Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Ovu godinu obeležila je epidemija koronavirusa i kako se bliži njen kraj, sve je izvesnije da će ona proteći u znaku bolesti, strahova, otuđivanja, ali i pojačanog nasilja u krugu porodica.
Nasilje u porodici je društveni fenomen koji, verovatno, postoji oduvek, ali naročito poslednjih godina dobija na značaju, pre svega, u okviru zaštite ljudskih prava, naročito zaštite žena, a i dece, koja su često žrtve i skoro uvek svedoci nasilja.
Stručnjaci su sasvim saglasni da je za nasilje karakteristično da uvek postoji zlouprotreba moći od strane osobe koja u porodici poseduje veće resurse - ekonomske, fizičke i druge. Broj prijavljenih slučajeva nasilja u poslednje vreme je u značajnom porastu, što ne znači da nasilja nije bilo i ranije, ali su žene nakon donošenja Zakona o sprečavanju nasilja 2017. godine, slobodnije da prijave nasilnike i da se odupru uz pomoć nadležnih institucija.
>>U BRANIČEVU NE JENJAVA NASILJE NAD ŽENAMA<<
Ovu godinu obeležila je epidemija koronavirusa i kako se bliži njen kraj, sve je izvesnije da će ona proteći u znaku bolesti, strahova, otuđivanja, ali i pojačanog nasilja u krugu porodica.
Porodično nasilje pogotovo je eskaliralo u vreme vanrednog stanja, prinudnog zatvaranja i policijskog časa, jer su te mere bile samo dodatni okidač. U periodu od 15.marta do 7. maja, prema evidenciji Centra za socijalni rad u Požarevcu, kao centru Braničevskog okruga, evidentirane su 82 prijave porodičnog nasilja od čega čak 68 za nasilje nad ženama.
Šta je tome najviše doprinelo - zatvaranje porodica u domove, policijski čas, ekonomske teškoće usled pandemije, eskalacija ranijih sukoba, strahovi ili nešto drugo?
„Zbog zatvaranja porodica u sopstvene domove u okviru mera za suzbijanje širenja korona virusa, sama socijalna izolacija uticala je na povećanje rizika od porodičnog nasilja. Strah od mogućih ekonomskih posledica kao i smanjeno radno angazovanje bili su mogući uzroci oslabljenih “kočnica” te ispoljavanja tenzije. Kod osoba sa psihičkim smetnjama došlo je do povišenog nivoa uznemirenosti, što se manifestovalo ispadima u ponašanju prema članovima porodice, a i šire. Ograničeno kretanje je takodje uticalo na porast tenzija u porodici, usled smanjenih socijalnih kontakata“, objašnjava direktorka Centra za socijalni rad Požarevac, Tatjana Rajić, inače profesor sociologije, politikolog specijalista.
Doktor Slobodan Petrović, psihijatar u Opštoj bolnici Požarevac, smatra da je vanredno stanje i mere u okviru sprečavanja širenja epidemije za svaku osobu pa i porodicu predstavlja posbeban doživljaj, s obzirom na opasnost koja proizilazi iz te situacije.
Dr Slobodan Petrović i novinarka Ana Grujić u razgovoru
„Ukoliko je porodica imala jaku povezanost, odnosno koheziju, našli su se sigurno svi oni činioci i uporišta koja su omogućili da se ta porodica bezbolno suoči sa svim tim izazovima. Sa druge strane, ukoliko je određena porodica već bila narušena u svom funkcionisanju, dolazilo je i dolaziće najverovatnije i dalje dok traje epidemija, do određenih sociopatoloških manifestacija koje se najčešće ogledaju u nasilju ili u porastu zloupotrebe alkohola, kao najčešćeg medijuma kroz koji se sprečava napetost ili se suzbija strah“, kaže doktor Petrović.
Kako porodice ispoljavaju probleme tokom epidemije
Na pitanje da li i kako su nadležne institucije za ovaj problem funkcionisale tokom vanrednog stanja, odnosno da li su mere prema nasilnicima regularno izricane, održavana ročišta, da li su socijalni radnici izlazili na teren i da li je pružana uobičajena podrška žrtvama, Tatjana Rajić kaže da je Centar za socijalni rad po prijavama za nasilje u porodici postupao u skladu sa instrukcijama i merama koje su donete od strane nadležnog ministarstva. Slično je, očito, bilo i sa ostalim nadležnim institucijama.
„Tokom vanrednog stanja Centar je obavljao terenske posete u situacijama kada je procenio da postoji visok rizik za bezbednost žrtve. Kontakti sa mogućim žrtvama i učiniocima nasilja odvijali su se elektronskim putem i telefonom. Žrtva je u razgovoru informisana o njenim pravima, o propisima o nasilju u porodici, o postupcima koji mogu da se vode, dok je mogući učinilac upozoravan da više ne vrši nasilje. Policija je u ovom periodu postupala po prijavama za nasilje, a sud je produžavao hitne mere zaštite. Sastanci grupe za saradnju i koordinaciju na nivou Osnovnog javnog tužilaštva održavani su redovno telefonskim putem, i to svake druge nedelje u mesecu,“ kaže za E-Braničevo Tatjana Rajić.
Tatjana Rajić
Podaci Autonomnog ženskog centra pokazali su da se u prvom mesecu vanrednog stanja u Srbiji(15. mart do 15. april) javilo tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, iako je SOS telefon zbog izmenjene organizacije rada bio dostupan samo u prepodnevnoj smeni do14 sati. Ipak, njihov stav je da je prinuđenost na onlajn komunikaciju sprečila mnoge žene da prijave nasilje u uslovima epidemije. Takođe,prema njihovm izveštaju zabeleženi su i slučajevi prekršajnog kažnjavanja žena koje su prekršile zabranu kretanja zbog prijave nasilja u porodici. Ipak, veruju da su to bili retki i pojedinačni slučajevi, ali koji predstavljaju dramatično nerazumevanje prava i zakona.
U ovom periodu u Braničevskom okrugu nije bilo zbrinjavanja žrtava nasilja .
„Žrtve su tada ostajale u svojim kućama uz konstantnu psihosocijalnu podrsku od strane radnika Centra za socijalni rad koja se realizovala putem telefona. Obavljali smo terenske posete u situacijama kada je procenjeno da postoji visok rizik za bezbednost osobe koja trpi nasilje“, navodi direktorka požarevačkog Centra za socijalni rad.
Žene žrtve nasilja do bolnice uglavnom stižu nakon fizičkih povreda. Do psihijatra najčešće dolaze po bolničkoj proceduri, a nakon saniranja fizičkih povreda. Mnogo su ređi slučajevi da same potraže pomoć psihijatra. Tako je bilo i tokom vanrednog stanja.
Prema zvaničnom izveštaju Opšte bolnice Požarevac u periodu od januara do septembra ove godine zabeleženo je 18 slučajeva nasilja i sumnje na nasilje nad ženama u partnerskim odnosima. Reč je naravno o ženama koje su milom ili silom prilika po proceduri „stigle“ do bolnice nakon preživljenog nasilja.
„To su slučajevi registrovani u centralnom protokolu urgentne službe, službe ginekologije, hirurgije i odeljenja sudske medicine pri bolnici“, objašnjava dr Danko Nikolić, direktor Opšte bolnice u Požarevcu.
Dr Danko Nikolić
Izveštaj nedvosmisleno pokazuje porast nasilja u vreme epidemije. U martu je registovano najviše – pet slučajeva, a u junu četiri. U ostalim mesecima je manji broj, u februaru i julu po dva, u ostalim mesecima po jedan slučaj.
Dr Sloodan Petrović
„Naše iskustvo govori da je jedan broj pacijentkinja od početka epidemije imao potrebu da se javi zbog problema porodičnog nasilja, ali da mnoge žene to nisu učinile upravo zbog straha za sopstveno zdravlje, da se ne nađu u sredini u kojoj ima inficiranih osoba“, smatra dr Slobodan Petrović, dodajući da će tek kad prođe epidemija moći da se sagleda kakva je bila prava slika kada je u pitanju nasilje u porodici tokom vanrednog stanja i uopšte krize izazvane virusom kovid 19.
Dr Slobodan Petrović: Čeka nas poplava problema sa mentalnim zdravljem
To praktično znači da će posledice krize stručnjaci moći da sagledaju tek kad ona prođe. Prema rečima dr Petrovića, nesumnjivo će isplivati mnogi problemi nakon pandemije.Saglasan je sa brojnim mišljenjima da će psihološke posledice po naciju biti najveće uz ekonomske.
Od izbijanja pandemije korona virusa širom sveta je zabeležen dramatičan porast prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Ovo se navodi u deklaraciji Komiteta Istanbulske konvencije o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, u kojoj od zemalja potpisnica traži da svoje standarde i preporuke upute kao izvor smernica za vladine akcije tokom pandemije.
Srbija je jedna od 34 države Saveta Evrope koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju. Konvencija je na snagu stupila u Srbiji u avgustu 2014. godine.
„Nažalost, čini se da, za razliku od koronavirusa, protiv pandemije nasilja nad ženama ne postoji vakcina, te ćemo još dugo živeti sa njom. Barem do trenutka kada odgovornost za nasilje nad ženama i devojčicama ne bude na prvom mestu lična odgovornost nasilnika, a zatim i lična odgovornost svakog od nas koji na nasilje okreće glavu, relativizuje ga i traži opravdanja za onoga koji nasilje vrši, bez obzira na to da li to radimo kao pojedinci, ili kao predstavnici nadležnih institucija”, kaže novinarka sajta masina.rs, Hristina Cvetinčanin Knežević, navodeći da je prisilni ostanak u svoja četiri zida sa nasilnikom dvadesetčetiri časa dnevno, mnogim ženama život dodatno ugrozio.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
