Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Kada od malih nogu dobiješ priliku da se neko posveti tvom talentu i motiviše te da ozbiljno treniraš, kao što je to slučaj sa odbojkom u OŠ„Desanka Maksimović“ , onda ne čudi što učenike Luku Stepića i Miu Vješticu već sada vide u prvoj ligi, stranim klubovima ili u reprezentaciji Srbije.
Luka Stepić je učenik osmog razreda. Odbojku je počeo da trenira u drugom i igra na poziciji primača.
Luka Stepić u akciji
S obzirom na to da Odbojkaški klub „Busije“, nema starije kategorije, njegov trener Slaviša Stevanović ga je već preporučio OK „Mladi radnik“ u kojem će trenirati tokom srednje škole i za koji se obojica nadaju da će biti dobra odskočna daska za ozbiljnu odbojkašku karijeru. Kod Luke je taj potencijal već očigledan.
„Taj sport mi se svideo i privukao, nikada me nije vukao fudbal ili nešto slično, a kao mali sam trenirao i košarku. Volim i treninge i utakmice protiv drugih. Tako upoznajemo nove ljude dok igram sport koji volim“, pokušao je Luka da nam objasni svoju privrženost.
Luka je najbolji aktuelni igrač Osnovne škole „Desanka Maksimović“, koja je decenijama poznata po stvaranju profesionalnih odbojkaša, kojih već ima toliko da ih ne možemo sve navesti ovde.
Zato Luka sebe već sada može da zamisli u odbojkaškoj reprezentaciji Srbije ili u nekom stranom timu.
„Redovno treniranje, vežba. Nakon dužeg vežbanja razvio sam dobru tehniku, utvrdio smečovanje lopte. Tu pomaže i što sam viši, pa mi je lakše“, objašnjava Luka i dodaje :
„Kada sam krenuo da treniram, čuo sam da je nastavnik Slaviša dosta igrača izveo na bolji put i znao sam da ću i ja postići uspeh ako treniram kod njega. Naravno, više je na meni. Treba još dosta treninga i truda i mnogo rada“
Da su planovi Luke Stepića potpuno realni, slaže se i njegov dugogodišnji trener i nastavnik fizičkog Slaviša Stevanović.
„Jako je ozbiljan, savestan i jako dobar kao dete, ćuti i radi. Lepo napreduje i ja sam ga poslao da igra u Mladi radnik, za pionirsku ekipu, jer već prevazilazi naše ciljeve. Tamo već redovno igra, jer u klubu Busije nemamo takmičenja posle osnovne škole. Mi nemamo starije ekipe, radimo samo na stvaranju dece i pravljenju igrača, što je i najteže,“ kaže Stevanović.
Mia Vještica je najbolja odbojkašica u svojoj školi
Mia Vještica učenica je petog razreda OŠ „Desanka Maksimović“ u Busiju . Igra na poziciji dizača i najbolja je odbojkašica svoje škole, iako sebe ne vidi tako, već smatra da treba uvek još rada.
Mia Vještica sa timom i nastavnikom
Počela je da trenira u prvom razredu, a pre toga je stigla da se oproba i u drugim sportovima. Treninge odbojke je shvatila ozbiljno jer je visoka, a i već na samom početku se videlo da ima talenta za ovaj sport.
„Zato što mi se sviđa kada radimo kao tim, kada se družimo, kada se trudimo, i na kraju radovanje kada pobedimo. Kada izgubimo, onda se trudimo još više da sledeći put pobedimo, ali to nije često“, objašnjava Mia zašto je ovaj sport najbolji za nju.
Za ovu jedanaestogodišnjakinju odbojka nije samo sport ili nekoliko časova fizičkog vaspitanja. Ona prema odbojci organizuje svoj dan i bira svoje prioritete.
„Dobro usklađujem treninge sa školom. Kada idem popodne, ujutru malo učim, pa idem u školu, pa na trening. Jeste teško, ali uspevam . Drugarice imaju vremena da se druže, ponekad mi je žao, ali uglavnom manje, jer me mnogo više privlači odbojka nego da izlazim u grad“, spremna je Mia i da žrtvuje provod, jer je svesna da sada radi na stvarima koje će je dovesti u A tim Srbije.
Mia Vještica sa medaljom i peharom
Kao i svaka radilica, Mia sebe i ne vidi kao najboljeg igrača, iako se svi u školi i na takmičenjima ne dvoume. Ona razmišlja samo kako da bude još bolja.
„Iskreno za sebe ne mislim da sam najbolji igrač. Treba još malo da popravim tehniku dizanja, prijem i smeč. Dizanje mi ide odlično, ali želim još da ga usavršim.“
Njen stav je pravi primer ideje o vrhunskom igraču, kako ga vidi nastavnik Slaviša.
„Razlika između prosečnog i vrhunskog igrača je vrlo mala. Mnogi su igrači na tom vrhunskom nivou, ali za 10 odsto nekim stvarima nisu poklonili pažnju. Oni koji jesu se odvajaju od njih kao bolji. A i oni bi bili na istom nivou da su nadogradili sebe za tih 10 odsto, ali u nekim mlađim danima su smatrali da im nije bitno. Sve je bitno i sve je vrlo važno i sve treba da se upije do maksimuma i da se usavršava. Nekada je njima najteže, a to rade i svi svetski treneri i najbolji klupski i reprezentativni igrači, to ponavljanje. Oni bi odmah da igraju, da rade nešto drugo, neće da vežbaju tehniku i to je najveći problem kod njih. Ma daj ja da udaram loptu, da igramo, a osnov svega toga što posle dolazi je to da imaš veliku tehniku i da dobro barataš loptom. Prsti, čekić, dobar servis, dobar prijem, kad to imaš, sva su ti vrata otvorena.“
Trener Slaviša Stevanović se slaže da je Mia vrlo posvećena.
„Ozbiljna je, trudi se, borbena je, redovno dolazi na treninge, prepoznao sam u njoj dizača, ima lepe, mekane prstiće, treba da poradi malo na motorici, na brzini i skočnosti. Videćemo koliko još može da napreduje. Ali ,volja pobeđuje sve. Ako si uporan i želiš nešto i maštaš o nečemu, na neki način i bog to nagradi i pruži priliku da uživaš u tome jednog dana.“
Nastavnik Stevanović ima i malo drugačiji pristup treninzima, slažu se ovi mladi profesionalci.
„Daje nam malo bolje vežbe u sklopu treninga. Više vežbamo prste, čekić, dizanje, prijem, i to se onda odražava na ishod utakmice. Teži je trening ali je efekat mnogo bolji. Nastavnik traži disciplinu, malo je strožiji, ali rezultati se uvek vide na utakmicama, jer pobeđujemo“, istrajna je Mia koja se nada da će jednog dana postati profesionalac u odbojci, ali da neće zanemariti školu.
Uz još malo truda, ova devojčica veruje da može da ostvari oba cilja.
Najvažnije za uspeh jednog profesionalnog igrača je ono što uradi u ranom razvoju
Nakon višedecenijskog iskustva tokom kog je trenirao i izgradio uspešne igrače Prve lige Srbije, ali i stranih klubova, reprezentativce, pa čak i trenere poput Ivice Jevtića, aktuelnog trenera požarevačkog OK „Mladi radnik“, Slaviša Stevanović smatra da je ključno da igrači ne sumnjaju u sistem rada trenera.
Nastavnik Slaviša Stevanović sa Miom Vješticom, Lukom Stepićem i najznačajnijim peharima i medaljama
„Najvažnije kod dece je da veruju treneru, da upijaju to što trener priča, da budu svesni da kad ih kritikuje, da je to dobronamerno kako bi ispravili greške. Što je bolji igrač, otvaraju se bolji putevi u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj ekipi, možda i jednog dana u reprezentaciji. Sve je u njima, da veruju u ono čemu ih trener uči.“
Na kraju radnog veka u školstvu, ali ne i karijere trenera, čovek koji je sa školom „Desanka Maksimović“ u odbojci osvojio sve što se može osvojiti, i mnogo više nego što jedan profesor fizičkog obično postigne, Slaviša Stevanović ima još nekoliko ciljeva.
On želi da treći put osvoji školsku olimpijadu i sa muškim i sa ženskim timom, kao što je to uradio 2006. i 2007. godine. Smatra, da će najbolji trenutak za to biti kada stasa tim sada male Mie Vještice, odnosno generacija 2007/2008.
Luka Stepić sa timom i profesorom
Kada je u pitanju tim Luke Stevića, on i njegovi saigrači već sada hrle ka ovogodišnjim olimpijskim školskim igrama i nadaju se zlatu. Prošli su gradsko, okružno i sada ih očekuje međuokružno takmičenje, kao poslednji korak do olimpijade.
Za ovaj klub i ovakve mlade ljude, nema sumnje da će i to realizovati.
„Ko izdrži kod mene, ima velike šanse, ako mu da bog visinu. Svi koji su prešli 190 cm od dečaka, svi su postali vrhunski odbojkaši. Igrali su Super ligu, Prvu ligu. Ni jedan nije omanuo do sada. To je vrlo interesantno. Mnogi nisu uspeli jer nisu imali visinu, ne zato što nisu imali znanje, tehniku ili nisu bili ravnopravni sa drugima, ali bog im nije dao visinu i nisu uspeli“, istakao je Stevanović.
Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca.
