Kivi je izvor vlakana, kalijuma i vitamina A i E. U proizvodne zasade uvedene su po dve sorte ženskog i muškog cveta, dok u svetu postoje i pokusni nasadi gde se uzgajaju i neke nove sorte. Plod kivija se bere onoga trenutka kada dostigne svoju fiziološku zrelost, što nije lako odrediti usled njegove spoljašnjosti.

Berbe kivija najčešće se odvijaju krajem oktobra i početkom novembra, nakon čega se plodovi skladište. Kivi štiti ljudski DNK od oksidativnog stresa, a što bi mogao biti rezultat vitamina C, ali i brojnih drugih antioksidanata poput vitamina A, C i E. Zahvaljujući vitaminu C kivi štiti i disajni sistem.

Kivi reguliše krvni pritisak zahvaljujući elektrolitima kalijuma i smanjuje i nivo triglicerida u krvi i sprečava nakupljanje plaka u zidovima arterija čime se čuva zdravlje srca i krvnih sudova. Kivi je bogat vlaknima koja štite probavni sistem i pomažu u eliminaciji toksina iz tela, a blagotvorno deluju i na smanjenje nivoa lošeg holesterola.

Kivi pomaže u sprečavanju bolesti oka uzrokovanih starenjem zahvaljujući činjenici kako sadrži lutein i zeaksantin, materije koje su prirodno prisutne u ljudskom oku. Flavonoidi i karotenoidi koji koji se nalaze u kiviju pomoću antioksidativnog delovanja štite telo od slobodnih radikala koji, između ostalih bolesti, mogu uzrokovati i obolevanje od raka.

Radi sadržaja folne kiseline savetuje se da ga konzumiraju trudnice, navodi se na sajtu Herbateke.

Više informacija o zdravlju pročitajte OVDE.