U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja firma Presenting Media doo iz Smedereva, osnivač Regionalnog internet portala E-Braničevo, realizovala je projekat pod nazivom “ Zašto mladi neće u novinarstvo – hoće li profesija preživeti na lokalu”? U okviru projekta organizovana je novinarska obuka – Medijska učionica za srednjoškolce i mlade iz Braničevskog okruga. Jedan od predavača bio je Marko Nedeljković, asistent na novinarskim predmetima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koji je nedavno i doktorirao.

Marko Nedeljković 

Dve polaznice ove obuke, Jana Krgović i Anđela Ignjatović, učenice treće godine Požarevačke gimnazije, prihvatile su zadatak da urade intervju sa profesorom.  

Da li smatrate da novinarstvo  u Srbiji zaostaje za žurnalistikom u razvijenijim zemljama?  Ako je odgovor potvrdan – zbog čega  i kako bi to moglo da se promeni ?

Srbija apsolutno zaaostaje u odnosu na razvijene zemlje, i to u pogledu kvalitetnog i profesionalnog novinarstva. U svim zemljama postoje tabloidi, postoje nekvalitetni i neprofesionalni mediji, ali u razvijenim zemljama imate i značajan broj profesionalnih medija sa veoma kvalitetnim sadržajem. U Srbiji imamo tabloide, imamo mnogo neprofesionalnih medija, ali su kvalitetni i profesionalni mediji svedeni na nivo statističke greške. To je ključna razlika. Za vrhunsko novinarstvo potreban je novac i to je osnovni razlog zbog kojeg zaostajemo za razvijenim zemljama. Mediji su u Srbiji osiromašeni, za šta su dobrim delom i sami krivi jer su navikli da novac najmanje zarađuju od publike, a nijedan medij bez tog prihoda ne može da bude dovoljno stabilan i jak za nezavisno i kvalitetno novinarstvo. Da biste zaradili novac od publike, morate da zaslužite njihovo poverenje i morate da ponudite kvalitetan sadržaj. To naši mediji ne nude publici, a najbolji dokaz za to su istraživanja koja pokazuju da publika ima najmanje poverenje u medije u Srbiji od kada se sprovode istraživanja.  

 Da li se mladi interesuju za novinarstvo uprkos lošoj percepciji novinara u javnosti?

Definitivno se interesuju manje nego ranije. Jednim delom svakako zbog lošije percepcije novinara u javnosti, ali jednim delom i zbog toga što su se pojavile neke nove profesije i neki novi poslovi koji su bliski novinarstvu, a mladima su atraktivniji. Najbolji primer su poslovi u vezi sa kreiranjem sadržaja za društvene mreže i razne druge onlajn platforme. Ti poslovi ili angažmani imaju sličnosti sa novinarstvom, dinamični su, mladima su bliži i atraktivniji, tako da je to novo polje takođe uticalo da jedan deo onih koji imaju sklonost ka toj vrsti poslova, alternativu za novinarstvo pronalaze u tim novim poslovima.

KAS Media Program S.E.E.   

Šta su tabloidi uradili srpskoj medijskoj sceni,a šta društvu u celini? Kolika je njihova krivica za opšte stanje nacije, krizu morala, ali i uticaj na formiranje mladih?

Uticaj je svakako veliki i negativan, ali ja bih tu istakao jedan drugi aspekt. Mediji su ogledalo društva, a naši tabloidi su odraz celokupnog stanja u društvu i oni su osnaživani svih ovih godina upravo da bi omogućili da se takvo stanje zadrži. U tom kontekstu njihova krivica svakako postoji, ali kriza morala i opšte stanje naše nacije formirano je na nekim drugim osnovama mimo medijskih uticaja, a tabloidi su se tu pojavili da bi takvo stanje predstavili kao normalno i da bi ga ojačali. Dakle, nisu tabloidi uzrok za to. Tabloidi su jedna od posledica takvog stanja, ujedno i mehanizam da se ono održi.   

Da li se kod nas primenjuje u praksi Kodeks novinara i da li dobro rade naša regulatorna tela poput REM-a i Saveta za štampu? Da li biste i šta menjali?

Kodeks novinara Srbije se sve manje poštuje i to potvrđuju izveštaji Saveta za štampu koji pokazuju da iz godine u godinu imamo sve veći broj prekršaja. Za REM i Savet za štampu bih pre svega rekao da treba imati u vidu okolnosti u kojima ta tela rade. Ta tela su načelno dobro osmišljena i imaju značajnu ulogu na medijskoj sceni, ali efekti njihovog rada zavise od mnogih drugih faktora. O nezavisnosti REM-a se dosta raspravlja u poslednje vreme, Savet za štampu ima vrlo limitiran opseg "sankcija" koje mu stoje na raspolaganju, tako da dolazimo do situacije da bez obzira na to koliko REM i Savet za štampu dobro ili loše radili svoj posao – mediji mogu da nastave sa neprofesionalnim i neetičkim radom jer nema značajnih sankcija za prekršaje koje prave. Ne može se očekivati da takva tela sama rešavaju postojeće probleme u medijima ako nemaju podršku svih drugih institucija, funkcionera, pa i političkih faktora.      

Ima li profesija budućnost i kako vidite novinarstvo u Srbiji za deceniju ili čak više?

Novinarstvo definitivno ima budućnost. Ona će biti drugačija, dinamičnija i mnogo inovativnija nego ono što danas vidimo kao praksu, posebno u Srbiji. Ako pogledate oko sebe, komunikacija, kreiranje medijskih sadržaja i nove medijske forme se drastično uvećavaju iz godine u godinu. A ko sve te poslove može da radi bolje od novinara? Niko. Problem je to što je najveći broj novinara i medija u Srbiji ostao zaleđen u 2010. godini i što ne prate sve te promene koje se dešavaju. I onda sve te promene doživljavaju kao opasnost, kao problem, kao atak na njihovu budućnost. Ali ako želite da preživite – morate da se menjate. Osvrnite se oko sebe i pogledajte koliko su se u poslednjoj deceniji promenile druge profesije. Pogledajte koliko je zanimanja nestalo. Pogledajte koliko se njih transformisalo. Pogledajte samo šta se desilo sa prodajom u poslednjih godinu dana i koliko je procvetala onlajn kupovina. Nove okolnosti i promene od vas zahtevaju da se menjate. Marketi koji danas nemaju onlajn prodavnice i dostave trpe ogromne gubitke. Tako je i sa medijima. Morate da izađete na onlajn tržište, da se prilagodite, da budete konkurentni na tom tržištu. A koliko domaći mediji to nisu uradili najbolje svedoči podatak da do kraja 2020. godine nijedan onlajn medij u Srbiji nije počeo da naplaćuje sadržaj kreiran originalno za onlajn izdanje od svojih čitalaca u našoj zemlji.       

Šta mislite o stalnim podelama na zavisne i nezavisne medije, postoje li uopšte nezavisni mediji ili je to zabluda?

Ja bih rekao da medije treba deliti na profesionalne i neprofesionalne. Sve te rasprave o zavisnim i nezavisnim medijima su izgubile smisao u našoj zemlji jer kad god vam se nešto u određenom mediju ne sviđa – vi kažete da on nije nazavisan i time diskreditujete njegov rad. Ako neko profesionalno radi svoj posao, sva rasprava o njegovoj nezavisnosti gubi smisao. Zato smatram da akcenat treba da pomerimo ka tome da li novinari i mediji profesionalno rade svoj posao. To je uvek najrelevantniji indikator.

Novinari su danas podeljeni u velikoj meri, polarizacija je ogromna. Gde leži uzrok, čija je to krivica I kako izaći iz toga?

Mediji odražavaju stanje u društvu, a polarizacija koja postoji u svakom aspektu našeg društva neminovno se reflektuje i kroz medije. Ne vidim da možemo da rešimo tu polarizaciju u medijima dok ne rešimo polarizacije na političkom i društvenom planu, a to već nije samo medijsko pitanje. To je pitanje institucija, političke volje, ali i svesti naših građana.

Zbog čega ste odabrali da se bavite baš ovim poslom? Da li ste se ikada pokajali?

Svako je u detinjstvu maštao o tome šta želi da bude kada odraste. Ja sam maštao o tome da budem pilot ili novinar. Pilot nisam postao, ali sam neizmerno srećan što sam postao novinar. To me je oduvek privlačilo i ta ljubav koja je počela u osnovnoj školi nije izbledela, već samo ojačala tokom godina. Nikada se nisam pokajao. Štaviše, novinarstvo sa sobom zaista nosi mnogo poteškoća, možda nije onakvo kakvo želimo da bude, ali ako ste na kraju dana zadovoljni svojim tekstom, prilogom, nekom porukom koju ste poslali ili nečim što ste uradili da pomognete drugima – verujem da je to taj osećaj zbog kojih novinari vole svoju profesiju i koji kompenzuje sve ostale nedostatke.

Kada biste morali da date samo tri saveta budućem novinaru, šta bi to bilo?

Naučite šta je profesionalno novinarstvo. Budite profesionalni. Svaki trud se na kraju isplati, a svaka "prečica" se pre ili kasnije skupo plati.   

Kakvi su Vam utisci sa obuke koju je organizovao portal E-Braničevo?

Vrlo pozitivni jer sam upoznao mlade ljude, nadam se i buduće kolege, koji razmišljaju svojom glavom i žele da uče. Voleo bih da ne razmišljaju mnogo o tome šta drugi govore o novinarstvu jer ih to neće motivisati, već da razmišljaju o tome da li oni žele time da se bave i šta žele da postignu. Ako žele da se bave novinarstvom, verujem da će pronaći put koji traže. Neka se usmeravaju ka onlajn sferi, neka traže neka inovativna rešenja, neka konstantno uče i ubeđen sam da dobri dani za njihovo novinarstvo dolaze.   

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta  „Zašto mladi neće u novinarstvo – hoće li profesija preživeti na lokalu? – okrugli sto i Medijska učionica” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekta organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2020.godini.

- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.