Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Oni se izjašnjavaju kao pravoslavci, posećuju i grade hramove, poštuju i sprovode pravoslavne običaje po crkvenom kalendaru, njihova deca u školama prate časove veronauke. Pored svega, Vlasi imaju i svoje specifične narodne običaje koje neguju.
Manastir Tumane je srednjovekovni pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve čiji je arhijerej episkop Ignatije. Izuzetnu lepotu ove svetinje čini sam ambijent, jer se nalazi na levoj strani Tumanske reke, na oko 9 kilometara od Golupca, smešten u podnožju golubačkih planina i okružen šumom. Manastir je osnovan pre Kosovskog boja, a prvi sačuvani zapisi datiraju iz 16. veka. Prema narodnom predanju, tumanski manastir je zadužbina Miloša Obilića.Tu leže mošti Svetih Zosima i Jakova, kojima se veliki broj vernika moli i odaje poštu.
Ova svetinja je poznata široj javnosti od ranije zahvaljujući drevnosti zdanja, bogatstvu predanja, istoriji i ambijentalnoj lepoti, a postala je jedan od najposećenijih manastira na prostoru Srbije s početka 21. veka. Zahvaljujući narodu i monaškom bratstvu, manastir je obnovljen, a izgrađeni su i novi kompleksi pa danas deluje kao jedan mali grad.
Manastir je „opkoljen“ naseljima u kojima u najvećem broju žive pripadnici vlaške nacionalne manjine. Oni se izjašnjavaju kao pravoslavci, posećuju i grade hramove, poštuju i sprovode pravoslavne običaje po crkvenom kalendaru, njihova deca u školama prate časove veronauke. Pored svega, Vlasi imaju i svoje specifične narodne običaje koje neguju.
Manastir Tumane
„Manastir Tumane okružuju sela sa vlaškim stanovništvom. Mi smo imali prilike sa njima da se srećemo i na mestima gde smo ranije živeli i služili. To su dobri i pobožni ljudi, jednostavni i srdačni domaćini, uvek spremni da pomognu. Kada ste sa njima i među njima osećate se kao svoj među svojima. U obnovi Tumana, u našim svakodnevnim potrebama uvek su tu da pomognu“, kaže iguman manastira, arhimandrit Dimitrije Plećević i dodaje:
„Narodni običaji ovog kraja prepuni su simbolike, posebno sa naglaskom ka večnom životu. Smatram za neprimerenost satanizaciju tih običaja u seriji „Crna svadba“. Crkva u celini i svaki sveštenik nije u problemu ni sa kakvim običajima. Vlaško stanovništvo je pobožno i voli crkvu i tu problema nema. U doba komunističke otpadije vlaško stanovništvo je uvek bilo crkveno“, tvrdi on.
Arhimandrit Dimitrije Plećević, iguman manastira Tumane
Što se tiče bogosluženja na maternjem jeziku Vlaha, iguman kaže da se oni u manastiru Tumanu nisu susretali sa takvim zahtevom i smatra da je veliki promašaj praviti veštačku crkvenu podelu na Srbe, Vlahe, Rumune i tako redom.
„U krajevima oko Tumana pitanje bogoslužbenog jezika nikada nije postavljano, osim od ljudi koji veštački žele da podgrevaju to pitanje, a čiji je krajnji cilj daleko od iskrene crkvenosti. Uostalom, treba jasno naglasiti da manastir Tumane posećuju ljudi mnogih nacija, pa čak i vera i da pitanje jezika svakako nije ni u kom slučaju primarno. Posebno treba istaći da Vlasi jasno, glasno i tečno govore srpskim jezikom. Svaka podela plod je veštački izazvane želje za razdorom, što naš narod u okolini manastira ne prihvata“, smatra naš sagovornik.
Upitan da li mu je poznato da je Nacionalni savet Vlaha (NSV) pokrenuo uvođenje bogosluženja na vlaškom jeziku u crkve koje se nalaze na području gde živi vlaško stanovništvo i da je taj proces stigao do Sinoda SPC, pa je početkom novembra 2017. Godine u Patrijaršiji na vlaškom jeziku očitana molitva “Oče naš”, iguman Dimitrije kaže da se NSV nikada nije ni zvanično ni nezvanično obraćao bratstvu ni sa kakvim predlozima.
„Po mom mišljenju svaki narod je Božiji, kao i svaki jezik i pismo. Ponovo naglašavam, u Tumane dolaze ljudi iz svih krajeva sveta i ova svetinja prevazilazi okvire lokalnosti u svakom smislu. Mi poštujemo svačije mišljenje i stav i otvoreni smo za razgovor. Interesantno je pomenuti da su u Tumanu i drugim manastirima braničevske eparhije tokom 20. veka služili monasi vlaškog porekla i da pitanje bogoslužbenog jezika koji je do sada korišćen nikada nije bio predmet spora“, navodi iguman Tumana.
Vernici ispred manastira Tumane
Primetno je da manastir dobija novo ruho na radost mnogih vernika. Iguman Dimitrije objašnjava da je sve to zahvaljujući narodu iz svih krajeva sveta. Republika Srbija je uredila i asfaltirala dva velika parkinga i put do isposnice Svetog Zosima, priča naš sagovornik.
Povodom pitanja o pojavljivanju hramova Rumunske pravoslavne crkve (RPC), naglašava da je crkva Božija po kanonima i predanju uvek teritorijalna, a ne nacionalna.
„Jedan episkop vozglavljuje crkvu jednoga grada u starini, kasnije jedne oblasti. Cepati crkvu i njeno jedinstvo radi prolaznih interesa ogroman je greh. Naglašavam da je podela stanovništva koje u miru živi vekovima po bilo kojoj osnovi pogrešno. To neće doneti dobro. Pitanje crkve stvar je večnog opredeljenja. Ovaj narod među kojim živimo, kako god se izjašnjavao, zna gde su mu manastiri i crkve i gde su mu se preci molili Bogu. Nadamo se da je NSV- u prioritet čuvanje autohtonosti, a ne deklarisanje pripadnosti ovom ili onom narodu. Dobronamernost delovanja u duhovnom smislu ogleda se u pripadnosti crkvi čije postojanje na ovim prostorima bez prekida seže do najranijeg hrišćanskog doba. Samo tada, ujedinjeni oko istinite brige, a to je čovekovo spasenje, naša zajednička misija i saradnja imale bi pun smisao“, poručuje arhimandrit Dimitrije Plećević.
“KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE ŽIVOT”
(Otac Tadej Vitovnički)
U manastiru Tumane jedno vreme je boravio otac Tadej Štrbulović, kao duhovnik ovog manastira. Ovaj skromni otac za života je bio poštovani arhimandrit i iguman manastira Vitovnica koji se nalazi desetak kilometara od Petrovca na Mlavi prema Kučevu, na krečnjačkoj steni pod visokim Štubikom.
Manastir Vitovnica potiče iz trinaestog veka, deo je Kučaja, a smešten je na desnoj obali istoimene reke pri njenom izlazu iz klisure zvane Skop u bujnom zelenilu. Prema predanju podigao ga je srpski kralj Stefan Milutin. Sama manastirska crkva posvećena je Uspenju Bogorodice.
Manastir Vitovnica
Međutim, blagodareći ocu Tadeju, jednom od najpoznatijih srpskih duhovnika i mudraca koji počiva u porti samog manastira, ova svetinja dobija na značaju. Poznate su besede igumana Tadeja koje se citiraju kod vernog naroda u Srbiji, a i šire, van njenih granica. Njegov grob se smatra svetim mestom, jer je među pravoslavnim vernicima prepoznat kao savremeni svetitelj, te ga posećuje mnoštvo vernika iz Srbije i regiona.
Kulturno umetničko društvo (KUD) iz Vitovnice nosi ime oca Tadeja i gde god bili sa entuzijazmom predstavljaju svoju folklornu tradiciju i kulturu.
„Zahvaljujući saradnji sa manastirom, igumanom Pimenom i monaškim bratstvom, KUD „Tadej Vitovnički“, uz pomoć mesne zajednice, kao i podrške Kulturno-prosvetnog centra (KPC) i opštine Petrovac na Mlavi, svakog 28. avgusta organizuje manifestaciju „Velikogospojinski sabor“ objasnila je predsednica KUD-a Tatjana Vasiljević.
Tada manastir uz prisustvo velikog broja vernika, najpre svetom liturgijom, a potom međusobnim druženjem meštana i gostiju, proslavlja Uspenje Bogorodice – Veliku Gospojinu, manastirsku i seosku slavu. Meštani Vitovnice, Melnice i drugih okolnih sela, kaže ona,nastoje da taj veliki praznik uveličaju kulturno-umetničkim programom kako bi sve proteklo svečano uz pesmu i igru.
„Ove godine ćemo se potruditi da organizujemo ispred manastira i tradicionalnu manifestaciju „Takmičenje sela Srbije“, koja je veoma popularna u petrovačkoj opštini. Zahvaljujući našem divnom igumanu Pimenu, podrška i pomoć manastira u očuvanju naše tradicije nam nikada nije falila“, dodaje Tatjana.
KUD „Tadej Vitovnički“ je nastao početkom 2018. godine. Po savetu igumana Pimena KUD je dobio ime. Inače, otac Tadej je rođen 19. oktobra kao Tomislav Štrbulović. To je dan Svetog apostola Tome (Tomindan) kada ovo društvo obeležava svoju krsnu slavu. Po rečima Vasiljevićeve, tada ceo KUD odlazi u manastir na svetu liturgiju i rezanje kolača, a nakon toga sledi druženje.
Velika Gospojina i Tomindan
Tatjana kaže da poštuje i proslavlja sve velike praznike po pravoslavnom, crkvenom kalendaru i misli da je njeno interesovanje za veru poraslo po dolasku oca Pimena.
„On je pravi pastir svoga stada. Uvek ima razumevanja, tu je da sasluša i uputi pravu reč kada je neophodna“, navodi ona.
Za sebe kaže da je čistokrvna Vlahinja, kao i njeni roditelji, pa i preci koji su bili vlaške nacionalnosti. Rodom je iz Leskovca kod Petrovca na Mlavi, a udata u Vitovnici u kojoj živi već šesnaest godina. Njen maternji jezik jeste vlaški, ali nikada nije razmišljala o tome da i liturgiju u crkvi sluša na svom maternjem jeziku. Svakako joj ne bi smetalo, ali ništa konkretno i više o tome ne zna.
Tatjana Vasiljević, predsednica KUD-a „Tadej Vitovnički“
Naša sagovornica nema ništa protiv građenja rumunskih pravoslavnih hramova u Istočnoj Srbiji. „Oni znaju za svoju crkvu i veru, mi znamo koja je naša svetinja. Svako neka gleda svoje. Samo ne želimo nikakav razdor. U svemu tome jedino što mi se ne dopada jeste kada neki Vlasi tvrde da su Rumuni, ali opet, odluka je njihova. Smatram da se nikako ne treba stideti svog porekla. Zaista imamo čime da se pohvalimo, imamo toliko bogatu tradiciju, kulturu, običaje koje bi trebalo negovati i verno prenositi na naše potomke“, zaključuje Tatjana Vasiljević.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Versko pitanje od posebnog značaja za Vlahe u Srbiji” koji realizuje udruženje “KORENI”.
