Miroslav Matušić i zvuk trube koji ne sme biti zaboravljen

Kučevo

Kultura

Miroslav Matušić i zvuk trube koji ne sme biti zaboravljen

Foto: A.G., D.Đ/TO Kučevo/Plakat

How Good Of A Friend Are You Really?

Vrhunski sluhista, iako samouk, izrasta u trubača koji je nestvarnim i tada nesvakidašnjim zvukom „hipnotisao“ publiku, a titulom „car trube“ postao deo muzičke istorije Kučeva.

Miroslav Matušić rođen je 19. decembra,1925. godine u Brodici, romsko-vlaškom selu u Zviždu. Već sa sedam godina je počeo da svira trubu sa lokalnim orkestrima, na svim značajnim događajima u mestu.

Pred Drugi svetski rat oženio se Bosom, devojkom iz sela, sa kojom je dobio šestoro dece. Po završetku rata, odlučuje da osnuje svoj ansambl. Iako nije bio muzički pismen, uspeo je da se istakne zahvaljujući nepresušnom telentu.

Godine 1957. sa Krnjevčevim ansamblom snima svoje čuveno kolo "Brodičanka",  nedugo zatim i  “Mаjdаnku", a upravo ove singlice su gа učinile poznаtim trubаčem u celoj Srbiji. 

Magiju Istočne Srbije prenosio je zvukom, pa je tako uspeo da postane prva truba Radio Beograda, kao i Krnjevčevog ansambla.

Mаtušić je šezdesetih godinа nаjviše voleo dа svirа sа hаrmonikаšimа, а posebno sа svojom decom, odnosno  orkestarom Velizara Matušića, koji je svojevremeno bio jedan od najboljih narodih orkestara u Srbiji. Zajedno su bili  nezamenljiv deo „Homoljskih motiva“ smotre narodnog stvaralaštva u Kučevu, osnovane 1968. godine.

Pojavio se i u dve  televizijske serije, „Ljubav na seoski način “ i „Građani sela Luga“ uz čuvenu Silvanu Armenulić.

Za „Jugodisk“ je sredinom sedamdesetih snimio svoj jedini album “Pregršt pesama po izboru Miroslava Matušića”.

Na jednoj strani ploče je 12 srpskih narodnih pesama: „Pšeničice sitno seme“, „Gde ćeš biti lepa Kejo“, „Sinoć kad sam pošo u lov na jelene“, „Jutros mi je ruža procvetala“, „Ko je li je doba noći“, „Čudila se, aman, ja“, „Ah, moj Aljo“, „Ciganka sam mala“, „Evo srcu mom radosti“, „Kaleš bre Anđo“, „Oj devojče Piroćanče“ i „Znaš li draga gde su naša mesta“. A na drugoj, devet vlaških pesama: „Ozelenela dolina“, „Vlaška poskočica“, „Moj dagane“, „Nemam oca nemam majku“, „Momačka tuga“, „U ranu zoru“, „Ispraćaj kuma“, „Zelen list od lešnika“ i „Ej, mladosti“.

Uspešna karijera i popularnost koja je nadmašila granice zemlje obeležili su njegov život. Umro je 13. aprila 1991. godine, a sahranjen je u Kučevu. Poslednje godine života proveo je u Rabrovu, gde je živeo sa svojom drugom suprugom.

Od 2006. godine u Kučevu se u znak sećanja na istaknutog umetnika, tokom jula, najpre kao deo pratećeg programa “Homoljskih motiva”, a zatim kao samostalna manifestacija, od 2015. godine održavao festival pod nazivom “Truba Miroslava Mileta Matušića”.

Festival u njegovu čast

Tradicija održavanja ove smotre trubača, iznenada je prekinuta nakon 2019. godine, a prema rečima umetnika Dragana Despota Đorđevića, do danas je razlog nepoznat.

“Jako je značajno što je jedan muzičar tog kalibra deo života proveo u Rabrovu. Mislim da kulturom očuvanja sećanja treba da pokažemo kako se treba odnositi prema znamenitim ličnostima i njihovim delima. Festival je bio najbolji način da se sačuva i dalje neguje sećanje na Miroslava Matušića, koji je bio začetnik i promoter jednog specifičnog muzičkog izraza, jednog vlaškog stila muziciranja u okviru muzike koju izvode trubači u Srbiji”, smatra Đorđević.

Plakat poslednjeg festivala

Iz opštine Kučevo, međutim, uveravaju nas da je jedini razlog epidemija koronavirusa.

Festival planiramo ove godine u izmenjenom terminu, ali još uvek nismo precizirali tačan datum“, kaže Branko Kecman, predsednik Skupštine opštine Kučevo za portal E-Braničevo.

Pored organizovanja festivala, ideja umetnika bila je i da na zidu Doma kulture u Rabrovu osvane mural posvećen trubačkom virtuozu. Zahvaljujući Kristini Ivić, vajarki iz Rabrova, oplemenjen je prostor i otrgnuta od zaborava lokalna istorija.

“Ideja je bila moja, a motivisalo me je to što se prethodne godine navršavalo 30 godina od kako je Miroslav Matušić preminuo. U želji da podsetimo na njegov lik i delo i da obeležimo taj deo života koji je proveo u Rabrovu stvorili smo mural u njegovu čast ”, kazao je Đorđević i dodao da su ovi potezi naišli na dobre reakcije meštana ovog sela.

Mural posvećen Matušiću

Sećanja blede i baš zato ovakvi podvizi pojedinaca čine da deo onog lepog u istoriji ostane  i za naredne generacije, među kojima će se možda naći neko ko će poželeti da postane uspešan muzičar, inspirisan likom i delom Miroslava Matušića.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Kultura sećanja u funkciji očuvanja identiteta Kučeva” koji sufinansira Opština Kučevo po osnovu Konkursa za sufininansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2022. godini.

- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Continue Reading
Povezane teme...
To Top