Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Da lokalne vlasti ne haju mnogo za građanske inicijative, dokaz su između ostalog peticije građana koje u Braničevskom okrugu mahom ostaju slovo na papiru. Koliko su sami građani zainteresovani da menjaju život na bolje u svojim sredinama, što kao pojedinci ili kroz građanske inicijative, i ima li lokalni aktivizam budućnosti u mladim ljudima, pitanja su na koje smo tražili odgovore.
Nije poznata nijedna inicijativa iza koje su svojim potpisom stali građani, a na koju su lokalne vlasti Braničevskog okruga reagovale. Nije tu važan ni broj prikupljenih potpisa, ni suština zahteva da bi donosioci odluka razmotrili poruke svojih građana, koliko god da ih ima. Lokalni aktivisti se slažu da je vlastima jedino merodavno ko pokreće peticiju, odnosno iz čije „kuhinje“ je potekla inicijativa. Zato je i sudbina peticija unapred izvesna -da propadnu u startu.
Marija Simić Lazarević o odnosu lokalnih vlasti prema peticijama
Podsećanja radi, samo je u Požarevcu i Kostolcu u proteklom periodu pokrenuto više građanskih peticija: protiv spalionice opasnih otpada u Požarevcu, protiv izgradnje postrojenja za pirolizu guma u Kostolcu, protiv regionalne deponije u selu Kličevac, kao i za to da se novac od neodržanih manifestacija u Požarevcu preusmeri na lečenje bolesnih mališana sa teritorije tog grada.
Peticija koja je kružila društvenim mrežama
Najviše je ekoloških tema koje bole građane, pa je osim duge i uporne borbe protiv izgradnje spalionice opasnog otpada u Požarevcu, u javnosti prilično odjeknula i inicijativa protiv tzv.spalionice guma u Kostolcu o kojoj su građani saznali, ne od lokalne vlasti Kostolca, već iz lokalnih novina. U njima je objavljeno obaveštenje o donetoj odluci u postupku odlučivanja o potrebi procene uticaja ovog projekta na životnu sredinu. To je ujedinilo lokalne civilne organizacije i nekoliko političkih partija u garđansku inicijativu ”Zajedno protiv spalionice guma u Kostolcu" koji su doneli i zajedničku platformu, a potom sproveli i peticiju.
Predaja peticije lokalnim vlastima
Zanimljivo je da je lokalna vlast u toj opštini aktiviste optužila da skupljaju političke poene, pa su potom i sami objavili da su rekli „ ne“ ovom projektu, uz slične argumente, iako prethodno nisu o tome obavestili javnost.
„Danas ekologija nije što je nekada bila. Danas se borimo za pravo na život jer smo svedoci da nam se uništavaju šume, reke, zemlja, svi prirodni resursi se nekontrolisano eksploatišu. Ekološki aktivizam je trenutno veoma izražen u lokalnoj zajednici jer nam preti ekološka apokalipsa kada pogledamo projekte koji su se planirali ili se planiraju u budućnosti“, kaže Stefan Vukić iz ED „Priajtelji Čačalice“.
Da se građani ipak ne ujedinjuju samo kada je ekologija u pitanju, dokaz je inicijativa „Za pravo na život“ pokrenuta u decembru prošle godine s ciljem da vlast u Požarevcu neutrošeni novac od otkazanih novogodišnjih i drugih kulturnih programa usled korone, preusmeri za lečenje bolesnih malih sugrađana. I tada je potpisana peticija od strane više od 2500 građana koja nije urodila plodom jer je na kraju grad odlučio da se priključi republičkom fondu i godišnje tamo uplaćuje novac za lečenje sve dece iz Srbije.
Dopis gradonačelniku Požarevca uz peticiju
“ U tom trenutku bilo je petoro bolesnih mališana u gradu, a za njihovo lečenje bilo je potrebno preko 400 000 evra. Pokrenuta je široka akcija prikupljanja sredstava i organizovana manifestacija sa uličnim sviračima 31. decembra. Prikupljeno je blizu dva miliona dinara . Tada smo optuženi od strane gradske vlasti da smo opoziciono udruženje i da vodimo politiku prikupljajući sredstva za lečenje dece” , kaže Anđelka Almažan iz Udruženja “Solidarnost onlajn”. Ona smatra da su deca “ bolna tačka” i da građani tu nisu podeljeni, samo je pitanje ko će javno da se uključi. Inače, kada je u pitanju podrška građana humanitarnim aktivnostima, kaže da ih nekada podržavaju, a nekada ne, u zavisnosti od toga kome se pomoć pruža preko udruženja.
Anđelka Almažan
Kada je reč o ostalim temama od značaja za lokalnu zajednicu, i Stefan Vukić smatra da jedan deo građana to razume, a druge ne zanima.
„Mi upravo pokušavamo da ih osvestimo i ukažemo na ozbiljnost problema, kao i da nas vlast očigledno obmanjuje nekim ekološkim pitanjima.Moramo da utičemo na javnost da shvati važnost borbe za zdravu životnu sredinu“, kaže Vukić.
Iz srodne organizacije „Sova“ stiže malo drugačiji stav.
„Uvek se iznova iznenadimo koliko ljudi podržava naše ideje. Jako nam je drago zbog toga ali naš cilj je pokrenuti te iste ljude na aktivizam. Zato, pokrenite se”, poručuje Ana Berišić iz Sove.
Mihajlo Jovanović, predsednik omladine Udruženja Roma Braničevskog okruga i autor podkasta „Mladi za mlade“, kaže da građani žele da znaju kakve se odluke donose na lokalnom nivou.
Mihajlo Jovanović se bori za prava mladih Roma
“Nedovoljno su informisani, nemaju uvid na koji način mogu aktivno da učestvuju. Sama participacija uključuje i aktivno glasanje, kao i iznošenje mišljenja, recimo kada se zakon promeni, a građani smatraju da bi trebalo drugačije“, smatra on.
Da su građani nedovoljno informisani u doba mobilnih telefona i društvenih mreža, to je nezamislivo za Milorada Tadića, vlasnika Radija „ Bum 93“, osim ako to građanin sam želi i ne interesuje ga ništa. Kaže da su građani često primorani da pokušaju da reše probleme koji ih pritiskaju i u nekim slučajevima, poput aktuelnih protesta širom Srbije, uspevaju da budu korektivi vlasti.
„Ako je vlast netransparentna i zatvorena za sugestije oko rešavanja problema građana, onda imamo situaciju koja postaje nerešiva. Tamo gde su građani obavešteni i učestvuju u interakaciji na društvenim mrežama, oni znaju šta se dešava u lokalnoj zajednici i na neki način svojim komentarima, saznanjima, fotografijama, pokušavaju da ukažu na neki problem. Često predstavnici vlasti tako mogu da uvide da su građani određenim stvarima nezadovoljni pa se na taj način problemi i rešavaju, a često se i prave gluvi i ne reaguju. U našoj sredini imamo primere da je aktivizam građana doveo do rešavanja nekih problema, ali isto smatram da bi građani mogli mnogo više da učine za sebe u svojoj lokalnoj zajednici kada bi se više aktivirali“ , kaže Tadić navodeći primer humanitarne akcije kada su Požarevljani jasno stavili do znanja da ne žele proslavu Nove Godine i kupovinu ukrasa.
Debata o aktivizmu i volonterizmu
Iz požarevačkog i petrovačkog udruženja „ I mi se pitamo“ navode da ih građani podržavaju ali ne smeju to da rade javno, pre svega iz straha, zbog čega najčešće, kako tvrde, dobijaju podršku „ u četiri oka“.
Ivan Milosavljević iz neformalne organizacije “ Odbrana reke Mlave” smatra da je ta građanska inicijativa najveći uspeh postigla upravo u borbi za Mlavu , zbog čega su i nastali, a prvenstveno na polju informisanja građana o stanju životne sredine i štetnosti određenih projekata, pre svega mini hidroelektrana derivacionig tipa. To su, kaže, činili organizovanjem naučnih tribina, aktivnošću na društvenim mrežama i medijima, kao i prikupljanjem oko 2000 potpisa za građansku inicijativu i protestom. Ali, po svemu sudeći, uzalud.
“Uprkos svoj dokazanoj štetnosti MHE Krepoljin na reci Mlavi i neregularnostima, naš neuspeh je što ništa od toga lokalne samouprave Žagubice i Petrovca nisu sprovele u delo, studija koja bi jasno dokazala opasnost i štetu tog projekata na Mlavi nije urađena, a opština Žagubica je izdala upotrebnu dozvolu spornoj MHE Krepoljin koja od početka svog rada izaziva poplave, zagađenje vodotoka i pomor ribe”, kaže Milosavljević.
Sa protesta u Petrovcu na Mlavi
Inicijativa na lokalu ima, ali je upitna brojnost građana koji su spremni da javno iznesu svoj stav i bore se protiv nekih odluka za koje smatraju da su štetne za lokalnu zajednicu.
Ima li građanski aktivizam budućnost na lokalnom nivou, zavisi pre svega od spremnosti mladih ljudi da menjaju lokalnu zajednicu i aktivno utiču na promene i boljitak, slažu se predstavnici civilnog sektora.
Mihajlo Jovanović iz Udruženja Roma Braničevskog okruga navodi da u Požarevcu nema dovoljno organizacija koje se bave potrebama mladih i najavljuje da će on osnovati jednu takvu.
Šta on misli o budućnosti aktivizma u Požarevcu i ovom delu Srbije, pogledajte u razgovoru koji je sa njim vodila novinarka Ana Grujić:
Mihajlo Jovanović: Različitosti nisu prepreka za aktivizam mladih
Uzdamo se u mlade, prirodno, a ključna su pitanja jesu li oni dovoljno informisani o zbivanjima u svojim opštinama, gradovima, pa i u državi, imaju li interesovanja za svakodnevna saznanja, da uče i da se pravilno informišu, a potom i da se zainteresuju da nešto menjaju. Kako ih privoleti da se pokrenu i da ne budu samo posmatrači.
Anđelka Almažan smatra da aktivizam u ovom delu Srbije nema budućnosti, ali da se to može promeniti.
“Mladi ljudi su uglavnom okrenuti sebi što je donekle i razumljivo jer pokušavaju da u budućnosti ne dođu u poziciju da im bude potrebna pomoć”, kaže ona.
Kako mlade naterati da drugačije razmišljaju, da se aktiviraju i da preuzmu odgovornost i uzmu svoj život u svoje ruke? Kako im usaditi to da za svoju budućnost moraju sami da se izbore, veoma je važno pitanje u sferi aktivizma.
„Mladima treba nešto što mi očigledno trenutno ne možemo da im ponudimo, odnosno imidž koji emitujemo nije dovoljno inspirativan među njima. Mi još uvek tragamo za pristupom mladima i mislim da to možemo samo pomoću konkretnih primera mladih aktivista, poput Ane Berišić iz Sove, koja je jedna od retkih aktivistkinja u ovom kraju ispod 30 godina. Takvi ljudi mogu motivisati i inspirisati druge mlade da se uključe“, kaže Marija Simić Lazarević iz Pokreta „ Jasno i glasno“ Požarevac, navodeći da je ta organizacija pri osnivanju 2017.godine bila mlada, a sada to više nije tako, iako su se u poslednjih godinu dana „ podmladili“ sa nekoliko novih aktivista.
Predstavnici „Jasno i glasno“
Upravo Ana Berišić tvrdi da mladi jesu zainteresovani za menjanje lokalne zajednice, ali ih niko ne sluša.
„Uglavnom kažu balavac, mlad i zelen. Neko ko stvarno nema samouverenost i “bezobrazluk” da kaže svoje mišljenje i insistira da se čuje, vrlo lako odustane i prepusti se svakodnevnici i životu koji u stvari nije ni želeo. Ali treba imati prkosa, a naravno i hrabrosti suprotstaviti se sistemu i uticati da sistem učinimo boljim ili da ga promenimo“, tvrdi ova mlada aktivistkinja iz Požarevca.
Ona zasključuje da mlade treba saslušati i dati im priliku da razviju sebe i svoj stav.
„Takodje je veoma bitno da nadležni grada Požarevca čuju šta kažu mladi i stvore takav ambijent da se niko ne plaši da će izgubiti posao ili da neće naći posao u budućnosti , samo zato što ima svoj stav i želju za promenom. Ono što svi mladi moraju da shvate da samo zajednica rešava sve probleme i da se mora sudelovati u načinu gradjenja života u nekoj zajedinici. Svima je na kraju krajeva bitno da imaju dovoljno za pristojan život, da žive u zdravom okruženju, i mentalnom i ekološkom, i da uživaju u čarima života“, kaže Berišić dodajući da je samo potrebna volja i hrabrost za aktivizam.
Ana Berišić o mladima kao budućnosti građanskih inicijativa
I njen kolega ekološki aktivista Stefan Vukić smatra da treba dosta rada da bi se mladi uključili.
„Postoji želja kod mladih ljudi, ali sa druge strane i strah, s obzirom na to da svako ko ukaže na neki problem može da postane žrtva, kao što je slučaj i sa mnom pošto sam dobio nezakoniti otkaz. Ljudi moraju da shvate da svaka promena mora da podnese žrtvu i dok se svest kod ljudi ne razvije na tom nivou, dok se ne oslobode straha, promene će biti male i vodiće se velike borbe“, smatra on.
Ivan Milosavljević iz Petrovca na Mlavi kaže da bi voleo da aktivizam kojim ljudi moraju da se bore za vodu, vazduh i zemlju, nema budućnost, ali da nam činjenice govore, navodi on, da je to zapravo jedini način da sačuvamo svoju životnu sredinu i zdravlje.
“Mladi su upravo oni koji će naslediti sve probleme koje smo mi stariji napravili. Od početka u svom javnom delovanju upozoravamo prosvetne radnike da mladima skreću pažnju na probleme zaštite prirode i životne sredine i koliko u tome budemo uspeli, to će nam uz umanjivanje već napravljenje štete, biti merna jedinica uspeha. Ako se iza nas pojavi generacija svesnija važnosti očuvanja prirode, imamo pravo na nadu. Na našem nedavnom protestu u Petrovcu na Mlavi bilo je puno mladih roditelja i njihove dece, kao i prosvetnih radnika, poljoprivrednika iz mlavskog kraja, i to je dobar pokazatelj ko se najviše oseća pogođenim zbog nečinjenja nadležnih, “ kaže on.
Veliki broj mladih iz ovog kraja već je otišao u inostranstvo, jer su ovde migracije odavno uzele maha. Od onih koji su ostali, tvrde u udruženju “ I mi se pitamo”, nije mali broj nezadovoljnih postojećim stanjem, što građanskom aktivizmu daje šansu.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “ Civilni sektor i lokalne vlasti – suparnici ili saradnici” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2021. godini”.
