Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Iako se niko u porodici Jovanović nije bavio muzikom, Andrijana je bila radoznala, hrabra i rešila je da pokuša. Tako je sa 19 godina otkriven njen nesvakidašnji talenat i danas ona živi za narodnu pesmu i od nje.
Andrijana Jovanović iz Manastirice, sela u opštini Petrovac na Mlavi, odrasla je u porodici koja je volela muziku. Priseća se da im je uvek tokom celog leta svirao radio u dvorištu i da su slušali muziku i pevušili tokom celog dana šta god radili.
„Mislim da sam slušajući radio zavolela muziku, nesvesno sam upijala pesme i pevala. Cela moja porodica je muzikalna, moj pokojni otac je imao lep glas ali se nikada nije bavio muzikom, majka je pevala na nekoliko manifestacija ali je bila mnogo stidljiva i zato nije uspela. Nasuprot njoj ja sam otvorenija, avanturista sam po prirodi i želela sam da vidim kako bi to zvučalo kada bih otpevala vlašku izvornu pesmu“, započinje priču Andrijana.
Andrijana Jovanović
Prilika za to ukazala joj se 2015. godine kada se posle pauze aktivirao folklor u Manastirici i kada su počele pripreme za opštinsko takmičenje sela, na koјem je pored igara trebalo nešto da se odsvira i otpeva. Tada je prvi put sa 19 godina nastupila na sceni, a pevala je vlašku pesmu “Iljana, Iljana”.
Kada je prvi put zapevala uz muzičku pratnju Narodnog orkestra “Serbia” iz Petrovca na Mlavi, ljudi su zanemeli. Svi u selu je poznaju, ali niko nije mogao da pretpostavi kakav talenat se u njoj krije. Aplauzi i pohvale koje je dobijala bili su joj „vetar u leđa“ da nastavi da se bavi muzikom.
„Orkestar „Serbia“ mi je otvorio vidike na koji način se čuva muzička tradicija kako srpske, tako i vlaške muzike. Pored njih sam čak naučila i note“, ističe Andrijana.
Andrijana sa orkestrom „Serbia“
Uz podršku porodice i orkestra „Serbia“ nastavila je da radi na usavršavanju glasa, pevala je i srpske i vlaške narodne pesme, ali joj je vlaška ipak bolje „legla“. Počeli su da pristižu pozivi za ušestvovanje na manifestacijama i festivalima, a ubrzo potom došle su i prve nagrade. Zaljubila se u pesmu i postala je pravi čuvar tradicionalne muzike svoj rodnog kraja, prenoseći je iz mesta u mesto širom Srbije.
„Izvornu pesmu pevam iz duše, zbog toga me je publika prihvatila. Jedna umetnica mi je posle nastupa rekla da su mi oči pune emocija i da zato čak i oni koji ne razumeju vlaški jezik budu oduševljeni. To ne mogu da uradim namerno, da odglumim, pesma mi jednostavno ide iz duše i mislim da to publika prepoznaje“, iskrena je naša sagovornica.
Pregršt nagrada
Tokom osam godina aktivnog pevanja iza sebe ima brojne nastupe, priznanja i nagrade. Seća se prvog samostalnog nastupa u Mustapiću na manifestaciji “Dani Slobodana Lekića” 2016. godine, kada je osvojila specijalnu nagradu za izvođenje vlaške pesme. Na “Omoljanci” u Ceremošnji osvojila je posebnu diplomu za pevanje, a u žiriju su bili Velizar Matušić i Svetlana Arsić, najpoznatija imena u vlaškoj muzici.
Na jednom od brojnih nastupa
Posebno izdvaja festival vlaške izvorne pesme u Boru, na kome se takmiče stariji i iskusniji pevači u dve kategorije – sa i bez muzičke pratnje. Na ovom festivalu je 2018. osvojila treću nagradu.
Godine 2019. prošla je audiciju Radio Beograda u okviru takmičenja “Carevčevi dani”, u konkurenciji od četrdesetak ljudi. U Kostolcu je potom održana letnja akademija pevanja gde joj je mentor bila Ana Bekuta, a na “Carevčevim danima” nastupala je uz pratnju Narodnog orkestra RTS-a.Dobila je i sertifikat za uspešno završenu letnju akademiju pevanja.
Iste godine na takmičenju “Izvorske kapi” na Zlatiboru nastupala je sa omladinskim orkestrom i osvojila treću nagradu. U žiriju je bila Merima Njegomir. Kasnije je došla i prva nagrada na festivalu “Ilindanski dani” u Kobilju gde je pevala bez muzičke pratnje.
Nakon pauze od nešto više od godinu dana zbog epidemije koronavirusa, 2021. godine nastupala je na festivalu u Rakovici gde je osvojila nagradu za najizvorniju interpretaciju vlaške pesme. Osvojila je i treću nagradu u Boru na festivalu izvorne vlaške pesme, a na festivalu na Zlatiboru pod nazivom „Izvorske kapi - Prvi glas Srbije" osvojila je prvu nagradu.
ANDRIJANA JOVANOVIĆ OSVOJILA PRVU NAGRADU NA ZLATIB0RSKOM FESTIVALU
Kasnije je došla i prva nagrada na festivalu “Ilindanski dani” u Kobilju gde je pevala bez muzičke pratnje, u Žitkovici na festivalu dobila je nagradu za najboljeg vokalnog solistu, kao i na „Balkanskom festivalu vlaške kulture i običaja“ u Manastirici.
Najveći uspeh ove godine ostvarila je u Luki, vlaškom selu kod Bora, gde je na„Danima narodnog stvaralaštva timočke krajine“ osvojila nagradu za izvorno pevanje bez muzičke pratnje.
Pored toga, nastupala je na mnogim manifestacijama u opštini Petrovac na Mlavi i susednim opštinama i osvajala srca publike. Dešavalo se i da ljudi zaplaču kada čuju njen glas.
Majka Andrijani šije nošnju
Za svaki nastup Andrijana ima drugu odevnu kombinaciju, uvek je to neki komad narodne nošnje koji za nju šije njena majka Dragica. Ona, kaže, uživa u tome, a naučila je da šije od svoje majka.
Andrijana sa majkom Dragicom
„Volim da izgleda unikatno na sceni i zato sam joj, pored nošnje koju je nasledila od prabake, sašila novu, onako kako me je u tom trenutku ponela inspiracija. Andrijana se tu ne meša, njoj se dopada kako ja to šijem, a pomažem joj i oko frizure”, kaže mama Dragica Jovanović.
Živi za pesmu i od nje
Muziku je oduvek volela i osećala, ali nikada nije išla u muzičku školu jer nije imala ambicije da joj pevanje bude profesija. Naprotiv, Andijana je završila arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Međutim, pesma je izabrala nju.
Odnedavno je počela i da peva sa jednim orkestrom za veselja kao pevačica pretežno vlaških pesama.Na taj način spojila je lepo i korisno – radeći posao koji voli zarađuje za život i ujedno čuva tradiciju.
Nekada su vlaške svadbe trajale nekoliko dana, običaj je bio da se skupi narod u centru sela i da igranka traje do zore. U petrovačkom kraju je to sada retkost, kaže ona, ali ta tradicija i dalje živi u kučevačkom kraju.
„Odvajkada se veselimo uz narodnu muziku i na taj način takođe čuvamo od zaborava tradiciju i posebnost Vlaha, prenoseći je sa kolena na koleno. Za zavetine igranke u selima traju celu noć, svirka bukvalno ne prestaje do šest ujutru. Meni je srce puno kad vidim kako ljudi uživaju u muzici, merak mi je kad pesmom uveseljavam ljude, kad zajedno pevaju sa mnom, kad zaplaču od emocija“, priča Andrijana i dodaje da nikada nije doživela nijednu neprijatnost već duboko poštovanje prema njenom talentu i pesmi.
Vlaška pesma ima budućnost
Voljna je da svoje znanje prenese mlađim generacije. Jedna mlada violinistikinja iz Stamnice, koja je počela i da peva, povremeno joj traži savet i Andrijana joj rado pokaže kako bi trebalo nešto da otpeva i posavetuje je oko izbora pesme.Pored toga, otkrila je potencijal kod nekoliko drugih devojčica.
„Ima pet devojčica u Manastirici koje su talentovane, mogle bi da se bave pevanjem, ali su jako stidljive. Mislim da će kada malo odrastu to da se promeni, kada dođe pravo vreme. Ne brinem za budućnost vlaške pesme, sigurna sam da ima onih koji će da nastave da je neguju“, uverena je ona.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Petrovčanke – opstanak u njihovim rukama“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
