrde da nisu Rumuni, da su naselili Balkan mnogo pre njih i da su oni zapravo starosedeoci na ovim prostorima. Međutim, postoji određena “rumunska struja” koja tvrdi suprotno, a njihov glavni argument  je sličnost maternjeg jezika, mada neretko se pozivaju i na “istoriju”. Baš zahvaljujući njima rumunizacija Vlaha, odnosno, sve češće izjašnjavanje pripadnika vlaške nacionalne manjine da su Rumuni, i te kako uzima maha.  

Ovo neminovno dovodi do velikih podela među Vlasima. Na brojnim skupovima i manifestacijama koje promovišu vlaški jezik, običaje, tradiciju i kulturu, govorilo se o ovoj temi, a rasprave, i to žestoke, na temu pripadnosti i vlaškog jezika, sve više se vode i na društvenim mrežama. Postoje, međutim, još opasniji koraci – pojedinci idu dotle da javno pozivaju Vlahe da im deca uče rumunski jezik, nazivajući ga maternjim, i pozivajući se čak na rumunski konzulat i konzula lično.

Nedavna objava na fejsbuk stranici

Komentari na objavu

Komentari na objavu

Koji je tu zaista uticaj države Rumunije, sa kojim namerama, niko ne precizira tačno, ali je sasvim izvesno da pojedinci iz redova Vlaha obilato koriste neke privilegije za lične interese, kako bi projekat rumunizacije vlaške manjine uspeo. Za ove tvrdnje, doduše, ne postoje, konkretni dokazi, ali ni ovakva atakovanja na društvenim mrežama nisu ništa manje od dokaza.

Da li su Vlasi Rumuni?

Odgovor na pitanje da li su Vlasi zapravo Rumuni najpreciznije mogu dati istoričari koji su se ovim pitanjem bavili dugi niz godina i na osnovu istorijskih izvora i istraživanja došli do određenih zaključaka.

U knjizi “Nacionalni identitet i tradicija Vlaha severoistočne Srbije“, autor prof. dr Miodrag Perić,  piše o nastanaku, razvoju i sadašnjem trenutku vlaškog etnosa u severoistočnoj Srbiji, naučno dokazujući da Vlasi nemaju nikakve veze sa rumunskim narodom.

“Vlasi u Srbiji su autohtona etnička zajednica. Nastali su od simbioze Tračana i Kelta romanizacijom od strane Rimljana, u periodu od prvog do četvrtog veka nove ere. Oni su pre Srba i Rumuna naselili Balkan. Srbi dolaze na ove prostore krajem šestog i početkom sedmog veka, gde zatiču Vlahe. Srbi su naselili rečne doline, kotline i župe, a Vlasi su se povlačili u brdsko-planinske krajeve i bavili su se stočarstvom. Reč “Vlah” je nemačkog porekla i u prevodu znači stočar“, objašnjava profesor Perić.

Miodrag Perić potpisuje knjigu nakon promocije

Ipak, ono što uliva makar kap nade jeste izjašnjavanje Vlaha, doduše tajno i neobavezujuće na Fejsbuku, da u velikom procentu nisu Rumuni.

Anketa na fejsbuk stranici Vlasi Srbije

Nekada su Rumuni u Srbiji bili jeftina radna snaga

Činjenica je da ima sličnosti između rumunskog i vlaškog jezika, jer su oba romanskog porekla, kao i da pripadnici ove dve nacije mogu da se sporazumeju. Takođe, Rumunija i Srbija su granične zemlje i sasvim je prirodno da su narodi koji žive u njima vekovima uticali jedni na druge.

Nekada su Rumuni masovno dolazili u Srbiju zbog posla i predstavljali su jeftinu radnu snagu. To je bilo 80-ih godina, uglavnom su dolazili u vlaška sela, baš zbog lakšeg sporazumevanja sa lokalnim stanovništvom. Gotovo svako domaćinstvo koje je obrađivalo veliko imanje imalo je po jednog, a nekad čak i više Rumuna koji su kod njih bili na smeštaju, hrani i privremenom radu. Paradoksalno ili ne,  dok su Vlasi odlazili “trbuhom za hlebom” u Austriju, Nemačku, Italiju i druge evropske zemlje, njihova imanja obrađivali su Rumuni.

Kolo sreće se okreće

Kasnije je došlo do velikih promena i Rumuni su postepeno počeli da odlaze iz Srbije. Raspad Jugoslavije i bombardovanje Srbije doveli su do opadanja životnog standarda, dok je Rumunija krenula uzlaznom putanjom i 2007.godine ušla je u Evropsku uniju. To je Rumunima otvorilo vrata ka evropskim zemljama.

Gotovo da nema više Rumuna fizikalaca u Srbiji, ili ih je malo. Neki od njih su ostali i zasnovali ovde svoju porodicu, a mnogi su se i otisnuli u zemlje širom Evrope čim im se ukazala prilika. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Rumunija je u statistici o migraciji porodica jedna od vodećih zemalja unutar EU.

Danas je situacija obrnuta, Vlasi se izjašnjavaju kao Rumuni da bi mogli da dobiju njihov pasoš i lakše putuju Evropom, a jedan od motiva koji mlade Vlahe navodi da se izjasne kao pripadnici rumunske zajednice je stipendija za školovanje u toj zemlji.

Zašto Vlasi pristaju na rumunizaciju?

Radiša Dragojević, koji je bio na čelu Nacionalnog saveta Vlaha od 2010. do 2018.godine, a sada je predsednik Izvršnog odbora NSV, uvek je u svojim obraćanjima zastupao tezu da Vlasi nisu Rumuni.

“Intenzivno sam radio na suprotstavljanju procesu rumunizacije Vlaha, jer ta  pojava ne nailazi na podršku u našim redovima. Ipak, pojedince ekonomski momenat navodi da se izjasne kao Rumuni kako bi ušli u proceduru dobijanja rumunskog pasoša”, kaže Dragojević.

Radiša Dragojević

Na pitanje da li se upravo zbog priče o rumunizaciji određen broj Vlaha izjašnjava kao Srbi, jer ne žele da ih neko poistovećuje ili proglasi Rumunima, Radiša Dragojević kaže da je upravo to jedan od razloga zašto postoji veliki raskorak između pripadnika vlaške populacije koji su tako izjašnjeni i prave brojke.

“Bez obzira na činjenicu da svako ima pravo da se izjasni kako želi, mi Vlasi se lako možemo prebrojati. Imamo 158 sela u Srbiji koja su naseljena vlaškim življem, kao i 20 gradova sa mešovitim stanovništvom. Međutim, veliki broj Vlaha bežeći od mogućnosti da ih neko svrstava ili poistovećuje sa Rumunima, da bi izbegli taj problem ne izjašnjavaju se kao Vlasi već kao većinsko stanovništvo – Srbi. Pravi primer za to je Kladovo gde ima ukupno 23 sela, 22 su naseljena vlaškim življem, a procenat ljudi koji su se izjasnili kao Vlasi je ispod 15 odsto, nije veći procenat ni onih koji su se izjasnili kao Rumuni, dok se u najvećem broju izjašnjavaju kao Srbi”, kaže naš sagovornik.

Poznato mu je delovanje jednog broja pripadnika vlaške zajednice, a pod uticajem Rumunije, da se što veći broj Vlaha izjasni kao pripadnici rumunske zajednice. Opšte je poznato, kaže on, da su to dve različite manjine, autohtone i autonomne, i da obe egzistiraju u Srbiji. Rumunska zajednica je pretežno u Banatu, a vlaška u Istočnoj Srbiji.

U Istočnoj Srbiji Rumuna ima oko 2.200, kaže Dragojević, međutim, delovanjem tih ljudi kojima je rumunizacija cilj, posebno prilikom izbora za nacionalne savete, dalo je  određene rezultate i jedan broj Vlaha se izjasnio da su Rumuni.

“Motivi su različiti, a  jedan je dominantan -  ekonomski, jer Rumunija stipendira školovanje naše dece, ali zauzvrat članovi porodice moraju da se upišu u poseban birački spisak za rumunsku zajednicu. Drugi motiv je  dobijanje  rumunskog pasoša koji će im omogućiti odlazak u zemlje EU zbog radnog angažovanja. Iako je procedura duga, određeni broj ljudi iz Braničevskog okruga je dobio rumunske pasoše i već je radno angažovan u zemljama zapadne Evrope. To je jedan od razloga emigracije Vlaha i opadanja broja naših pripadnika u Istočnoj Srbiji”, objasnio je Dragojević.

Ko se bavi rumunizacijom Vlaha?

Da bi proces rumunizacije tekao glatko postoje pojedinci, pa čak i kancelarije zadužene za to. U opštini Petrovac na Mlavi postoji čovek koji se samo time bavi, kao i u optini Kučevo, tvrdi Dragojević.

“Oni to rade vrlo oprezno, ne obećavaju  građanima da će sigurno dobiti rumunski pasoš, već  samo obezbeđuju pristup tome i kompletnu papirologiju neophodnu da se uđe u proceduru, sve ostalo je na državi Rumuniji. Naravno, te usluge nisu besplatne. Svi koji žele da dobiju rumunski pasoš moraju da se izjasne kao Rumuni, a od njih se često zahteva i da se upišu u poseban birački spisak i glasaju kada dođe vreme. Takođe, potrebno je da se upišu i članovi njihovih porodica ali i da animiraju još jedan širi krug ljudi”, napominje naš sagovornik.

Takođe, u  Kladovu i Kučevu postoji kancelarija koja se time bavi. Zanimljivo je da tu mogućnost koriste čak i Srbi, ali u manjoj meri zbog jezičke barijere.

Upravo to je razlog što Vlasi, pogotovo mađi, sve više napuštaju svoja ognjišta, i što je najgore, sa sobom vode decu i povlače dobar deo familije. Ovo je velika pretnja po opstanak vlaške nacionalne manjine u Srbiji, jer ukoliko se proces rumunizacije nastavi u ovoj meri, a Nacionalni savet Vlaha i država Srbija ne preduzmu neke konkretnije mere, veliko je pitanje šta će biti sa ovim narodom, a onda i sa kompletnom tradicijom, bogatom kulturom i nematerijalnim blagom koje su generacije i generacije unazad čuvale kao “oči u glavi”.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ AKO ODEŠ, NEĆE NAS BITI – kako sprečiti emigracije mladih Vlaha? “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2019 .godini.
-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top