Globalna kampanja „Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, čiji je cilj podizanje svesti o posledicama nasilja nad ženama i devojčicama i poziv na zajedničke akcije sprečavanja i suzbijanja svih oblika nasilja nad ženama, ove godine očito je pala u senku koronavirusa.

Srbija se uključila u ovu akciju preko vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost pod sloganom „ Nisi sama, prijavi nasilje“! Jedan broj lokalnih samouprava obeležio je ovu akciju, ali među njima se nisu našle opštine iz Braničevskog okruga. Požarevac je ranijih godina ovu kampanju obeležavao tako što je spomenik Milošu Obrenoviću u gradskom parku 16 dana simbolično bio osvetljen ljubičastom bojom, ali ove nije. Akcije je sprovodio Savet za rodnu ravnopravnost koji trenutno ne funkcioniše jer grad planira da promeni njegov sastav na prvoj narednoj sednici lokalnog parlamenta, što nam potvrđuje i Dejan Krstić, član Gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu, informisanje, socijalnu politiku i društvene delatnosti.

Ovako je bilo 2018. u Požarevcu

On navodi da je grad preko Saveta za rodnu ravnopravnost u prethodnom periodu sprovodio  akcije u ovoj oblasti, kroz razne tribine i edukacije, a postojala je i besplatna pravna pomoć za žrtve.

Savet za ravnopravnost polova je skupštinsko radno telo osnovano da radi na poboljšanju položaja žena. Kada je krajem prošle godine predstavljen njegov rad, tadašnja članica Ivana Gavrilović, kao jednu od glavnih aktivnosti istakla je upravo „16 dana aktivizma protiv nasilja nad  ženama“, globalnu, svetsku kampanju koju od 1991.godine obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta.

Počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.Inače povezuje još tri značajna datuma: 1. decembar - Svetski dan borbe protiv side, 3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i 6. decembar - godišnjicu Montrealskog masakra.

Ova kampanja u doba korone postala je još važnija, budući da je prema statistici, nasilje nad ženama tokom pandemije postalo naročito akutno. Čak je i država to potencirala pozivajući žene da ne čekaju kraj pandemije da bi prijavile nasilje, jer je u Srbiji od početka 2020. ubijeno 20 žena u porodičnom nasilju.

>>KORONA JE DOVELA I DO EPIDEMIJE NASILJA NAD ŽENAMA<<

U BRANIČEVU NE JENJAVA NASILJE NAD ŽENAMA

Dve najveće lokalne sredine u Braničevskom okrugu, Požarevac i Petrovac na Mlavi, budžetom ne izdvajaju nikakva sredstva za pomoć ženama žrtvama nasilja.

Dejan Krstić

Iz Petrovca stiže sličan odgovor.  S tim što u ovoj opštini ne postoje ni nevladine organizacije koje se bavem problemom nasilja u porodici.

Hristina Đorđević

Ne postoji ova praksa ni u ostalim lokalnim samoupravama Braničeva, ali se i one povremeno snalaze za neke projekte. Najsvežiji primer dolazi iz Golupca, koji je pre nedelju dana od Vlade Švajcarske dobio  podršku za jačanje rodne ravnopravnosti  u iznosu od oko 90.000 evra za realizaciju aktivnosti koje doprinose borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, unapređenju položaja žena u lokalnoj zajednici, naročito žena na selu i pripadnica ranjivih grupa, kao i ekonomskom osnaživanju, zdravlju žena.

Rezultat konkursa

SOS telefon, kao važna psihološka ali i svaka druga podrška za žene žrtve nasilja, ne postoji ni u Požarevcu ni u Petrovcu, a ni u ostalih sedam opština Braničevskog okruga.

Svojevremeno je ovu inicijativu, još 2012.godine, pokretala Jelena Kokotović iz Požarevca sa organizacijom „Regionalna građanska unija“ koju ona vodi. Ali, uzalud. Njeni napori nisu urodili plodom i sve je ostalo slovo na papiru.Pokretala je tada i nacrt projekta za Sigurnu kuću, ali ni to nije realizovano.

Bilbord u centru Požarevca o projektu protiv nasilja

Jelena Kokotović

Nasilje i dalje uzima maha, a Braničevski okrug lociran je kao kraj sa najvećim brojem prijava od strane žena. Tu prednjači Požarevac kao najbrojniji grad i centar okruga. Zato se tu sada počinje sa realizacijom pilot projekta „Savetovalište za brak i porodicu“ sa ciljem da se ono potom uvede i kao redovna socijalna usluga.

Jedan od preduslova da se žena odupre nasilju je njeno ekonomsko osnaživanje. Uloga lokalnih samouprava mogla bi da bude podsticanje poslodavaca da im daju prioritet pri zapošljavanju. Krstić navodi da je grad Požarevac imao više projekata za samozapošljavanje, obuke u saradnji sa NSZ gde su ugrožene grupe, pa i žrtve nasilja, mogle da konkurišu i dobiju sredstva za pokretanje samostalnog posla. Organizovane su, tvrdi, i dokvalifikacije i prekvalifikacije,a pomaže se i privatnicima kroz subvencije.

Opština Petrovac na Mlavi

U Petrovcu, međutim, prema rečima Hristine Đorđević, od strane opštine nije bilo takvih aktivnosti, kao ni preventivnih za sprečavanje nasilja, ali ni za ohrabrivanje žena da nasilje prijave nadležnima.  

Žene u ruralnim sredinama su najugroženije, prvenstveno što se u malim mestima nasilje tretira kao „ porodična stvar“ o kojoj ne treba javno govoriti i koja uglavnom ostaje među zidovima, pa je i femicid najučestaliji baš u selima.Nasilje se iz tih sredina retko prijavljuje,a jedna od razloga je i ekonomska zavisnost žena od muževa i članova porodice. Lokalne samouprave retko uočavaju taj specifični problem.

Na pitanje da li su na neki način okrenuti prema tim ženama u borbi protiv nasilja ili su prepuštene same sebi, Đorđević kaže da je to „ javno ovlašćenje Centra za socijalni rad na kome se radi po prijavama“, dok Krstić navodi da Požarevac ravnomerno ulaže u grad i sela, te da žene u tim sredinama mogu kroz razne projekte da se osnaže.

Jedna od tribina u sklopu projekta održana u selu Lučica kod Požarevca

Savet za rodnu ravnopravnost Požarevca je, prema rečima Ivane Gavrilović, sproveo kampanju „ Žene žive i na selu“ sa ciljem da se osnaže žene u ruralnim sredinama.Održano je više tribina po selima. Dobijena su im i sredstva iz programa „UN Women“ za realizaciju projekta „Unapređenje upošljivosti žena koje žive u ruralnim područjima na teritorija grada Požarevca“.

Detaljniji efekti ovih projekata nisu predstavljeni, niti poznati. Nakon lokalnih izbora, očito, planira se promena sastava ovog gradskog tela, a dok do toga ne dođe, dobar deo aktivnosti je na čekanju, iako je problem nasilja nad ženama nikad akutniji, usled pandemije koronavirusa.

Zaustavimo nasilje

To potvrđuju podaci da se na nivou Srbije policiji svakodnevno prijavljuje u proseku 80 slučajeva porodičnog nasilja. Imajući u vidu da veliki broj incidenata ostaje neprijavljen, nameće se niz pitanja: Koliko još ima neprijavljenih slučajeva, da li je to stanje stvari s kojim bi trebalo da se pomirimo i  šta možemo da učinimo. Za početak, ono što svi možemo da učinimo jeste da prijavimo nasilje.

25 novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 

Na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba održanom u Bogoti 1981. žene su govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “  Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.