Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Nedavnom odlukom Vlade Srbije u svim gradovima gde postoje domovi zdravlja i opšte bolnice doći će do spajanja ove dve ustanove u zdravstvene centre. Na području Braničevskog okruga u planu su dva: Zdravstveni centar Požarevac i Zdravstveni centar Petrovac na Mlavi.
Ova odluka deo je Plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite, takozvani Masterplan zdravstva, koji, kako je najavljeno, donosi sistemske promene u funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije kako bi se obezbedila bolja, ujednačena i pravovremena zdravstvena zaštita za građane.
Nacrtom Masterplana predviđeno je da zdravstveni sistem bude podeljen na šest regiona (Region Vojvodine, Beogradski region, Region Zapadne Srbije, Region Šumadije i centralne Srbije, Region Istočne Srbije i Region Južne Srbije). Središte svakog regiona je jedna centralna bolnica, sa najboljom opremom i kadrovima, koja pruža najsloženije zdravstvene usluge na nivou regiona, a svaki region će imati i svoje regionalne apotekarske ustanove, službu za hitnu pomoć i druge ustanove od značaja za pružanje efikasne i kvalitetne zdravstvene zaštite.
Konkretno u Požarevcu, doći će do ponovnog spajanja sadašnjeg Doma zdravlja i Opšte bolnice, i grad će dobiti jedinstveni Zdravstveni centar sa 530 postelja.
Isti plan je i za Petrovac na Mlavi, čiji će Zdravstveni centar imati 138 postelja. Razlika će biti u tome što će požarevački ZC biti reegionalnog karaktera,a petrovački lokalnog.
„To u praksi znači da će Petrovac imati Zdravstveni centar prvog reda, odnosno lokalnog karaktera,a Požarevac drugog reda, za region. Glavno merilo su usluge koje mogu da se pruže pacijentima i broj stanovnika. Primera radi, klinički centri spadaju u treći red,a u četvrti – Univerzitetski klinički centar Srbije“, ojašnjava za E-Braničevo dr Danko Nikolić, direktor Opšte bolnice Požarevac.
Danko Nikolić, direktor Opšte bolnice Požarevac
Ovo ne znači da će ovi domovi zdravlja prestati da postoje, već da će oni raditi u sklopu zdravstvenih centara i biće nosioci primarne zdravstvene zaštite.
Domovi zdravlja u mestima gde ne postoji bolnica, kao što su oni u Malom Crniću, Velikom Gradištu, Golupcu, Kučevu, Žagubici i Žabarima, nastavljaju za sada samostalan rad , a jedina razlika je što više neće biti u nadležnosti lokalnih samouprava, već Ministarstva zdravlja. Plan je da u narednoj fazi realizacije Masterplana, i oni budu pripojeni regionalnom zdravstvenom centru, što će biti isto na nivou cele Srbije.
Sličnu sudbinu u narednim godinama trebalo bi da očekuju i manji zdravstveni centri .Plan je ukrupnjavanje radi racionalizacije. Kao primer navodi se razmišljanje da ako u nekom centru ima ispod 1000 porođaja godišnje, da se takva porodilišta gase.
Međutim, iako je Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova objavljena u Službenom glasniku 22. juna prošle godine, poslednje javne konsultacije okončane su 22.februara 2021. i još uvek nije ništa urađeno po pitanju spajanja bolnica i domava zdravlja u zdravstvene centre. Veruje se da je i pandemija jedna od kočnica ovog procesa.
„Za sada je još uvek sve po starom, čekamo instrukcije iz ministarstva“, kaže dr Danko Nikolić.
Osnovni cilj Masteplana je da u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta.
Kako je objašnjeno, u središtu zdravstvene zaštite biće dom zdravlja, koji će imati tim specijalista opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije, dok će u drugim oblastima preglede obavljati specijalisti iz opštih bolnica koji će tu provoditi deo radnog vremena.
Izabrani lekari će, kako se navodi u Master planu, provoditi petinu vremena na terenu, u kućnim posetama starijim pacijentima. Za stanovnike ruralnih krajeva, gde su pojedini specijalisti deficitarni, ta promena značiće veću dostupnost lekara, a za sve građane manju potrebu da putuju do bolnica radi specijalističkih pregleda, kao i smanjenje broja duplih pregleda i laboratorijskih analiza.
Značajne promene Masterplan predlaže i u organizaciji hitne pomoći, državnih apotekarskih ustanova, transfuziologije, zbrinjavanja rizičnih trudnoća, gerijatrije i palijativne nege. Svi porođaji obavljaće se isključivo u bolnicama, sa preporukom da broj porođaja carskim rezom dugoročno ne bude veći od 20 odsto.
Kada je reč o zaposlenima u zdravstvu, velika promena planirana je uvođenjem novog načina upravljanja kadrovima, koje će voditi novoformirani Centar u okviru Ministarstva zdravlja.
Zaposleni u zdravstvu ne bi trebalo da brinu zbog reorganizacije rada ustanova jer neće biti smanjena broja radnika. Promena je što bi nakon okončanja procesa spajanja bolnica i domova zdravlja trebalo da ostane samo jedna uprava, sa jednim direktorom, zamenikom i finansijskom službom.
Ukoliko vas interesuju i ostali detalji Plana optimizacije zdravstva, pogledajte OVDE.
